Корисник:Ivana Jevrić/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Самјуел Џ. Палмисано
Sam Palmisano by Gage Skidmore
Датум рођења29. јула 1951. године (71 година)
Место рођењаБалтимор, Мериленд, САД
ОбразовањеЏонс Хопкинс универзитет
Активни периодод 1973. године до данас
ПослодавацИБМ (1973–2012)
ТитулаПредседник
ПретходникЛуис В. Герстнер млађи
НаследникВирџинија М. Ромети
ОдбориИБМ корпорација, 2000. ЕксонМобил Корп., 2006.
СупругаГејер Нотмен
Децатри сина, једна ћерка
Веб-сајтhttp://www.ibm.com/ibm/sjp/ http://www-03.ibm.com/ibm/history/exhibits/chairmen/chairmen_10.html

Самјуел Џеј „Сем“ Палмисано (рођен 29. јула 1951. године)[1][2] био је генерални директор и осми извршни директор компанијe IBM до јануара 2012. године.[3] Такође је био председник управног одбора компаније до 1. октобра 2012. године. [4]

Палмисано је у октобру 2000. године[5] именован за оперативног директора. У марту 2002. године је унапређен у генералног директора, при чему је задржао титулу директора, а 1. јануара 2003. је именован за председника управног одбора. Објавио је да се повлачи са функције генералног директора 25. октобра 2011. године. На овој позицији га је заменила Џини Ромети. [3]Од 2009. године, IBM важио је за највећу ИТ компанију на свету и 45. највећу компанију уопште. [6]

Образовање и приватни живот[уреди | уреди извор]

Палмисано је одрастао у просечној породици италијанско-америчког порекла у Балтимору, Мериленду. Отац му је био аутомеханичар.[7]

Озбиљно се припремао, проучавајући извештаје о противницима пре утакмице и ретко није успевао да сачува квотербека (вођу напада), као офанзивни играч у Calvert Hall College High School средњој школи у Балтимору, Мериленду.

Био је члан Америчке Федерације Музичара, као и предгрупа и свирао је пратећи саксофон за групу The Temptations. [8]

Завршио је историју на Универзитету Johns Hopkins University где је био члан братства Бета Тета Пи. Такође је играо рагби (центар, офанзивни обарач, кокапитен тима) и одбио је прилику да игра за Оукланд Рајдерсе.[9][10]

Упознао је своју жену, Гејер Нотмен која је завршила средњу школу Miss Porter's School 1969. године, на пракси у IBM-у.

Каријера[уреди | уреди извор]

IBM 1973-2012  [уреди | уреди извор]

Палмисано се запослио у IBM-у 1973. године као продавац.  

Од 1989. до 1990. године је радио као асистент тадашњег генералног директора Џона Ф. Ejкерса. [1]У то време, сматрали су га звездом у успону и он је једном месечно ручао са бившим председником управног одбора Томасом Вoтсоном млађим. Након тога је водио сектор компаније у Јапану. [9]

Постао је заменик генералног директора и руководилац групе Personal Systems Group током 1997. године. Наредне године је унапређен као заменик генералног директора и као руководилац IBM одељења Global Services током периода када се IBM усредсредђивао на аутсорсинг и друге услуге уместо искључиво на технологију. Када је специјализована група за управљање системима покренула IBM-ову одлуку да усвоје оперативни систем Linux 1999, Палмисано се нашао на позицији заменика генералног директора и руководиоца групе Enterprise Systems.

Пре него што је почео да руководи IBM одељењем Global Services, Палмисано је водио бизнис за стратешки аутсорсинг, а пре тога је био председник IBM -ове подружнице Integrated Systems Solutions Corporation , која је на крају постала IBM Global Services. [11]

Изабран је за генералног и оперативног директора у октобру 2000. године.[4]

Генерални директор   [уреди | уреди извор]

Палмисано је био унапређен на позицију генералног директора у марту 2002. и именован за председника управног одбора од 1. јануара 2003. године, заменивши пензионисаног Луиса В. Герстнера млађег након наглог пада цена акција технолошких компанија. Његов претходник је спасио компанију од банкрота тако што је смањио број запослених, снизио трошкове и повео IBM у развој путем интегрисаних система и консултантских услуга (као што је електронска трговина). Палмисанов циљ је био да обнови углед IBM-a као компаније која поставља стандарде. На њега су утицали Вoтсонови, оснивачи компаније који су IBM дефинисали као компанију која је више од саме продаје рачунара и веровали су да она има важну улогу у решавању друштвених проблема.[10]

Палмисанов циљ за време мандата је био да се преусмери на нове високопрофитнe компаније које имају потенцијал за иновативна решења. То је укључивало куповину консултантске куће PricewaterhouseCoopers 2002. године како би IBM постигао више од продаје рачунара и софтвера и помогао корисницима у коришћењу технологије за превазилажење пословних проблема (маркетинг, набавка и производња). Током његовог мандата, компанија је купила 25 софтверских компанија специјализованих за рударење података и аналитику како би IBM могао да помогне компанијама и владама да пронађу шаблоне у мрежи и интерним подацима. Палмисано је, такође, припремио компанију за клауд рачунарство, у IBM-у првобитно познато као рачунарство на захтев, где би центар иновације био усмерен на услуге и софтвер који се испоручују преко Интернета из информационих центара и повезују се са рачунарима и другим уређајима. [12]

Упркос финансијској кризи и економској рецесији 2008. године, покренуо је IBM-ову иницијативу Smarter Planet која подразумева примену рачунара у циљу стварања ефикаснијих система за бројне апликације укључујући електронске мреже и управљање саобраћајем.[4] Иако су компаније које пружају услуге и консултантске компаније допринеле повећању прихода IBM-а, које је заступао тадашњи генерални директор Герстнер, софтверска аналитика је доносила више марже, довела до раста и допринела повећању профита.

Палмисано је такође водио продају рачунарског одељења компанији Lenovo, која се завршила 2005. године. Потез је био споран унутар IBM-а, будући да је IBM изумео компатибилни рачунар осамдесетих година, а он је био један од ретких производа компаније који су били масовно коришћени и створили снажно препознавање бренда IBM. Иако је током деведесетих година заостајао за конкурентима, то одељење је поспешило продају других IBM производа. Њена куповна моћ је допринела смањењу цена компоненти за веће IBM производе као што су мејнфрејм рачунари и сервери. 

Иако је рачунарско одељење било профитабилно и генерисало око 20 милијарди америчких долара годишњег прихода, продаја је довела до тога да IBM уступи титулу највеће светске информатичке фирме (по приходу) компанији Hewlett-Packard, чији је приход порастао због аквизиције компаније Compaq 2002. године. Међутим, за Палмисана је прелазак на нове високопрофитне послове значио излазак из нископрофитних послова попут производње рачунара, а производња рачунара је постајала комодификована и нудила је мало прилика за иновације. Након пет година, односно од 2010. године па надаље, престали су да га криве за његову одлуку о продаји рачунарског одељења јер је наступила ера технологија после рачунара, а паметни телефони и таблет рачунари заменили су рачунаре у улози примарних уређаја за коришћење.[6]Такође, препознајући да дискови постају све више коришћени, продао је IBM-ову пословну јединицу производње дискова компанији Hitachi, а затим потписао петогодишњи уговор о куповини Hitachi дискова.[7]

Палмисано је као генерални директор IBM -а преусмерио сектор за развој и подршку ка новим тржиштима. [13]

Изабран је за члана одбора ExxonMobil 2006. године. Активистички хеџ фонд Engine 1 је предводио побуну акционара засновану на темељима друштвено одговорног пословања, након чега су га избацили из одбора 2021. године. Био је почасни председник догађаја National Engineers Week 2008. године.

Палмисано је у говору на Савету Council on Foreign Relations представиo IBM-ову иницијативу Smarter Planet у новембру 2008. године.[14]

Зарадио је отпремнину у износу од 21.159.289 USD, која се састојала од основне плате од 1.800.000 USD, бонуса од 4.750.000 USD, преференцијалних акција у вредности од 13.517.401 USD и других компензација у износу од 1.091.888 USD док је био генерални директор IBM-а 2009.[15][16]

Додељена му је награда The Deming Cup 2010. године. В. Едвард Деминг центар за квалитет, продуктивност и компетитивност у школи Columbia Business School му је доделио награду за изврсност због способности да доведе IBM до нових нивоа оперативне изврсности и улоге у креирању и предвођењу IBM-ове светске пословне јединице.

Палмисано је објавио да се повлачи са позиције генералног директора 25. октобра 2011. и да ће га заменити Џини Ромети почев од 1. јануара 2012. године.[3] Био је председник управног одбора до 1. октобра 2012. године.[4]

После IBM-а[уреди | уреди извор]

Самјуел Џеј Палмисано је генерални директор центра Center for Global Enterprise, приватне, непрофитне и нестраначке научно-истраживачке институције посвећене проучавању савремене корпорације, науке о менаџменту посвећене глобално повезаном свету. CGE је основан 2013. године како би помогао да се образују стејкхолдери - као и предводници из приватног сектора, јавног сектора и академске заједнице - о глобално интегрисаном економском систему и његовом обећању за бољу будућност. [17]

Компанија Bloomberg LP је поставила Палмисана за самосталног саветника за стандарде о приватности и подацима у мају 2013. године. [18]

Председник Барак Обама је поставио Палмисана за потпредседника[19] нове комисије за сајбер безбедност Беле куће у фебруару 2016. године. Ова комисија, под називом „Комисија за унапређење националне сајбер безбедности“, има задатак да обезбеди заштиту земље од сајбер напада.[20]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Gale - Product Login”. galeapps.gale.com. Приступљено 2023-06-13. 
  2. ^ Marquis Who's Who (на језику: енглески), 2023-05-14, Приступљено 2023-06-13 
  3. ^ а б в Lohr, Steve (2011-10-25). „I.B.M. Names Virginia Rometty as New Chief Executive”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-06-13. 
  4. ^ а б в г „IBM Newsroom”. IBM Newsroom (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-13. 
  5. ^ „IBM Newsroom”. IBM Newsroom (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-13. 
  6. ^ а б „Fortune Global 500 2009: The World's Biggest Companies - International Business Machines - IBM”. money.cnn.com. Приступљено 2023-06-13. 
  7. ^ а б „IBM's Sam Palmisano: A super second act - Fortune Tech”. web.archive.org. 2011-03-04. Приступљено 2023-06-13. 
  8. ^ „IBM’s Sam Palmisano: A super second act”. Fortune (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-13. 
  9. ^ а б Feder, Barnaby J. (2001-08-15). „MANAGEMENT; Waiting to Call Plays for I.B.M.”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-06-13. 
  10. ^ а б Richtel, Matt (2002-01-30). „A Gerstner Loyalist Cut From Quite Different Style”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-06-13. 
  11. ^ „IBM Archives: Samuel J. Palmisano”. www.ibm.com (на језику: енглески). 2003-01-23. Приступљено 2023-06-13. 
  12. ^ Lohr, Steve (2011-12-31). „Even a Giant Can Learn to Run”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-06-13. 
  13. ^ Ribeiro, John (2003-05-05). „IBM's Palmisano visits India”. InfoWorld (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-13. 
  14. ^ „IBM Newsroom”. IBM Newsroom (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-13. 
  15. ^ „Compensation for Samuel J. Palmisano at I.B.M. (IBM)”. web.archive.org. 2009-04-14. Приступљено 2023-06-13. 
  16. ^ Wayback Machine (на језику: енглески), 2023-05-27, Приступљено 2023-06-13 
  17. ^ „Samuel J. Palmisano”. The Center for Global Enterprise | Convening top minds. Driving global innovation. (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-13. 
  18. ^ Twomey, Matt (2013-05-17). „Bloomberg Appoints Former IBM CEO as Privacy Advisor”. www.cnbc.com. Приступљено 2023-06-13. 
  19. ^ „Obama appointee gave $100,000 to Jeb Bush’s super PAC”. Yahoo Finance (на језику: енглески). 2016-02-18. Приступљено 2023-06-13. 
  20. ^ „Ex-IBM Chief Named to New Obama Cybersecurity Team”. Fortune (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-13. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Ivana_Jevrić/песак&oldid=25903210”