Корисник:Filip Andjelkovski/песак
| Mišić piriformis | |
|---|---|
 Zadnjica viđenja ot pozadi (vide se pifrormis i ostatak grupe lateralnih rotatora). | |
 Mišići gluteralne i zadnje femoralne regije viđeni s preda. | |
| Детаљи | |
| Порекло | Karlica |
| Уметак | Površinski sloj natkolenične kosti |
| Нерв | Živac piriformisa (L5, S1 i S2) |
| Дејства | Spoljašnja rotacija butine |
| Идентификатори | |
| Латински | Musculus piriformis |
| Анатомска терминологија | |
Mišić piriformis[уреди | уреди извор]
Ovaj piriformis mišić (od latinskog piriformis "kruškolikog oblika") je ravan mišić piramidalnog oblika u gluteralnoj regiji donjih ekstremiteta. To je jedan od šest mišića lateralnih rotatora.
Piriformis mišić se nalazi na prednoj površini krsne kosti, i ubacuje se u vrh butne kosti. U zavisnosti od položaja noge kao spoljašni lateralni rotator butine ili kao abduktor. Nadražuje ga nerv piriformis.
Struktura[уреди | уреди извор]
Piriformis je ravan mišić piramidalnog oblika.[1]
Polazište[уреди | уреди извор]
Piriformis mišić polazi iz prednje povrsine krsne kosti i preko tri mesnata produžetka pričvršćen je za drugi[2][3], treći i četvrti sakralni pršljen.[1]
On takođe polazi iz gornje ivice velikog šijatičkog useka, gluteralne površine kosti kuka (nedaleko od zadnje donje kvržice kuka), sakroilijakalne zlobne kapsule i (ponekad) iz sakrotuberoznog ligamenta (tačnije rečeno iz gornjeg dela karlične površine ovog ligamenta).[3]
Hvatište[уреди | уреди извор]
Mišić prianja na površinski sloj nadkolenične kosti [2](njegova tetiva često se spaja sa tetivama gornjeg blizanačkog mišića, donjeg blizanačkog mišića i unutrašnjeg zaptivnog mišića pre mesta pripoja).
Nadražaj[уреди | уреди извор]
Mišić piriformis dobija nadrazaj od nerva piriformisa.[2]
Relacije[уреди | уреди извор]
Zadnji deo mišića oslanja se na karličnu kost. Prednja površina mišića povezana je sa rektumom (naručito na levoj strani tela), kao i sa sakralnim pleksusom.[3]
Mišić se proteže gotovo paralelno sa gornjom ivicom gluteusa mediusa. On se nalazi delimično unutar karlice naspram njenog gornjeg zida, a delimično na zadnjem delu zgloba kuka.
Ona izlazi iz karlice kroz veliki sedalni otvor[1] sa gornje strane sakrospinoznog ligamenta.[3]
Varijacije[уреди | уреди извор]
Kod oko 80% stanovništva išijadični živac prolazi ispod mišića piriformisa[2][1]. Kod 17% ljudi delovi išijadičnog živca ili ceo živac probijaju mišić piriformis. Javlja se nekoliko varijacija, ali najčešći tip anomalije (kod 81% odstupanja) jeste Bitonov tip B do koje dolazi kada obični peronealni nerv probada mišić piriformis.[4]
On može biti spojen sa gluteusom mediusom i iz njega se pružaju vlakna ka gluteusu minimusu kao što se prema njemu pružaju vlakna i iz gornjeg blizančkog mišića.
On može imati jedan ili dva karlična spoja, ili može biti umetnut u kapsulu zgloba kuka.
Funkcije[уреди | уреди извор]
Mišić piriformis pripada grupi lateralnih rotatora kuka zajedno sa četverougaonimm bedrenim mišićem, donjim blizanačkim mišićem, spoljašnim i unutrašnjim mišićem opturatorom. Piriformis lateralno rotira nadkolenicu prilikom ekstenzije kuka, a isteže natkolenicu prilikom fleksije kuka.[2] Razmicanje napetih butina je važno prilikom hodanja zbog toga što prebacuje težinu tela na suprotnu stranu podignutog stopala čime se sprečava padanje. Dejstvo lateralnih rotatora može se razumeti ako se ukrste noge tako da se zglob odmara na kolenu druge noge to dovodi do toga da se natkolenica rotira, a koleno se okreće na stranu. Ovi lateralni rotatori takođe oponiraju medijalnoj rotaciji kroz gluteus medijus i gluteus minimus. Kada je kuk istegnut pod uglom od 90 stepeni piriformis razmiče natkolenicu u visini kuka i preokreće primarnu funkciju tako što iznutra zarotira kuk kada je on istegnut pod uglom od 90 stepeni ili više.[5]
Klinički značaj[уреди | уреди извор]
Sindrom piriformisa javlja se kada piriformis iriira išijadični živac, koji se proteže u gluteralnu regiju ispod mišića uzrokujući bol u zadnjici i bol duž išijadičnog živca. Ovaj bol naziva se išijas. Sedamnaest procenata stanovništva ima išijadični nerv koji probada mišić piriformisa. Ova pod grupa stanovništva predisponirana je razvoj išijasa. Išijas karakteriše bol porbadanje ili utrnulost duboko u zadnjici i duž išijadičkog živca. Sedenje, istezanje penjanje uz stepenice i čučnjevi obično pojačavaju bol. Dijagnostifikovanje sindroma obično se zasniva na siptomatologiji i lekarskom pregledu. Mogu se propisati dodatna ispitivanja uključujući magnetnu rezonacu, rendgen i testovi nervne provodljivosti kako bi se isključilo postojanje drugih bolesti. U slučaju dijagnostifikovanja sindroma piriformisa prva terapija uključuje progresivne vežbe istezanja terapiju masažom (uključujući neuromuskularnu terapiju) i fizički tretman. Kortiko steroidi mogu se ubrizgati u mišić piriformis ukoliko se bol nastavi. rezulati ukazuju na mogućnost botulniski toksin tip B može biti od koristi u tretmanu bola prouzrokovanog sindromom piriformisa[6]. Invazivnija mada ponekad neophodna terapija uključuje hiruški zahvat; Međutim neželjeni efektni operacije mogu biti mnogo gori od alernativnih tretmana kao što su fizikalna terapija. Operacija bi trebalo da bude posednja opcija.
Orijentir[уреди | уреди извор]
Piriformis je veoma važan orijentir u gluteralnor regiji. Budući da prolazi kroz veliki sedalni otvor, ga praktično deli na donji i gornji deo.
Ovo određuje nazive krvnih sudova i nerava u ovoj regiji – nervi i krvni sudovi koji se nalaze iznad piriformisa nazivaju se gornjim gluteralni živac i gornji gluteralni krvni sudovi. Isti je slučaj u donjoj regiji, a išijadički živac proteže se i ispod piriformisa.
Istroijat[уреди | уреди извор]
Adrijan van den Špigel (Adriaan van den Spiegel) profesor univerziteta u Padovi u XVI veku dao je naziv mišiću piriformisa.
Dodatne slike[уреди | уреди извор]
-
Mišići gluteralne i zadnje nadkolenične regije. -
-
-
-
-
-
Sadržaj karlice kod muškarca. Pogled odzgo. Duboka disekcija.
Refernce[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Khan, Dost; Nelson, Ariana (2018-01-01), Benzon, Honorio T.; Raja, Srinivasa N., ур., Chapter 67 - Piriformis Syndrome (на језику: енглески), Elsevier, стр. 613—618.e1, ISBN 978-0-323-40196-8, Приступљено 2023-05-20
- ^ а б в г д Pan, Jason; Vasudevan, John (2018-01-01), Freedman, Mitchell K.; Gehret, Jeffrey A., ур., Chapter 24 - Piriformis Syndrome: A Review of the Evidence and Proposed New Criteria for Diagnosis (на језику: енглески), Elsevier, стр. 205—215, ISBN 978-0-323-48566-1, Приступљено 2023-05-20
- ^ а б в г „Gray's anatomy : the anatomical basis of clinical practice | WorldCat.org”. www.worldcat.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-20.
- ^ Smoll, Nicolas Roydon (2010-01). „Variations of the piriformis and sciatic nerve with clinical consequence: a review”. Clinical Anatomy (New York, N.Y.). 23 (1): 8—17. ISSN 1098-2353. PMID 19998490. doi:10.1002/ca.20893. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ „Netter's clinical anatomy | WorldCat.org”. www.worldcat.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-20.
- ^ Lang, Amy M. (2004-03). „Botulinum Toxin Type B in Piriformis Syndrome”. American Journal of Physical Medicine & Rehabilitation (на језику: енглески). 83 (3): 198. ISSN 0894-9115. doi:10.1097/01.PHM.0000113404.35647.D8. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ)