Корисник:Ema Zečević/песак 5

Кристина Крафорд у "Дивљи у држави" (1961)

Кристина Крафорд је америчка списатељица и глумица најпознатија по својој књизи "Најдража мајчица"(Mommie Dearest), делу које најбоље објашњава њен наводно насилан однос са својом мајком, филмском звездом Џоун Крафорд.

Младост и образовање

Рођена је у Лос Анђелесу, у Калифорнији, као ванбрачно дете. Њена биолошка мајка је била тинејџерка када ју је родила. Према интервјуу који је водила са Ларијем Кингом, њен отац је био ожењен човек и радио је у морнарици.

Кристина је била једно од петоро деце које је њена мајка усвојила.Њен усвојени брат звао је се Кристофер (усвојен 1943.), а три сестре звале су се Кетрин и Синтија (усвојене 1947.).

Након што је дипломирала на акедемији, она се сели у Питсбург да би похађала драмску школу "Кернежи Мелон". Мајка је финансирала њено школовање. Након годину дана она је се преселила у Њујорк где је наставила своје драмске студије на Neighborhood Playhouse на Менхетну. Према Кристининим речима, за то време је од своје мајке примала месечну накнаду која је сразмерна неколицини хиљада долара. Након 14 година глуме, Кравфордова је се вратила на колеџ и завршила своје студије и дипломирала на Универзитету Калифорније у Лос Анђелесу. Магистрирала је на Високој школи комуникација "Аненеберг" Универзитета Калифорније. Након свог магистрирања радила је у средишту комапније за корпоративне комуникације под називом " Getty Oil Company"

Каријера

Наступала је у тзв. "Летњем позоришту", као и у разним продукцијама "Сплендор у трави". Такође је и наступала у бројним "Off-Broadway " продукцијама укључујући и "У боји недељама" (1958). Наступала је и у "Уочи Божића" (1959) и "Месечева тама" (1959) у театру Фреда Милера у Милвокију, као и у "Месец је плав" (1960).

Године 1960., због филмске каријере њене мајке, Крафорд је добила споредну улогу у криминалистичкој драми Сила импулса, која је објављена 1961. године. Такође, 1961. године, Крафордовој је додељена мала улога у мјузиклу Дивљи у држави, филму са Елвисом Прислијем у главној улози. Исте године је била интервјуисана заједно са другим славним личностима у програму Дина Милера Ово је Холивуд. Године 1962. појавила се у представи "". Играла је пет улога у контроверзној драми Бена Хекта "Винкелберг". У октобру 1965. појавила се у филму Нила Сајмона "Босоноги у парку", са Мирном Лој, пријатељицом њене мајке, пре него што је отпуштена јер су се глумци пожалили на глумицино непрофесионално понашање. Сматрана је за талентовану глумицу са којом је тешко радити у глумачкој индустрији, коју је Лојева описала као "тврдоглаву". Она је у својој аутобиографији "Бити и постати" изјавила да нису имали никавих проблема на сету док се Кристин није појавила. Били су једнако одушевљени Кристином, колико их је нервирало и њено тврдоглаво понашање. Додала је још да није упознала никога попут ње, те да је њена непослушност била заиста невероватна до те мере да не би урадила ниједну ствар коју би јој неко предложио да уради. Такође, глумица је имала малу улогу у филму "Лица", романтичној драми редитеља Џона Касаветеса.

Крафордова је глумила улогу Џоан Борман Кејн у телевизијској сапуници "Тајна олуја" у периоду од 1968. до 1969. године. Због приватних пробелма, завршила је у болници на операцији у октобру 1968. године, те јуу је у том периоду њеног опоравка мењала њена мајка, Џоан која је узела сав њен публицитет, с обзиром да је у том периоду гледаност порасла за 40 процената. На крају је напустила серију, Крафорд је инсистирала ан чињеници да је то због утицаја њене мајке. Продуценти су, међутим, рекли да је Џоан била љубазна, професионална и да је донела веома добре оцене серији, а да су Кристинин лик и њена прича једноставно кренули својим током.

Током 1970-их, Крафордова је гостовала у емисијама као што су Медицински центар, Маркус Велби, М.Д., Мет Линколн, Ајронсајд и Шесто чуло.

Каснија каријера

Након што је Џоун Крафорд умрла 1977. године, Крафордова и њен брат Кристофер су открили да их је мајка избрисала са свог тестамента, наводећи "разлоге који су им добро познати". Годинама финансијски подржавани од њихове славне мајке, у новембру 1977. Крафордова и њен брат су тужили имање Џоун Крафорд и захтевали да се тестамент поништи, иако га је Кристин потписала 28. октобра 1976. године. Кети Ла Лонд, још једна Џоунина ћерка, као и њен муж Џером, како се наводи у тужби, „намерно су искористили покојникову изолацију и ослабљено и изобличено ментално и физичко стање да би се инсинуирали“ у Џоунину корист. Нагодба између свих странака је постигнута 1979. године, којом је Крафордовој и Кристоферу обезбеђено укупно 55.000 долара из имања њихове мајке.

Прва књига

Глумица Џоан Крафорд

У новембру 1978. године објављена је књига "Најдража мамица". Сматра се да је Џоан знала да ће књига бити објављена и пре него што је преминула. Књига наводи Џоан као презапослену, насилну мајку која запоставља своју децу. Друге две усвојене Џоанине кћерке, Кети и Синди, осудиле су књигу, поричући било какво злостављање од стране њихове мајке које се наводи у делу. Такође, многи Џоанини пријатељи и сарадници, укључујући Ван Џонсона, Ен Блајт, Мирну Лој, Кетрин Хепберн, Сезара Ромера, Гери Греј, Дагласа Фербанкса Млађег (глумицин први муж) негирали су те тврдње.

Без обзира на многе негативне ставове разних Џоаниних пријатеља и познаника када је у питању Кристинина књига, ово дело постаје бестселер и снимљен је у филм "Најдража мамица" 1981. године у којем је Феј Данавеј у главној улози Крафордове. Кристина није учествовала у снимању филма и осудила је филм као „гротеску“ и фикцију. Кристина је више пута изјављивала да је филм веома нетачан и да портрет њене мајке у филму не личи довољно на праву Џоан Крафорд, посебно наводећи да њена мајка никада није обављала специфичне кућне послове који су приказани у филму.

Књижевни опус

Кристина Крафорд је објавила још пет књига, межу којима су "Преживео", "Црна удовица", "Нема безбедног места", "Кћери инквизиције" и "Превара".

После можданог удара који је уследио 1981. године, провела је пет година на рехабилитацији пре него што се преселила на северозапад државе. Она је била власник пансиона под називом "Седам летњих фарми" у Тенседу, у држави Ајдахо, између 1994. и 1999. године.

Године 2000. Крафордова је почела да ради као менаџер за забаву у казину Coeur d'Alene Casino у Ајдаху, где је радила до 2007. године. Она је била писац и продуцент регионалну телевизијске серију, "Северозападна забава". Гувернер Буч Отер ју је 22. новембра 2009. именовао за окружног комесара у округу Бенева, у држави Ајдахо, али је изгубила своју кандидатуру за избор у новембру 2010. године. Године 2011. Крафордова је основала непрофитну Коалицију за људска права Беневе и била је први председник новоосноване организације. Године 2013. снимила је документарни филм "Преживети најдражу мамицу".

Она такође тренутно ради са композитором Дејвидом Нелсоном на музичкој адаптацији своје прве књиге, која ће бити изведена у регионалном позоришту државе Ајдахо. Крафордова тренутно пише трећу књигу своје мемоарске трилогије, након "Најдраже мамице" и "Преживети".

Приватни живот

Крафордова је упознала Харвија Медлинског док је наступала у чикашкој националној компанији "Barefoot in the Park". Он је био режисер и сценски менаџер на Бродвеју. Венчали су се касних 1960-их година.

Кад је у питању њен несрећан однос са мајком она наводи у једном интервјуу следеће:

"Када у животу нисам радила оно што је она желела, када нисам желела да пустим мужа и да будем у њеној служби, она се заветовала да ће ми се осветити“, објашњава она. „Није могло да ми науди, зато што смо се нас две расправиле лицем у лице, али заветовала се да ће уништити моје синове… мени је то изгледао као лош сценарио за филм Б продукције који пише… али неколико година касније, мог најстаријег сина је потпуно оболела ментална болест – биполарна личност. убиству; као и самоубиству“."