Корисник:Dusannrt6620/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Монца
Пуно имеAssociazione Calcio Monza S.p.A.
НадимакBiancorossi (The White and Reds)

Brianzoli (The Ones from Brianza)

Bagai (The Boys)
Основан1. септембар 1912. као Moнцa Ф.Б.Ц.

3. Jун 2004. као A.Ц. Mонцa Брианца 1912

2. јул 2015. као С.С.Д. Монца 1912
СтадионБриантео
Капацитет18,568
ВласникСилвио Берлускони
ПредседникПаоло Берлускони
ТренерЂовани Стропа
ЛигаСерија Б

Фудбалско удружење Монца (итал. Associazione Calcio Monza) је професионални фудбалски клуб из Монце (Ломбардија) у Италији. Тим се такмичи у Серији Б, другом рангу италијанског фудбала, након промоције у сезони 2019-20.

Клуб је основан 1912. као Монца Ф.Б.Ц и у више прилика током 1960-их и 1970-их је дошао близу промоције у Серију А. Након што је Силвио Берлускони преузео клуб 2018. године, Монца се вратила у Серију Б 2020-те године после 19 година одсуства, и дошла близу промоције у Серију А у 2021-ој години. Монца је освојила Куп Италије Серије Ц четири пута, највише од свих клубова до 2022. године. Такође су освојили и четири шампионата Серије Ц и Англо-Италијански куп. Клуб никада није дошао до Серије А и завршио је 40 сезона у Серији Б, највише од свих италијанских клубова без промоције у Серију А.[1]

Од оснивања клуба, Монцине боје биле су плаво-беле али су промењене у црвено-белу од 1932. године, као резултат тога добили су надимак Бјанкороси (црвено и бели). Монца игра домаће утакмице на стадиону Бриантео од 1988. године. Клуб има ривалитет са Комом, Про Сестом и Пизом.

Историја[уреди | уреди извор]

Оснивање и први турнири (1912-1927)[уреди | уреди извор]

Монца је основана 1. септембра 1912.[2] у Капело Већију[3], након удруживања клубова из Про Монце и Про Италије.[4] Нови клуб је формиран са новим седиштем у кафићу Рим који се налази на градском тргу у Монци. Тим је у почетку носио плаво-беле дресове. Монцина прва забележена победа била је 20. семптембра 1912. када су победили Јувентус Италију 2-1 у Трианту.[5] Клуб је освојио први трофеј, Kуп Коли, почетком 1913. године после победе над Сароном 3-2 у финалу.[6]

У новембру 1913. године Монца Ф.Б.Ц се ујединила са Јувентусом Ф.Б.Ц да се оснује фудбалско удружење Монца[7] (итал. Associazione Calcio Monza).[8] Монца је прво учествовала у Трећој Категорији (трећи ранг). У сезони 1913-14 они су играли први меч 4. Јануара 1914.[9] године и поражени су 3-1 код куће од Фанфула.[10] Следеће сезоне, Монца је учествовала у Промоционе-у (други ранг),[11] завршила је као четврта у групи од шест тимова.[12] Током избијања Првог светског рата, тражено је од тимова да регрутују своје старије играче, упркос томе Монца је наставила своје спортске активности са младим играчима.[13]

Између 1915. и 1918. године, рат је  прекинуо званична првенства.[14] Наставком фудбала 1919. године, Монца је учествовала у сезони 1919-20 у Промоционе-у (другом рангу).[15] Завршивши као прва у групи,[16] Монца је играла финале за промоцију против Тревиглесе-а, поражена је са резултатом 2-1.[17] Италијанска фудбалска федерација, свакако, одлучила је да промовише Монцу

Монцина прва екипа 1912-те године

специјалним позивом, и тимови су премештени у Прима Категорију на сам врх Италијанског фудбала.[18] У 1919-ој години, Монца је одржалапријатељски меч са Чехословачком репрезентацијом на стадиону Грацие Веће која се завршила нерешеним резултатом 1-1.[19]

Монца је била у квалификационој групи са Миланом, Кремоненсеом и Про Патријом. Њихова прва утакмица је одиграна 24. октобра 1920. године са Миланом. Франческо Мандели је постигао једини гол за Монцу.[20] Они су завршили сезону 1920-21 без бодова, на последњем месту у групи.[21] Следеће сезоне, Монца завршава као друга у групи, завршивши на крају сезоне ускраћена за једну позицију одвојена од самог врха.[22] Због реконструкције лигашког система, Монца је премештена у Другу Дивизију (други ранг) за сезону 1922-23[23] и успела је да избегне испадање победивши Чиасо и Канотери Лећо у плеј-офу.[24] У сезони 1926-27, после победе против Понциане 3-2 у финалу, Монца је проглашена шампионом Друге Дивизије (трећи ранг) и промовисана је у виши ранг такмичења.[25]

Бјанкороси и промоција у Серију Б (1932-1953)[уреди | уреди извор]

Током 1930-их и 1940-их година, Монца је играла Прима Дивизију (трећи ранг), што је постала Серија Ц 1935. године.[26] У Септембру 1932. године, пред сезону 1932-33, Монца је променила њене боје у црвено-белу, које користи до дан данас.[27] Монца је завршила на првој позицији следеће сезоне и играла је турнир са три преостала тима за промоцију у Серију Б (други ранг). Они су завршили као четврти и нису успели да се пласирају у други ранг.[28] У априлу 1939. године, клуб је дошао до четвртфинала купа Италије, тада су поражени 2-1 од Ђенове које са

Стартна постава у сезони 1933-34

такмичила у Серији А.[29][30] Они су постали први тим из Серије Ц који је успео да дође до четвртфинала купа Италије. [31]

Између 1942. и 1945. године, Други светски рат је прекинуо фудбал у Италији.[32] После рата, Монца се пласирала у Серију Ц (трећи ранг), завршивши као осма у сезони 1945-46.[33] Они су дошли близу промоције следеће сезоне, завршивши као трећи у плеј-офу за промоцију.[34] У 1947-ој, Пепино је постао председник Монце.[35] Монца, којој је тренер био Анибал Фроси, ушла је у Серију Ц у сезони 1950-51 са јаком трансфер политиком.[36] У јуну 1951. године, Монца је гостовала Омегни у претпоследњем мечу сезоне. Карло Колобети је постигао једини гол за Монцу са пенала,[37] тиме је први пут увео Монцу у Серију Б.[38]

Монца је дебитовала у Серији Б 9-ог септембра 1951. године, ремијем са Сиракузом 1-1 у гостима.[39] Тим је успео да избегне испадање у последњем колу победом против Пиомнина 2-1 код куће.[40] Супротно очекивањима највећих стручњака пре сезоне, Монца је завршила сезону 1952-53 у Серији Б на четвртој позицији, три поена иза другог места које обезбеђује промоцију.[41]

Уједињење са Сименталом и последице (1955-1967)[уреди | уреди извор]

У Јулу 1955. године, пре сезоне 1955-56, Монца се ујединила са клубом из Прима Дивизије (шестог ранга) који се зове Симентал. То је био фудбалски клуб који је у власништву Симентал компаније хране.[42] Монца је променила назив у Симентал-Монца и постала је власништво власника Симентала Клаудија Сада.[43] Спајање је помогло у финансирању наредних трансфера. Меч између Монце и Вероне одигран 8-ог октобра 1955. године, је био први меч са бесплатним телевизијским преносом у Италији.[44] Монцина прва сезона под новим новим руководством је била позитивна, завршена је на трећој позицији.[45] У наредним годинама, до краја њиховог спајања 1964. године, Монца је заменила добре резултате лошим.[46] У јулу 1964. године, Симентал је прекинуо спонзорство са Монцом и клуб је вратио свој првобитни назив.[47]

Упркос Монцине снажне финансијске ситуације,[48] нико није био заинтересован за куповину клуба. Клаудио Сада је одлучио да остане председник и следеће сезоне.[49] Монца је једва избегла испадање у сезони 1964-65,[50] тако нешто се није могло рећи и за следећу сезону: после 15 година у друголигашком фудбалу, Монца је испала у Серију Ц и то у последњем мечу сезоне,[51] ремијем 0-0 на гостовању Монтови 19. Јуна 1966. године.[52] После победе 1966-67 у плеј-оф утакмици против Кома 1-0, захваљујући одлучујућем голу Ђианлуиђија Мађионија у 32. минуту, Монца је успела да избори повратак у Серију Б после једне сезоне. [53]

Покушаји промоције у Серију А (1969-1979)[уреди | уреди извор]

Три године након промоције у Серију Б, Монца долази близу уласка у Серију А први пут у сезони 1969-70 са тренерон Луиђијем Радићеом. Требала им је победа у гостима против првопласираног Варезеа да би одржали шансу за промоцију пред предзадњу утакмицу у сезони.[54] Седмог јуна 1970. године, после само два минута игре, Монца је повела голом Роберта Каремија, у шестом минуту, Ђампаоло Ланцети није успео да дуплира предност, промашивши чисту шансу пред голом. Варезе је победио 2-1, спречавајући тиме да Монца дође до промоције.[55]

Презентација дресова за сезону 1975-76

Средином 1972. године, Ђовани Капалети је постао председник клуба.[56] У првој његовој сезони, Монца је испала у Серију Ц после пораза у последњој утакмици сезоне 1972-73 на гостовању Барију резултатом 3-1.[57] Упркос њиховом испадању, Монца је видела успех у Купу Италије Серије Ц, стижући до финала 1974,1975 и 1976 године, освојивши прва два купа победама над Лећеом и Сорентом, док је поражена у трећем финалу од Лећеа.[58] Пет утакмица пре краја сезоне 1975-76, Монца је промовисана назад у Серију Б.[59] Они су такође освојили Англо-Италијански куп у јуну 1976. године, победивши у финалу Вимблдон 1-0 голом Франческа Казаграндеа.[60]

Током касних 1970-их, Монца је дошла близу промоције у Серију А у више наврата.[61] Први пут као новопромовисани тим у сезони 1976-77, када су поражени у последњој утакмици сезоне од Модене резултатом 2-1 аутоголом у 81. минуту утакмице.[62] Следеће сезоне у сличном маниру, испустили су промоцију у предзадњем мечу сезоне против Пистоиза.[63][64] У сезони 1978-79 Серије Б, Монца је поново успела да дође до финалног меча, где је поражена од Лећеа у предзадњем мечу сезоне.[65] Монца је играла са Пескаром за трећу позицију која обезбеђује промоцију, али је поражена резултатом 2-0.[66]

Председништво Валентина Гијамбелија (1980-1999)[уреди | уреди извор]

Валентино Гијамбели постаје председник клуба 1980. године,[67] наследивши Капалетија, клуб мења назив у Калчо Монца.[68] Монца је испала у Серију Ц1 (трећи ранг) у својој првој сезони, али су се вратили следеће сезоне.[69][70][71] У сезони 1982-83 Серије Б, Монца је играла са великим тимовима као што су Милан и Лацио[72] који су избачени из Серије А због Тотонеро скандала 1980. године.[73] Монца је завршила на седмом месту захваљујући ремију против Болоње 2-2 у последњем мечу сезоне.[74] Остала је у Серији Б наредне три сезоне пре него што је испала из лиге 1986. године.[75]

У сезони 1986-87 Серије Ц1, наступали су играчи као што су  Алесандро Костакурта, Франческо Антоњоли и Пјерлуиђи Казираги, који су касније постали велика имена италијанског фудбала, у Монци су направили свој први професионални деби. Вођени капитеном Пјерлуиђијем Фросиом, Монца је изборила промоцију у Серију Б у сезони 1987-88,[76] освојивши трећи пут Куп Италије Серије Ц, победом над Палермом 2-1 код куће док су на гостовању одиграли без голова.[77] У другој утакмици, која се одиграла 11. јуна 1988. године, је била последња Монцина утакмица на стадиону Ђино Алфонсо Сада, после чега је тим пребачен на нови стадион Бриантео.[78] Први меч који су одиграли на новом стадиону 28-ог августа 1988. године, када је било преко 10000 навијача на утакмици Купа Италије против Роме, тада је Монца победила

Стадион Бриантео на коме Монца наступа од 1988. године

резултатом 2-1 головима Касирагија и Кармела Манкуза.[79]

Након што су избегли испадање у сезони 1988-89 уз помоћ гол разлике,[80] Монца је изгубила плејоф утакмицу за испадање у Серији Б у сезони 1989-90 против Месине 7. јуна 1990. године и испала у Серију Ц1.[81][82] Монца је успела да освоји рекордни четврти Куп Италије Серије Ц 13. јуна 1991. године, победивши екипу Палерма у финалу.[83][84] Они су се пласирали у Серију Б у сезони 1991-92,[85][86] али су већ две године касније завршили на последњем месту и поново се вратили у трећи ранг такмичења.[87]

У марту 1997. године, Гијамбели је потписао уговор о сарадњи са Миланом и Монца је постала филијала тима Росонера,[88] то је уједно и први клуб те врсте у Италији.[89] У јуну 1997. године Монца се поново враћа у Серију Б након победе против Карпија резултатом 3-2 у финалу плеј-офа за промоцију. Тренер им је био Луиђи Радиче, који  им је био помоћ и пре 30 година у напретку клуба.[90] Следеће сезоне, Монца је променила већину екипе, увела је нове младе играче, од којих су многи били из Милановог омладинског тима.[91] Тим је завршио сезону на самој ивици испадања из лиге.[92]

Финансијска нестабилност[уреди | уреди извор]

У априлу 1999. године, након 19 година председништва Гијамбели је напустио клуб због критика на рачун његове блиске конекције са власником Милана Адријаном Галијанијем.[93] Монца је такође престала да буде Миланова филијала. Клуб је у нестабилан период, мењао је власнике 2 пута у 5 година. Монца је испала у Серију Ц1 2001. године,[94] и онда први пут у историји у Серију Ц2 (четврти ранг) 2002. године.[95][96] Између 2002. и 2004. године, стадион Бриантео није био функционалан и Монца је играла своје домаће утакмице на комшијском стадиону Сесто Сан Ђовани.[97]

Монца је 18. марта 2004. године прогласила банкрот. У јуну исте године, клуб је преузео потпредседник Аталанте Ђан Батиста Бењини,[98] који је преименовао клуб у А.Ц. Монца Брианца 1912. године.[99] Монца је учествовала у сезони 2004–05 у Серији Ц2, упркос томе што су елиминисани у полуфиналу плеј-офа промоције, ипак су примљени у Серију Ц1.[100]

Аутобус који је обезбедио Антони Армстронг Емери који означава борбу против расизма у фудбалу

Монца је два пута дошла близу промоције у Серију Б, изгубивши 2 пута заредом у плеј-оф финалима. У сезони 2005-06, након што је изгубила 2-0 код куће, Монца је победила у гостима екипу Ђенове резултатом 1-0, промашивши још јако пуно шанси за више голова.[101] Сезона 2006-07 је била још драматичнија. У првом колу код куће, Монца је победила Пизу резултатом 1-0 голом из пенала у 74. минуту.[102] У другој утакмици, голом у првом полувремену Пиза је утакмицу одвела у продужетке, где је Пиза успела поново да постигне погодак, Монцином грешком, којим је обезбедила промоцију.[103]

У јулу 2009. године Бењини је продао клуб Passport holding company-y којом је управљао бивши играч Милана Кларенс Седорф.[104] Нови власник се није дуго задржао. Већ 2012. године клуб је испао у Серију Ц2 и 12-ог маја 2013. године је продат Антонију Армстронгу Емерију.[105] Након празних обећања да ће повећати финансије у клубу, Монца је поново продата 12-ог децембра 2014. године Денису Бингаму за 1 евро.[106] Нови председник је избачен од стране навијача због неисплаћивања плата играчима.[107]

Након продаје клуба Пјеру Монтакиљи у марту 2015. године,[108] Монца је прогласила банкрот 27. маја.[109] Већ другог јула исте године, клуб је преузео Никола Коломбо и преименова клуб у С.С.Д. Монца 1912.[110] Монца је регистрована у Серији Д (четврти ранг) 31-ог јула[111] и завршила је сезону 2015-16 на средини табеле.[112] У мају 2016. године клуб је променио име у С.С. Монца 1912 и тим је промовисан у Серију Ц са тренером Марком Зафаронијем 2017. године.[113]

Клуб под вођством Берлусконија и Галијанија (2018-сада)[уреди | уреди извор]

Дана 28-ог септембра 2018. године, holding company Fininvest, чији је власник био бивши председник Милана Силвио Берлускони, објавила је куповину Монце. Адријано Галијани, који је рођен у Монци, бивши извршни директор Милана, такође је постао део управног одбора клуба.[114] Тандем Берлускони–Галијани био је један од најуспешнијих власника у историји фудбала, освојили су 29 трофеја са Миланом између 1986. и 2016. године.[115] Према Форбсовој ранг-листи за 2021. годину, Берлускони је био најбогатији власник фудбалских клубова у Италији, а девети у свету, а његово богатство је процењено на око 7,6 милијарди долара.[116]

Монцини фудбалери прослављају победу против Бреше у сезони 2021-22

У првој сезони под новим вођством, Монца је завршила Серију Ц у сезони 2018–19 на петом месту са тренером Кристијаном Брокијем,[117] и изгубила од Витербезеа у последњем минуту финала Купа Италије у Серији Ц.[118] Почетком јула 2019. године клуб је вратио своје историјско име А.Ц. Монца.[119] Монца, која је имала за циљ директну промоцију у Серију Б, појачала је свој тим врхунским играчима са искуством у Серији А како би се припремила за сезону 2019–20.[120] У марту 2020. године Монца је задржала прву позицију са 16 поена предности у односу на другопласираног Карарезеа.[121] Истог месеца, Лига Про комитет је најавио суспензију лиге због пандемије КОВИД-19.[122] Италијански фудбалски савез је 8. јуна званично прогласио Монцу шампионом и тим је промовисан у Серију Б након 19 година одсуства у овом такмичењу.[123]

Монца је почела Серију Б у сезони 2020–21 као клуб који ће највероватније завршити на првом месту, према прогнози већине кладионица.[124] Пошто је први део сезоне завршила на другом месту,[125] на месту за директну промоцију, Монца је пала за једну позицију на крају сезоне и онда је учествовала у плеј-офу за промоцију,[126] међутим, изгубила је од Ситаделе у полуфиналу укупним резултатом 3–2 и тако завршила сезону.[127]

Боје и обележја[уреди | уреди извор]

Боје[уреди | уреди извор]

Након оснивања у септембру 1912. године, екипа Монце је носила плаве кошуље дугих рукава са белом крагном и манжетнама. Избор плаве боје је био „изнуђен”; локални трговац тканинама, који је био фудбалски навијач, поклонио је новооснованом клубу плаве тканине које годинама није могао да прода.[128] После Првог светског рата, у Промоционе-у 1919–20, безброј прања избледело је боје кошуља од плаве до беле боје и замењене су новим, полубелим и полуплавим кошуљама са одговарајућим рукавима.

Клуб је наставио да носи плаво-беле боје 20 година све до септембра 1932. године, када је Монца променила своје боје у црвено-беле. Промена је настала као резултат извештаја професора Ђузепеа Риве упућеног општини Монца у мају 1923. године, у којем је открио да су историјске боје града црвене и беле.[129] Монца је дебитовала са својим новим бојама на пријатељском турниру поводом обележавања 20-годишњице Монце. Комплет је био бела кошуља са црвеном вертикалном пругом у средини и црни шортс. Гостујућа опрема тима је била обрнута од оног домаћег. У приликама када се Монца суочила са тимом који је такође носио црвено-беле, носили су плави дрес.[130]

Током 1950-их година, шортс је обично био бели, а ретко црни.[131] Голмани су носили црне или сиве дресове.[132] Године 1971. Монцина опрема је претрпела благу, али значајну промену: додата је вертикална бела трака на левој страни, која се протеже дуж дужине мајице.[133] Следеће године, вертикална трака се проширила на шортс а бројеви комплета су били приказани на рукавима. Корона Фереа (Гвоздена круна) је коришћена као лого на врху пруге која се налазила на грудима. У сезонама након освајања Купа Италије у Серији Ц у Монци 1974, 1975, 1988. и 1991. године, кокарда Италије заменила је круну. Дана 22. августа 1979. године, током утакмице Купа Италије 1979–80 против Милана, Монца је приказала имена играча на врху бројева на леђима играча, што је била новина у то време. Фудбалски савез Италије није одобрио промену и казнио је клуб новчано. Монца је први пут приказала спонзора на својој мајици 1982. године, приказујући текст „Ponteggi Dalmine”.[134]

Од 1981. године, бочна бела трака је уклоњена из комплета.[135] Године 2019-те, након поновног враћања имена клуба у А.Ц. Монца,[136] нове Лото мајице су преставиле нови мали лого на полеђини крагне.[137]

Химна[уреди | уреди извор]

Од 2006 godine. званична химна клуба је песма „Monza Alè“, коју је написао и компоновао бенд Амусиjа, чији је вођа био бивши играч Монце Мишел Магрин.[138]

Навијачи[уреди | уреди извор]

Првa организована подршка се појавила почетком 1970-их година са оснивањем ултрас групе Командос 1971. године и Клуб навијача Монце 1972. године. Након преласка Монце на нови Стадио Бриантео 1988.[139] године, неколико навијачких група је почело да нестаје. Током 1994. године је формиран „Sempre Al Bar”. Распуштањем других група 2001. године „Sempre Al Bar” је постала главна група „Curva”.[140]

Достигнућа[уреди | уреди извор]

Трофеј Купа Италије 1973-74

Лига[уреди | уреди извор]

  • Серија Ц (трећи ранг)
    • Шампион (4): 1950–51 (Група A), 1966–67 (Група A), 1975–76 (Група A), 2019–20 (Група A)
  • Друга дивизија (трећи ранг)
    • Шампион (1) 1926–27
  • Серија Д (четврти ранг)
    • Шампион (1): 2016-17 (Група Б)

Куп[уреди | уреди извор]

  • Куп Италије Серије Ц
    • Шампион (4): 1973–74, 1974–75, 1987–88, 1990–91
  • Скудето Серије Д
    • Шампион (1): 2016-17

Европска такмичења[уреди | уреди извор]

  • Англо-Италијански куп
    • Шампион (1): 1976

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Pallante, Francesco (2015-09). „Diritti costituzionali ed equilibrio di bilancio: il Consiglio di Stato torna agli anni Cinquanta”. DEMOCRAZIA E DIRITTO (1): 88—96. ISSN 0416-9565. doi:10.3280/ded2015-001005.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  2. ^ Santarelli, Matteo (2020-02). „Una nuova teoria del conflitto? Il contributo di Mary Parker Follett”. SOCIETÀ DEGLI INDIVIDUI (LA) (66): 93—98. ISSN 1590-7031. doi:10.3280/las2019-066011.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. ^ Merlini, Stefano, ур. (2019-10). „Il potere e le libertà. Il percorso di un costituzionalista”. Atti. ISSN 2239-3307. doi:10.36253/978-88-6453-907-2.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  4. ^ Pierro, L.; Pece, A.; Camesasca, F.; Brancato, R. (1991-01). „Hypertensive choroidopathy: A case report”. International Ophthalmology. 15 (1): 9—14. ISSN 0165-5701. doi:10.1007/bf00150973.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  5. ^ Vegetti, Enrico, Oxford University Press, 2011-10-31, Приступљено 2022-05-15 
  6. ^ Pilatti, M.; Vegetti, A.; Ghiberto, P. (2005-03-25). „Fitometría”. FAVE. 13 (1): 23—37. ISSN 0325-3112. doi:10.14409/fave.v13i1.3068. 
  7. ^ „Sulla tromba che devasto’ le vicinanze di Monza il 30 giugno 1865; Memoria del P. Giovanni M. Cavalleri”. Il Nuovo Cimento. 20 (1): 269—289. 1864-12. ISSN 0029-6341. doi:10.1007/bf02726915.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  8. ^ Monza, Alfredo (1973-07). „La medición empírica de la distribución funcional del ingreso”. Desarrollo Económico. 13 (50): 315. ISSN 0046-001X. doi:10.2307/3466169.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  9. ^ Bazzocchi, Luciano (2013-05). „Il luogo logico dell'io entro la mappa cognitiva del Tractatus di Wittgenstein”. RIVISTA DI STORIA DELLA FILOSOFIA (2): 273—304. ISSN 0393-2516. doi:10.3280/sf2013-002004.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  10. ^ Cerchiai, Geri (2021-09). „La prima serie del «Politecnico» e la definizione dei principi filosofici di Cattaneo”. RIVISTA DI STORIA DELLA FILOSOFIA (3): 437—454. ISSN 0393-2516. doi:10.3280/sf2021-003004.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  11. ^ Rusconi, Gian Enrico (1986-08). „OPZIONI POLITICHE E VINCOLI MILITARI. IL “ DILEMMA DELLA SICUREZZA ” DEL 1914”. Italian Political Science Review/Rivista Italiana di Scienza Politica. 16 (2): 169—196. ISSN 0048-8402. doi:10.1017/s0048840200015926.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  12. ^ Vegetti, Enrico, Oxford University Press, 2011-10-31, Приступљено 2022-05-15 
  13. ^ Di Giorgi, Sergio (2010-07). „Non solo cinema: formare con le immagini nelle organizzazioni L'esperienza del "Training Show" del ForFilmFest”. FOR - Rivista per la formazione (83): 21—26. ISSN 1828-1966. doi:10.3280/for2010-083004.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  14. ^ „Il legislatore scopre ancora una volta il concordato sui motivi d'appello e per la prima volta la prova orale nell'immediatezza”. Archivio penale. 2018. ISSN 2384-9479. doi:10.12871/978883318026736. 
  15. ^ Tarchi, Marco (1990-04). „Piero Ignazi, Il polo escluso. Profilo del Movimento Sociale Italiano, Bologna, Il Mulino, 1989, pp. 414, L. 40.000.”. Italian Political Science Review/Rivista Italiana di Scienza Politica. 20 (1): 181—183. ISSN 0048-8402. doi:10.1017/s0048840200009011.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  16. ^ Specchio, Annapaola (2011-12). „Il diritto della cittadina italiana di ricongiungersi con il fratello cittadino straniero affetto da una malattia cronica invalidante”. MINORIGIUSTIZIA (4): 241—246. ISSN 1121-2845. doi:10.3280/mg2011-004027.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  17. ^ Vegetti, Enrico, Oxford University Press, 2011-10-31, Приступљено 2022-05-15 
  18. ^ Urbani, Giuliano (1977-04). „ATTEGGIAMENTI POLITICI DEGLI IMPRENDITORI: IL CASO DELLA LOMBARDIA”. Italian Political Science Review/Rivista Italiana di Scienza Politica. 7 (1): 27—60. ISSN 0048-8402. doi:10.1017/s0048840200005414.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  19. ^ Camesasca, Marco; Kaufman, Miron; Manas-Zloczower, Ica (2006-09-15). „Staggered passive micromixers with fractal surface patterning”. Journal of Micromechanics and Microengineering. 16 (11): 2298—2311. ISSN 0960-1317. doi:10.1088/0960-1317/16/11/008. 
  20. ^ Rocco, Vanessa Gaia; Intra, Jari; Sarto, Cecillia; Tiberti, Natalia; Savarino, Cinzia; Brambilla, Maura; Brambilla, Paolo (2019-11-14). „Rapid Identification of Carbapenemase-producing Klebsiella pneumoniae strains by Matrix-Assisted Laser Desorption/Ionization-Time of Flight using Vitek® Mass Spectrometry System”. The Eurasian Journal of Medicine. 51 (3): 209—213. ISSN 1308-8734. doi:10.5152/eurasianjmed.2019.18405. 
  21. ^ Montale, Eugenio, (12 Oct. 1896–12 Sept. 1981), Italian poet; Literary and music critic, Corriere della Sera, since 1948, Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2022-05-15 
  22. ^ D'Urso, Donato (2015-02). „Il dibattito sulla sicurezza dopo il regicidio di Monza”. STORIA IN LOMBARDIA (2): 130—148. ISSN 1828-2008. doi:10.3280/sil2013-002005.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  23. ^ „Secretary's Department - London Letters - To London (Indexed) July 1922 - January 1923”. 2021-03-08. 
  24. ^ Sale, Veronica (2022-04). „Il ritorno del Ministero del Turismo: il nuovo capitolo di una saga decennale”. RIVISTA ITALIANA DI DIRITTO DEL TURISMO (35): 27—48. ISSN 2039-9022. doi:10.3280/dt2022-035002.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  25. ^ Piovella, Matteo; Camesasca, Fabrizio I. (2000-01). „Cataract surgical problem: Reply”. Journal of Cataract and Refractive Surgery. 26 (1): 18—19. ISSN 0886-3350. doi:10.1016/s0886-3350(99)00376-4.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  26. ^ Pilatti, M.; Vegetti, A.; Ghiberto, P. (2005-03-25). „Fitometría”. FAVE. 13 (1): 23—37. ISSN 0325-3112. doi:10.14409/fave.v13i1.3068. 
  27. ^ Di Giorgi, Sergio (2015-01). „La visione e gli sguardi La stella che non c'è più. La memoria del lavoro, una sfida (anche) per i formatori”. FOR Rivista per la formazione (96): 73—76. ISSN 1828-1966. doi:10.3280/for2013-096020.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  28. ^ Vegetti, Enrico, Oxford University Press, 2011-10-31, Приступљено 2022-05-15 
  29. ^ Kemp, Sir Ernest, (26 April 1870–4 June 1938), JP, Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2022-05-15 
  30. ^ D'Urso, Donato (2015-02). „Il dibattito sulla sicurezza dopo il regicidio di Monza”. STORIA IN LOMBARDIA (2): 130—148. ISSN 1828-2008. doi:10.3280/sil2013-002005.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  31. ^ Vegetti, Enrico, Oxford University Press, 2011-10-31, Приступљено 2022-05-15 
  32. ^ Pilatti, M.; Vegetti, A.; Ghiberto, P. (2005-03-25). „Fitometría”. FAVE. 13 (1): 23—37. ISSN 0325-3112. doi:10.14409/fave.v13i1.3068. 
  33. ^ „Newsnotes”. ADE Bulletin: 42—43. 1977. ISSN 0001-0898. doi:10.1632/ade.53.42. 
  34. ^ Rossetti, Salvatore Rocca (1977-12). „Letters to the Editor”. Urologia Journal. 44 (6): 896—896. ISSN 0391-5603. doi:10.1177/039156037704400626.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  35. ^ 1922-, Camesasca, Ettore, (1962). Tutta l'opera del Cellini. Rizzoli. OCLC 1249861097. 
  36. ^ Vegetti, Enrico, Oxford University Press, 2011-10-31, Приступљено 2022-05-15 
  37. ^ Bruttomesso, Daniela (2022-05-12). „La terapia con microinfusore: stato dell’arte”. il Diabete. 34 (1). ISSN 1720-8335. doi:10.30682/ildia2201g. 
  38. ^ Vegetti, Enrico, Oxford University Press, 2011-10-31, Приступљено 2022-05-15 
  39. ^ Vegetti, Enrico, Oxford University Press, 2011-10-31, Приступљено 2022-05-15 
  40. ^ Backmatter, De Gruyter, 1977-12-31, стр. 55—56, Приступљено 2022-05-15 
  41. ^ Vegetti, Enrico, Oxford University Press, 2011-10-31, Приступљено 2022-05-15 
  42. ^ Vegetti Finzi, Silvia (2017-11). „Le donne non invecchiano mai”. SOCIETÀ DEGLI INDIVIDUI (LA) (59): 7—12. ISSN 1590-7031. doi:10.3280/las2017-059001.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  43. ^ „La fisica alla XXVIII Riunione della Società Italiana per il progresso delle scienze e la XXXI Adunanza della Società Italiana di Fisica (Pisa 11–15 Ottobre 1939-XV1I)”. Il Nuovo Cimento. 16 (10): 513—518. 1939-12. ISSN 0029-6341. doi:10.1007/bf02959125.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  44. ^ Vegetti, Enrico, Oxford University Press, 2011-10-31, Приступљено 2022-05-15 
  45. ^ Vegetti, Enrico, Oxford University Press, 2011-10-31, Приступљено 2022-05-15 
  46. ^ Vegetti, Enrico, Oxford University Press, 2011-10-31, Приступљено 2022-05-15 
  47. ^ D'Urso, Donato (2015-02). „Il dibattito sulla sicurezza dopo il regicidio di Monza”. STORIA IN LOMBARDIA (2): 130—148. ISSN 1828-2008. doi:10.3280/sil2013-002005.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  48. ^ Vegetti, Enrico, Oxford University Press, 2011-10-31, Приступљено 2022-05-15 
  49. ^ Vegetti, Enrico, Oxford University Press, 2011-10-31, Приступљено 2022-05-15 
  50. ^ Ewenczyk, Bernard; Rocca, Marc (1977). „Les projections financières à moyen terme en France, méthodologie du 7e plan et des plans antérieurs”. Statistiques et études financières. 31 (1): 54—78. ISSN 0338-4217. doi:10.3406/ecop.1977.2206. 
  51. ^ Di Guardo, Sebastiano (2012-12). „Innovazione organizzativa nei servizi di Giustizia per il Cittadino: il caso della Volontaria Giurisdizione”. STUDI ORGANIZZATIVI (1): 130—157. ISSN 0391-8769. doi:10.3280/so2012-001006.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  52. ^ Martino, Carlo; Palumbo, Sara; Emmulo, Delia (2020-01-09), IL CONTRIBUTO DEL DESIGN DELLA COMUNICAZIONE VISIVA, Quodlibet, стр. 140—150, Приступљено 2022-05-15 
  53. ^ Studi per il Centenario della Nascila di Giovanni Pascoli pubbl. nel Cinquantenario della Morte, De Gruyter, 1967-12-31, стр. 184—187, Приступљено 2022-05-15 
  54. ^ Pirozzi, Massimo (2021-01). „La prospettiva degli stakeholder. La gestione delle relazioni per aumentare il valore e il tasso di successo dei progetti”. PROJECT MANAGER (IL) (45): 48—49. ISSN 2037-7363. doi:10.3280/pm2021-045011.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  55. ^ Hudon, William V. (2011). „<i>Il cardinale Giovanni Morone e l'ultima fase del concilio di Trento. Atti del convegno "Il cardinale Giovanni Morone e l'ultima fase del Concilio di Trento." Trento, 5-6 giugno 2009</i> (review)”. The Catholic Historical Review. 97 (4): 801—803. ISSN 1534-0708. doi:10.1353/cat.2011.0148. 
  56. ^ „Proceedings of the 33rd Congress of the Italian Society of Neonatology, Lombardy Section, 31 January - 1 February 2020”. Italian Journal of Pediatrics. 46 (S2). 2020-12. ISSN 1824-7288. doi:10.1186/s13052-020-00934-0.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  57. ^ „Sulla tromba che devasto’ le vicinanze di Monza il 30 giugno 1865; Memoria del P. Giovanni M. Cavalleri”. Il Nuovo Cimento. 20 (1): 269—289. 1864-12. ISSN 0029-6341. doi:10.1007/bf02726915.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  58. ^ Di Maggio, Marco (2016-12). „Storia di un incontro mancato: il Partito socialista di Mitterrand e il Pci di Berlinguer”. ITALIA CONTEMPORANEA (282): 141—167. ISSN 0392-1077. doi:10.3280/ic2016-282007.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  59. ^ Un orizzonte di senso per la psicoterapia:, Quodlibet, 2019-11-22, стр. 177—204, Приступљено 2022-05-15 
  60. ^ Ciccone, Stefano (2019), 8. È possibile una politica maschile per il cambiamento?, Rosenberg & Sellier, стр. 113—124, Приступљено 2022-05-15 
  61. ^ Per un altro cosmo:, Quodlibet, 2022-04-15, стр. 117—126, Приступљено 2022-05-15 
  62. ^ Guida, Patrizia (2001-01). „L'eclissi del cittadino inPianissimodi Camillo Sbarbaro”. Italian Culture. 19 (1): 53—65. ISSN 0161-4622. doi:10.1179/itc.2001.19.1.53.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  63. ^ Anzieu, Didier (2021-10). „Ciò che può e non può il gruppo”. GRUPPI (2): 15—27. ISSN 1972-4837. doi:10.3280/gruoa2-2020oa12578.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  64. ^ Mancini, Albert N. (1973-12). „IL MONDO DEI LIBRI: RECENSIONI: Critica e poetica del primo seicento. I. Inediti di Giovanni Ciampoli”. Forum Italicum: A Journal of Italian Studies. 7 (4): 155—159. ISSN 0014-5858. doi:10.1177/001458587300700422.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  65. ^ Melis, Valeria (2021-12-31). „La Donna, Il Servo E Il Cittadino”. Classica Cracoviensia. 24. ISSN 2391-6753. doi:10.12797/cc.24.2021.24.03. 
  66. ^ Renzi, Emilio (2022-01-10). „Un romanzo aspro: Salvatore Satta, Il giorno del giudizio”. Materiali di Estetica. Terza serie (8.2). ISSN 2283-558X. doi:10.54103/mde.i8.2.17009. 
  67. ^ Vegetti, Enrico, Oxford University Press, 2011-10-31, Приступљено 2022-05-15 
  68. ^ D'Urso, Donato (2015-02). „Il dibattito sulla sicurezza dopo il regicidio di Monza”. STORIA IN LOMBARDIA (2): 130—148. ISSN 1828-2008. doi:10.3280/sil2013-002005.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  69. ^ Mori, Maurizio (2003-03). „From Italy”. Palliative Medicine. 17 (2): 117—118. ISSN 0269-2163. doi:10.1191/0269216303pm726op.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  70. ^ Vegetti, Enrico, Oxford University Press, 2011-10-31, Приступљено 2022-05-15 
  71. ^ Mori, Maurizio (2003-03). „From Italy”. Palliative Medicine. 17 (2): 117—118. ISSN 0269-2163. doi:10.1191/0269216303pm726op.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  72. ^ Dutto, Massimo; Palese, Nicoletta (2012), The Value of a Systemic Accreditation Path, Springer Milan, стр. 185—192, ISBN 978-88-470-2579-0, Приступљено 2022-05-15 
  73. ^ Sarto, Maria Sabrina (2020-10-28), Il DTC Lazio, nel territorio e per il territorio, Quodlibet, стр. 12—13, Приступљено 2022-05-15 
  74. ^ Di Guardo, Sebastiano (2012-12). „Innovazione organizzativa nei servizi di Giustizia per il Cittadino: il caso della Volontaria Giurisdizione”. STUDI ORGANIZZATIVI (1): 130—157. ISSN 0391-8769. doi:10.3280/so2012-001006.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  75. ^ Rycaut, Paul Sir; Piccini, Isabella (1672). „Istoria dello stato presente dell'Imperio Ottomano : Nella quale si contengono le massime politiche de' Turchi, I punti principali della Religione Mahomettana, le sette, le eresie, e gli ordini diversi de' suoi religiosi, la disciplina militare, il conto essatto delle forze per mare, e per terra, e delle rendite dello stato loro / composta prima in lingua Inglese dal Sig. Ricaut, Scudiere, Segretario del Sig. Co. di Winchelsey Ambasciadore straordinario del Rè d'Inghilterra Carlo secondo, a Sultan Mahometto Han IV. che al presente Regna ; tradotta poscia in Francese dal Sig. Briot, e finalmente trasportata in Italiano da Constantin Belli Accademico Tassista, all'illustriss, & eccellentiss, Sig. Battista Nani Cavalier Procurator meritissimo di S. Marco.”. doi:10.24157/arc_16059. 
  76. ^ Pagano, Enrico (2015-07). „Calcio e moschetto. La costruzione dello sport nazionale sotto il fascismo”. Novecento.org. ISSN 2283-6837. doi:10.12977/nov75.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  77. ^ Peschanski, Catherine (1988-04). „Luigi Spina, Il cittadino alla tribuna. Diritto e liberta di parola nell'Atene democratica, Naples, Liguori Editore, 1986, 122 p.”. Annales. Histoire, Sciences Sociales. 43 (2): 449—451. ISSN 0395-2649. doi:10.1017/s0395264900070268.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  78. ^ Vegetti, Enrico, Oxford University Press, 2011-10-31, Приступљено 2022-05-15 
  79. ^ Valverde, Antonio José Romera (2018-10-16). „VIROLLI, Maurizio. Scegliere il principe. I consigli di Machiavelli al cittadino elettore. Roma-Bari, Laterza, 2013.”. Pensando - Revista de Filosofia. 9 (17): 359. ISSN 2178-843X. doi:10.26694/pensando.v9i17.7432. 
  80. ^ Cala il sipario, Springer Milan, стр. 403—424, ISBN 978-88-470-0673-7, Приступљено 2022-05-15 
  81. ^ Vegetti, Mario; Aynès, Camille (2014-01-22), Royauté et philosophie chez Platon, Presses Universitaires de France, стр. 215—234, Приступљено 2022-05-15 
  82. ^ Rush, Richard (2000-09-07), 3036 FROM RICHARD RUSH 17 January 1824, Oxford University Press, Приступљено 2022-05-15 
  83. ^ Vegetti, Enrico, Oxford University Press, 2011-10-31, Приступљено 2022-05-15 
  84. ^ Il mondo che circonda il bambino, United Nations, 2021-04-08, стр. 28—33, ISBN 978-92-1-005306-8, Приступљено 2022-05-15 
  85. ^ Vegetti, Enrico, Oxford University Press, 2011-10-31, Приступљено 2022-05-15 
  86. ^ Mori, Maurizio (2003-03). „From Italy”. Palliative Medicine. 17 (2): 117—118. ISSN 0269-2163. doi:10.1191/0269216303pm726op.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  87. ^ Specchio, Annapaola (2011-12). „Il diritto della cittadina italiana di ricongiungersi con il fratello cittadino straniero affetto da una malattia cronica invalidante”. MINORIGIUSTIZIA (4): 241—246. ISSN 1121-2845. doi:10.3280/mg2011-004027.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  88. ^ Heist, E. (2022-02-02). „Abstracts from the 27th Annual International Atrial Fibrillation Symposium January 13-15, 2022”. dx.doi.org. Приступљено 2022-05-15. 
  89. ^ Kelleni, Mina (2022-04-04). „Recent Western Updates in COVID-19 Pharmacotherapy (January - April 15, 2022): An Eastern Afro-Egyptian Perspective.”. dx.doi.org. Приступљено 2022-05-15. 
  90. ^ Dumont, Étienne (2000-09-07), 2842 FROM ÉTIENNE DUMONT 15 January 1822, Oxford University Press, стр. 12—15, Приступљено 2022-05-15 
  91. ^ Valerio, Giuliana; Claysset, Manuela; Valerio, Paolo (2017), I valori dello sport per il contrasto all’omofobia e alla transfobia, Mimesis Edizioni, стр. 15—20, Приступљено 2022-05-15 
  92. ^ Widman, Claudio (2013-05). „Il simbolo dello specchio e la funzione del rispecchiarsi”. COSTRUZIONI PSICOANALITICHE (25): 19—38. ISSN 1721-9612. doi:10.3280/cost2013-025002.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  93. ^ Galluzzi, Francesca; Garavello, Werner (2022-04-07). „Benign Paroxysmal Positional Vertigo in Children: A Narrative Review”. The Journal of International Advanced Otology. 18 (2): 177—182. doi:10.5152/iao.2022.20087. 
  94. ^ Nanetti, Andrea (2021-12-23), 5 • La politica veneziana nel Peloponneso subito dopo la Quarta Crociata (1204-1209), Fondazione Università Ca’ Foscari, Приступљено 2022-05-15 
  95. ^ Kelleni, Mina (2022-04-04). „Recent Western Updates in COVID-19 Pharmacotherapy (January - April 15, 2022): An Eastern Afro-Egyptian Perspective.”. dx.doi.org. Приступљено 2022-05-15. 
  96. ^ Lu, Cong; Ma, Li; Guo, Jianchun (2022-01-11). „Numerical Simulation Study of Proppant Transport in Cross Fractures”. Day 2 Wed, January 12, 2022. SPE. doi:10.2118/205255-ms. 
  97. ^ Valerio, Giuliana; Claysset, Manuela; Valerio, Paolo (2017), I valori dello sport per il contrasto all’omofobia e alla transfobia, Mimesis Edizioni, стр. 15—20, Приступљено 2022-05-15 
  98. ^ Murrmann, Julia; Surmaj, Patrycja (2015-10-08). „La peculiarità del linguaggio giornalistico sportivo in base all’analisi degli articoli della Gazzetta dello Sport”. Italica Wratislaviensia. 0 (6): 197. ISSN 2084-4514. doi:10.15804/iw.2015.06.12. 
  99. ^ „COVID-19 statistical report - 12 January 2022”. 2022-01-12. 
  100. ^ Grimm, Linda (2020), Venezuelan President Declared Illegitimate; Opposition Leader Recognized : January 10, January 15, January 23, February 4, May 17, and August 5, 2019, CQ Press, стр. 15—28, Приступљено 2022-05-15 
  101. ^ Dumont, Étienne (2000-09-07), 2842 FROM ÉTIENNE DUMONT 15 January 1822, Oxford University Press, стр. 12—15, Приступљено 2022-05-15 
  102. ^ Dumont, Étienne (2000-09-07), 2842 FROM ÉTIENNE DUMONT 15 January 1822, Oxford University Press, стр. 12—15, Приступљено 2022-05-15 
  103. ^ Heist, E. (2022-02-02). „Abstracts from the 27th Annual International Atrial Fibrillation Symposium January 13-15, 2022”. dx.doi.org. Приступљено 2022-05-15. 
  104. ^ Turi, Gabriele (2019-03). „Il fascismo va al potere, giorno dopo giorno”. PASSATO E PRESENTE (106): 180—185. ISSN 1120-0650. doi:10.3280/pass2019-106012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  105. ^ D'Urso, Donato (2015-02). „Il dibattito sulla sicurezza dopo il regicidio di Monza”. STORIA IN LOMBARDIA (2): 130—148. ISSN 1828-2008. doi:10.3280/sil2013-002005.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  106. ^ „COVID-19 statistical report - 12 January 2022”. 2022-01-12. 
  107. ^ Scott, J. A. (1965-01). „NOTES ON RELIGION AND THEVITA NUOVA. Italian Studies. 20 (1): 17—25. ISSN 0075-1634. doi:10.1179/its.1965.20.1.17.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  108. ^ Cochran, John R. (2015-07-01). „ER Consolidated Quarterly Report January thru March 2015 Final-July 2015”. 
  109. ^ D'Urso, Donato (2015-02). „Il dibattito sulla sicurezza dopo il regicidio di Monza”. STORIA IN LOMBARDIA (2): 130—148. ISSN 1828-2008. doi:10.3280/sil2013-002005.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  110. ^ D'Urso, Donato (2015-02). „Il dibattito sulla sicurezza dopo il regicidio di Monza”. STORIA IN LOMBARDIA (2): 130—148. ISSN 1828-2008. doi:10.3280/sil2013-002005.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  111. ^ Monza, Alfredo (1972-07). „La teoría del cambio tecnológico y las economías dependientes”. Desarrollo Económico. 12 (46): 253. ISSN 0046-001X. doi:10.2307/3466224.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  112. ^ [May], Princeton University Press, стр. 630—708, Приступљено 2022-05-15 
  113. ^ Fornire un’istruzione di qualità, equa ed inclusiva, e opportunità di apprendimento per tutti, UN, 2017-08-24, стр. 24—28, ISBN 978-92-1-362660-3, Приступљено 2022-05-15 
  114. ^ Noce, Giulio Dalla (1939-05). „La Fisica Alla XXVII Riunione della Società Italiana Per il Progresso delle Scienze e la XXX Adunanza della Società Italiana di Fisica (Bologna 4–12 Settembre 1938-XVI)”. Il Nuovo Cimento. 16 (5): 261—268. ISSN 0029-6341. doi:10.1007/bf02960031.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  115. ^ Ongini, Vinicio (2010-01). „Tutte le lingue dello sport”. LIBERTÀCIVILI (1): 65—68. ISSN 2037-464X. doi:10.3280/lic2010-001014.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  116. ^ Comportamenti e problemi di salute, UN, 2016-08-25, стр. 23—29, ISBN 978-92-1-362659-7, Приступљено 2022-05-15 
  117. ^ „Impact of COVID-19 pandemic on mortality count at the Emergency Ward of Hospitals in India: A Cross-sectional study from January 2019 to May 2021”. Advance in Environmental Waste Management & Recycling. 5 (1). 2022-03-04. ISSN 2641-1784. doi:10.33140/aewmr.05.01.07. 
  118. ^ D'Urso, Donato (2015-02). „Il dibattito sulla sicurezza dopo il regicidio di Monza”. STORIA IN LOMBARDIA (2): 130—148. ISSN 1828-2008. doi:10.3280/sil2013-002005.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  119. ^ „Sulla tromba che devasto’ le vicinanze di Monza il 30 giugno 1865; Memoria del P. Giovanni M. Cavalleri”. Il Nuovo Cimento. 20 (1): 269—289. 1864-12. ISSN 0029-6341. doi:10.1007/bf02726915.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  120. ^ dx.doi.org http://dx.doi.org/10.17658/issn.2058-5462/issue-01/amarr/p3. Приступљено 2022-05-15.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  121. ^ Cruciani, Sante (2009-04). „I tre presidenti (ma ce n'č un quarto). La Costituzione Repubblicana secondo Schifani, Fini e Berlusconi”. HISTORIA MAGISTRA (1): 12—16. ISSN 2036-4040. doi:10.3280/hm2009-001002.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  122. ^ Eventi 2020, Gli (2021-06-07). „EVENTI DI DIPARTIMENTI 2020”. Il Politico. 254 (1): 167—169. ISSN 0032-325X. doi:10.4081/ilpolitico.2021.577. 
  123. ^ Gavinelli, Laura (2016), A Survey on Monza and Brianza SMEs, Italy, Palgrave Macmillan UK, стр. 169—211, ISBN 978-1-137-57809-9, Приступљено 2022-05-15 
  124. ^ Riva, Claudio; Marini, Francesco; Canton, Sofia (2017-10). „L'uso dei social media nella promozione della salute: il progetto Qwert”. SALUTE E SOCIETÀ (3): 47—66. ISSN 1723-9427. doi:10.3280/ses2017-su3004.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  125. ^ „Fig. 5. Fragments of interferograms: a - from January 8, 2007– February 28, 2009, b - from January 11, 2008– January 16, 2010, c - from February 26, 2008– March 3, 2010, d - with a one-year interval from June 22, 2015–20.06. 2016.”. dx.doi.org. Приступљено 2022-05-15. 
  126. ^ Crommelin, May de la Cherois, (May Crommelin), (died 10 Aug. 1930), Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2022-05-15 
  127. ^ „Grain Transportation Report, May 20, 2021”. 2021-05.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  128. ^ Terkaj, Walter; Tolio, Tullio (2019), The Italian Flagship Project: Factories of the Future, Springer International Publishing, стр. 3—35, ISBN 978-3-319-94357-2, Приступљено 2022-05-15 
  129. ^ West, Charles Henry, (20 April 1859–15 May 1923), Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2022-05-15 
  130. ^ Vegetti, Enrico, Oxford University Press, 2011-10-31, Приступљено 2022-05-15 
  131. ^ Vegetti, Enrico, Oxford University Press, 2011-10-31, Приступљено 2022-05-15 
  132. ^ „Author index to volumes 106/107 (1992)”. Discrete Mathematics. 106-107: 503—504. 1992-09. ISSN 0012-365X. doi:10.1016/0012-365x(92)90583-2.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  133. ^ Vegetti, Enrico, Oxford University Press, 2011-10-31, Приступљено 2022-05-15 
  134. ^ Vegetti, Enrico, Oxford University Press, 2011-10-31, Приступљено 2022-05-15 
  135. ^ Analitici e Continentali, in estetica, venti anni fa, Quodlibet, 2022-01-15, стр. 333—352, Приступљено 2022-05-15 
  136. ^ Sala, Elena; Conconi, Donatella; Crosti, Francesca; Villa, Nicoletta; Redaelliz, Serena; Roversi, Gaia (2018-10-01). „Interphase FISH: A Helpful Assay in Prenatal Cytogenetics Diagnosis”. OBM Genetics. 3 (1): 1—1. ISSN 2577-5790. doi:10.21926/obm.genet.1901063. 
  137. ^ De Lorenzo, Antonino; Esposito, Ernesto; Maffei, Claudio Maria; Zuccatelli, Giuseppe (2020-06). „Coronavirus e cronicità, due battaglie da vincere sullo stesso campo (il territorio) e anche con una "nuova" figura (l'infermiere di famiglia e di comunità)”. MECOSAN (113): 201—210. ISSN 1121-6921. doi:10.3280/mesa2020-113025.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  138. ^ Dumont, Étienne (1988-05-12), 2022 FROM ÉTIENNE DUMONT 12 January 1809, Oxford University Press, стр. 3—3, Приступљено 2022-05-15 
  139. ^ Bridges, Katherine (2020-10-19). „AARP 2020 State Polls — Pennsylvania: October 13, 2020 – October 15, 2020”. Washington, DC. 
  140. ^ D’Ovidio, Stefano (2012-02-06). Monza. Oxford Art Online. Oxford University Press. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • „Аrticolo celebrativo del 50º di fondazione del Simmenthal-Monza". Calcio (in Italian). Lega Nazionale Professionisti. 1961–62: 5. 1962.
  • „Calcio Monza 1984/85". Corriere di Monza e Brianza (in Italian). 1984.
  • Fontanelli, Carlo; Delbue, Matteo; Peduzzi, Stefano (2012). E non andremo mai in Serie A... 100 anni di Monza. Almanacco biancorosso 1912–2012 (in Italian). Geo Edizioni.

Спољашњe везе[уреди | уреди извор]

https://www.acmonza.com/