Пређи на садржај

Илиноис

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Илиноис
Положај Илиноиса
Држава САД
Главни градСпрингфилд
Највећи градЧикаго
Проглашење за
 државу		 — датум: 3. децембар 1818.
 — поредак: 21.
ГувернерЏеј-Би Прицкер
Површина140.998 km2
Становништво2010.
 — број ст.12.830.632
 — густина ст.91 ст./km2
 — ISO 3166-2US-IL
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Илиноис или Илиној[1] (енгл. Illinois) je држава чланица Сједињених Америчких Држава. По броју становника је на петом месту, док је по површини двадесет пета држава у САД. Главни град Илиноиса је Спрингфилд а највећи је Чикаго, смештен на обали језера Мичиген. Највећи део становништва живи у Чикагу и његовим предграђима. Илиноис је држава постао 1818. као двадесет прва по реду.

Богат је природним ресурсима, као што су угаљ, дрво и нафта на југу. Илиноис има разноврсну економску базу и главни транспортни центар. Лука у Чикагу повезује Илиноис са другим битним лукама Великих језера, преко Светог Лоренса до Атлантског океана, као и Велика језера са реком Мисисипи. Међународни аеродром О'Хара је сврстан у једне од најпрометнијих аеродрома на свету. Илиноис је дуго имао репутацију предводника у друштвеним и културним темама и у политици.

Данас, иако је највећи део становништва насељен у Чикагу и његовој околини, први становници, који су дошли из Европе, су се настанили на западу. Након америчког рата за независност, досељеници су почели да долазе из Кентакија преко реке Охајо. Илиноис је 1818. године постао држава. После изградње канала Ири, повећана је трговина и саобраћај. Чикаго је основан 1830. године на реци Чикаго.

Три председника САД су били изабрани док су живели у Илиноису, а то су Абрахам Линколн, Јулисиз Симпсон Грант и Барак Обама. Роналд Реган, чија је политичка каријера заснована у Калифорнији, био је једини председник САД, који је рођен и одрастао у Илиноису.

Име

[уреди | уреди извор]

Амерички научници су раније мислили да назив Илиноис (француски облик настао од речи Илинивек) значи човек или људи на мајамско-илиноишком језику, али се испоставило да то није тачно, јер је на илиноишком језику реч која означава човек ирениваки. Назив Илиноис потиче од мајамско-илиноишког глагола иренвева и значи он говори на прави начин. У француски је доспела посредством оџбивејског језика у коме је изговарана као илинве.[2]

Географске одлике

[уреди | уреди извор]

Положај

[уреди | уреди извор]

Илиноис се налази у средњем западу САД. Окружен је државама Висконсин, Ајова и Мисури, Кентаки, Индијана. Граничи се и са државом Мичиген, али само преко језера Мичиген

Рељеф и клима

[уреди | уреди извор]

Клима Илиноиса је континентална са оштрим температурним разликама. У зимском периоду време је под утицајем ваздуха из Канаде, а у летњем периоду је под утицајем топлог и влажног ваздуха из Мексичког залива. Просечна годишња температура на северу је 47°, а на југу 58°.

Хидрографија

[уреди | уреди извор]
водопади Утика

Илиноис је ограничен рекама, а река Илиноис полови државу. Речна мрежа је развијена, а чине је реке Мисисипи, Охајо, Елм, Фокс, Вабаш, Црвена река... Такође, Илиноис има и доста подземних вода.

Флора и фауна

[уреди | уреди извор]

Илиноис је богат различитим врстама сисара, од јелена и којота, преко црвених и сивих лисица, зечева и глодара до разних инсеката. Држава има око 300 врста птица, а најпознатије су канадске гуске, дивље патке и препелице. Званична птица државе је кардинал. Трећина државе је под шумом храста и јавора. Развијена пољопривреда је створила неке ретке врсте биљака. Позната је пријари биљка.

Историја

[уреди | уреди извор]

Пре доласка Европљана

[уреди | уреди извор]

На локалитету Кахокија који се налази у близини садашњег Колинсвила је од 1050. до 1350.[3] постојала развијена цивилизација, која је припадала мисисипијској култури, а нестала је између 1400. и 1500. из непознатих разлога. Следећа моћна индијанска цивилизација која се појавила у овом крају је био народ Илинивек, по којем је држава Илиноис добила име. У 17. веку много Илина је нестало у нападима Ирокеза.

Долазак Европљана

[уреди | уреди извор]

Жак Марке и Луј Жолије су били први од Европљана који су истраживали простор данашњег Илиноиса. Због њихових истраживања, Илиноис је био део Француског царства све до 1763. када су Британци преузели власт. Џорџ Роџерс Кларк је званично прикључио Илиноис колонији Вирџинија 1778. године. Илиноис је био у саставу САД 1783. године, када је Америка добила независност.

19. вијек

[уреди | уреди извор]

Територија Илиноис је основана 2. фебруара 1803. године са главним градом Каскаскија. Године 1818. Илиноис је постао 21. држава. Влада је у последњем тренутку „луку Чикаго" прикључила територији Илиноис, што се тада сматрало контроверзном одлуком. Главни град је остао Каскаскија до 1819. када су одлучили да се председништво Илиноиса пресели северније у град Вандалија. Американци су се насељавали у јужни део врло брзо, а северни дио Илиноиса је остао насељен Индијанцима. Током година су се Американци пресељавали северније због раста и пољопривредних потреба. С тим су Индијанци били све више исељавани.

Неочекивана тешка зима 1830—1831. је добила надимак „зима дубоког снијега“. Људи нису могли да путују од једног места до другог због количине снега. Путеви који су водили од града до града су били углавном затрпани. Те године многи становници су умрли због хладноће.

Надимак Илиноиса је „Држава Линколна“ (Land of Lincoln) зато што је 16. председник САД, Абрахам Линколн, већи део живота провео у Спрингфилду у Илиноису. Због огромне популарности Линколна, Спрингфилд је изабран да постане нови главни град државе Илиноис.

20. вијек

[уреди | уреди извор]

На прелазу из 19. у 20. вијек, Илиноис је имао скоро 5 милиона становника. Многе грађане из других делова земље привукла је држава због запослења изазваног ширењем индустријске базе. Белци су чинили 98% становништва државе.[4] Ојачан континуираном имиграцијом из јужне и источне Европе и Великом миграцијом Афроамериканаца са југа, Илиноис је популационо растао и постао једна од најважнијих држава у унији. До краја вијека, број становника је достигао 12,4 милиона.

Илиноис је имао истакнуту улогу у настанку нуклеарне ере. Као део Пројекта Менхетн, Универзитет у Чикагу је 1942. спровео прву одрживу нуклеарну ланчану реакцију. Национална лабораторија Аргон, близу Чикага, активирала је први експериментални систем за производњу нуклеарне енергије у САД. До 1960. године, прва приватно финансирана нуклеарна електрана у Сједињеним Државама, Дрезден 1, отворена је у близини Мориса. Фермилаб, национални центар за нуклеарна истраживања у близини Батавије, отворио је 1967. акцелератор честица, који је био највећи на свету више од 40 година. Са једанаест електрана које тренутно раде, Илиноис предњачи међу свим државама по количини електричне енергије произведене из нуклеарки.[5][6]

Илиноис је 1961. постао прва држава у земљи која је усвојила препоруку Америчког правног института и усвојила свеобухватну ревизију кривичног законика којом је укинут закон против содомије. Законик је такође укинуо злочине по обичајном праву и успоставио старосну границу сагласности од 18 година.[7] Четврти устав државе усвојен је 1970. године, замењујући претходни устав из 1870. године.[8]

Најгора поплава горњег тока реке Мисисипи током века позната као Велика поплава 1993. године, поплавила је многе градове у Илиноису и на хиљаде хектара пољопривредног земљишта.[9]

21. вијек

[уреди | уреди извор]

Илиноис је ушао у 21. вијек под републиканским гувернером Џорџом Рајаном. Пред крај свог мандата у јануару 2003. године, након низа ослобађајућих казни за познате личности, Рајан је преиначио све смртне казне у држави.[10]

На изборима 2002. године на власт је дошао демократа Род Благојевић, који је постао гувернер. Тада је на власт такођеступио будући председник Барак Обам, који је изабран на руководећу позицију у одбору у Сенату Илиноиса, где је саставио Закон о здравственој заштити и правосуђу, претечу Закона о приступачној здравственој заштити (познат и као Обамакер).[11] Обамин избор за председника током Благојевићевог другог мандата покренуо је низ догађаја који су кулминирали Благојевићевим импичментом, суђењем и каснијом кривичном осудом и затвором, чинећи Благојевића другим узастопним гувернером Илиноиса осуђеним по оптужбама за корупцију на федералном нивоу.[12]

Благојевићевог наследника, Пета Квина, побиједо је републиканац Брус Раунер на изборима 2014. године. Неслагања између гувернера и законодавне власти око буџетске политике довела су до буџетског застоја у Илиноису. У периоду од 793 дана, од 2015. до 2018. године, држава није имала буџет и било је проблема са исплатама и плаћањем.[13] Двадесет и осмог августа 2017. године, Раунер је потписао закон којим се државној и локалној полицији забрањује хапшење било којег грађанина искључиво због имиграционог статуса или због федералних притворских мера.[14][15] Поједине колеге републиканци критиковали су Раунера због овог закона, тврдећи да је закон Илиноис учинио државом уточишта за криминалце.[16]

На изборима 2018. године, Раунера је заменио демократа Џ. Б. Прицкер.[17] У јануару 2020. године држава је легализовала марихуану.[18] Деветог марта 2020. године, Прицкер је издао проглас о катастрофи због пандемије COVID-19. Укинуо је ванредно стање у мају 2023. године.[19]

Главни град Спрингфилд
Чикаго

Демографија

[уреди | уреди извор]
Демографија
1900.1910.1920.1930.1940.1950.1960.1970.1980.1990.2000.2010.
4.821.5505.638.5916.485.2807.630.6547.897.2418.712.17610.081.15811.113.97611.426.51811.430.60212.419.29312.830.632

Највећи градови

[уреди | уреди извор]
 

Извор: ?
№ Град Популација
Чикаго
Чикаго
Орора
Орора 		1. Чикаго 2.695.598 Рокфорд
Рокфорд
Џолијет
Џолијет
2. Орора 197.899
3. Рокфорд 152.871
4. Џолијет 147.433
5. Нејпервил 141.853
6. Спрингфилд 116.250
7. Пиорија 115.007
8. Елџин 108.188
9. Вокиган 89.078
10. Сисеро 83.891

Демографске одлике

[уреди | уреди извор]

Број становника у Илиноису износи 12.875.255 становника, а густина насељености је 89.4 ст/km². Становништво води порекло од разних народа, као што су Латино Американци, Европљани и други. Највише се говори енглеским и шпанским језиком. Највећи број становника је римокатоличке вероисповести. Главни град је Спрингфилд, поред њега највећи град је Чикаго.

Привреда

[уреди | уреди извор]

Привреда обухвата многе индустрије. Градско подручје Чикаго представља извор многих великих националних компанија, као што су МекДоналдс и Моторола. Кукуруз и соја се интензивно гаје у Илиноису. Ови усеви и њихови производи чине највећи део економске производње државе изван Чикага. Секундарни усеви су млечни производи и пшеница. Илиноис је највећи произвођач бундеве међу америчким државама. Индустрија вина се развија.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Твртко Прћић: Енглеско-српски речник географских имена, ISBN 978-86-6065-498-6, страна 75
  2. ^ „Algonquian languages”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 21. 10. 2020. 
  3. ^ Munoz, Samuel E.; Schroeder, Sissel; Fike, David A.; Williams, John W. (2014). „A record of sustained prehistoric and historic land use from the Cahokia region, Illinois, USA”. Geology. 42 (6): 499—502. Bibcode:2014Geo....42..499M. doi:10.1130/g35541.1. 
  4. ^ Campbell, Gibson; Jung, Kay (септембар 2002). „Historical Census Statistics on Population Totals By Race, 1790 to 1990, and By Hispanic Origin, 1970 to 1990, For The United States, Regions, Divisions, and States”. U.S. Census Bureau. Архивирано из оригинала 25. 7. 2008. г. Приступљено 4. 9. 2017. 
  5. ^ „ComEd and Electricity Related Messages for Economic Development” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 8. 7. 2011. г. Приступљено 7. 2. 2011. 
  6. ^ „Home | ComEd—An Exelon Company” (PDF). ComEd. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 9. 2013. г. Приступљено 27. 2. 2016. 
  7. ^ Painter, George (10. 8. 2004). „The History of Sodomy Laws in the United States: Illinois”. The Sensibilities of Our Forefathers. Gay & Lesbian Archives of the Pacific Northwest. Архивирано из оригинала 15. 5. 2010. г. Приступљено 12. 1. 2012. 
  8. ^ Hillard, James (октобар 2008). „The Illinois Constitution: A Primer”. Illinois Bar Journal. 96 (10): 494. Архивирано из оригинала 2. 11. 2019. г. Приступљено 2. 11. 2019. 
  9. ^ Biles, Roger (2005). Illinois: A History of the Land and its People. DeKalb: Northern Illinois University Press. ISBN 978-0-87580-349-4. 
  10. ^ Garcia, Evan (24. 9. 2020). „Former Illinois Gov. George Ryan: 'We Gotta Do Away with the Death Penalty'”. WTTW. Архивирано из оригинала 14. 6. 2023. г. Приступљено 13. 6. 2023. 
  11. ^ Shear, Michael D.; Connolly, Ceci (9. 9. 2009). „In Illinois, a Similar Fight Tested a Future President”. Washington Post. Архивирано из оригинала 8. 11. 2012. г. 
  12. ^ „4 Illinois governors have served time in prison”. ABC 7 Chicago. 19. 2. 2020. Архивирано из оригинала 9. 9. 2023. г. Приступљено 13. 6. 2023. 
  13. ^ „J.B. Pritzker Takes Oath as Illinois' 43rd Governor”. WTTW. 14. 1. 2019. Архивирано из оригинала 14. 6. 2023. г. Приступљено 13. 6. 2023. 
  14. ^ Bernal, Rafael (28. 8. 2017). „Illinois Governor Signs Immigration, Automatic Voter Registration Measures”. The Hill. Архивирано из оригинала 3. 9. 2019. г. Приступљено 3. 9. 2019. 
  15. ^ Tareen, Sophia (28. 8. 2017). „Governor Signs Law Limiting Illinois Police on Immigration”. ABC News (from the Associated Press). Архивирано из оригинала 10. 9. 2017. г. Приступљено 3. 9. 2019. 
  16. ^ Singman, Brooke (28. 8. 2017). „GOP Gov. Rauner Accused of Making Illinois a 'Sanctuary State' with New Law”. Fox News. Архивирано из оригинала 9. 7. 2018. г. Приступљено 3. 9. 2019. 
  17. ^ „GOP, Democrats splitting governor's races in key states”. Associated Press. 7. 11. 2018. Архивирано из оригинала 14. 6. 2023. г. Приступљено 13. 6. 2023 — преко Virgin Islands Daily News. 
  18. ^ „6 New State Laws You Should Know About In 2020”. 1. 1. 2020. Архивирано из оригинала 11. 11. 2022. г. Приступљено 13. 6. 2023. 
  19. ^ „COVID-19 public health emergency ends Thursday in US, Illinois”. ABC 7 Chicago. 11. 5. 2023. Архивирано из оригинала 14. 6. 2023. г. Приступљено 13. 6. 2023. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Илиноис&oldid=30504775”