Univerzitet Džons Hopkins

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Univerzitet Džons Hopkins
Johns Hopkins University's Academic Seal.svg
Pečat Univerziteta Džons Hopkins
MotoVeritas vos liberabit (latinski), „Istina će vas osloboditi”
TipPrivatni
Osnivanje1876 (1876)
Akademske
afilijacije

AAU
URA
NAICU
COFHE
ORAU
Endaument$4,33 milijarde (2018)[1]
PredsednikRonald J. Daniels
ProrektorSunil Kumar
Broj studenata26.402
Preddiplomci5.615[2]
Postdiplomci20,787[2]
LokacijaBaltimor, Merilend, Sjedinjene Države
39°19′44″N 76°37′13″W / 39.32889° СГШ; 76.62028° ЗГД / 39.32889; -76.62028Координате: 39°19′44″N 76°37′13″W / 39.32889° СГШ; 76.62028° ЗГД / 39.32889; -76.62028
NovineDžons Hopkins novine (proc. 1896)
BojeHopkins plavo, belo, i crno[3]
              
Atletski nadimakBlu džejs
MaskotaBlu Džej
Sportske
afilijacije

NCAA divizija III
Stogodišnja konferencija, NCAA divizija I
Konferencija velikih deset u lakrosu za muškarce i žene
Veb-sajtwww.jhu.edu
Johns Hopkins University logo.svg

Univerzitet Džons Hopkins je privatni istraživački univerzitet u Baltimoru, Merilend. Osnovan 1876. godine, ovaj univerzitet je nazvan po svom prvom donatoru, američkom preduzetniku, abolicionisti, i filantropu Džonsu Hopkinsu.[4] Njegova donacija od sedam miliona dolara (oko $144,5 miliona dolara u današnjim dolarima) - od čega je polovina korištena za finansiranje osnivanja bolnice Džons Hopkins - bila je najveći filantropski dar u istoriji SAD do tog vremena.[5] Danijel Koit Gilman, koji je inauguriran kao prvi predsednik ustanove 22. februara 1876. godine,[6] predvodio je univerzitet tako da ova ustanova revolucionisala visoko obrazovanje u SAD integracijom nastave i istraživanja.[7] Zahvaljujući usvajanju koncepta diplomske škole od drevnog nemačkog univerziteta u Hajdelbergu, Univerzitet Džons Hopkins se danas smatra prvim istraživačkim univerzitetom u Sjedinjenim Državama.[8] Tokom perioda od nekoliko decenija, univerzitet je predvodio sve američke univerzitete u pogledu godišnjih troškove istraživanja i razvoja. U fiskalnoj godini 2016, Džons Hopkins je utrošio gotovo 2,5 milijardi dolara na istraživanja.[9]

Džons Hopkins je organizovan u 10 divizija na kampusima u Merilendu i Vašingtonu, i sa međunarodnim centrima u Italiji, Kini i Singaporu.[10] Dve dodiplomske divizije, Zanvil Krigerova škola umetnosti i nauke i Vitingova škola inženjerstva, nalaze se na Homvud kampusu u Baltimorskoj četvrti Čarlsovo selo.[11] Medicinska škola, Škola za medicinske sestre i Blumbergova škola javnog zdravlja nalaze se u kampusu medicinskih ustanova u istočnom Baltimoru.[12] Univerzitet se sastoji od Pibodi instituta, Laboratorije za primenjenu fiziku, Škole naprednih međunarodnih studija Pola H. Ničea, Škole za obrazovanje, Kerijeve poslovne škole i raznih drugih objekata.[13]

Džons Hopkins je bio osnivački član Američkog udruženja univerziteta.[14] Tokom više od 140 godina, 37 dobitnika Nobelove nagrade i 1 dobitnik Fildsove medalje su bili povezani sa Džons Hopkinsom.[15] Osnovan 1883, tim Blu Džejs za muški lakros je osvojio 44 nacionalne titule[16] i igra u Konferenciji velikih deset kao pridruženi član od 2014. godine.[17]

Istorija[уреди]

Osnivanje[уреди]

Univerzitet u Hajdelbergu je poslužio kao uzor po kome je nova institucija modelovana

Nakon svoje smrti 1873. godine, Džons Hopkins, kvekerski preduzetnik, abolicionista i neženja bez dece, ostavio je 7 miliona dolara (oko 136,7 miliona dolara danas prilagođenih inflaciji potrošačkih cena) za financiranje bolnice i univerziteta u Baltimoru, u Merilendu.[18] U to vreme ovo bogatstvo, nastalo prvenstveno od Baltimor i Ohajo željeznice,[19] bilo je najveći filantropski dar u istoriji Sjedinjenih Država.[5]

Prvo ime filantropa Džona Hopkinsa je prezime njegove prabake, Margaret Džons, koja se udala za Džerarda Hopkinsa. Nazvali su svog sina Džons Hopkins, koji je imenovao svog sina Samjuel Hopkins. Samjuel je imenovao jednog od svojih sinova po svom ocu i taj sin bi postao dobrotvor univerziteta. Milton Ajzenhauer, bivši predsednik univerziteta, jednom je govorio na konvenciji u Pitsburgu, gde ga je organizator ceremonije predstavio kao „predsednika Džon Hopkinsa”. Ajzenhauer je odgovorio da mu je „drago što je ovde u Pitburgu”.[20]

Prvobitna uprava odlučila se za potpuno novi univerzitetski model posvećen otkrivanju znanja na naprednom nivou, proširujući praksu tadašnje Nemačke.[21] Oslanjajući se na Humboltov model visokog obrazovanja, nemački obrazovni model Vilhelma fon Humbolta, ustanova je postala posvećena istraživanju. Naročito je univerzitet u Hajdelbergu i njegova duga akademska istorija istraživanja bila uzor po kome je nova institucija bila modelovana.[22] Tako je Džons Hopkins postao model modernog istraživačkog univerziteta u Sjedinjenim Državama. Njegov uspeh je vremenom pomerio visoko obrazovanje u Sjedinjenim Državama sa fokusa na podučavanju otkrivenih i/ili primenjenih znanja na naučna otkrića novih znanja.[23]

Reference[уреди]

  1. ^ As of June 30, 2018. „U.S. and Canadian Institutions Listed by Fiscal Year (FY) 2018 Endowment Market Value and Change in Endowment Market Value from FY 2017 to FY 2018” (PDF). National Association of College and University Business Officers and Commonfund Institute. 2018. Приступљено 2019-06-29. 
  2. 2,0 2,1 „Fact Book Johns Hopkins, Everything you wanted to know aboutAmerica’s first research university” (PDF). Приступљено 4. 2. 2019. 
  3. ^ „Color – Johns Hopkins Identity Guidelines”. Приступљено 14. 11. 2015. 
  4. ^ „There is only one Johns Hopkins”. Архивирано из оригинала на датум 7. 12. 2010. 
  5. 5,0 5,1 „Facts at a Glance”. Архивирано из оригинала на датум 26. 12. 2007. 
  6. ^ „Inaugural Address of Daniel Coit Gilman”. Архивирано из оригинала на датум 10. 7. 2011. 
  7. ^ „Daniel Coit Gilman and Johns Hopkins University”. Архивирано из оригинала на датум 14. 7. 2014. 
  8. ^ „When German Universities Were Models for American Universities”. Atlantic Review. Архивирано из оригинала на датум 19. 12. 2016. Приступљено 15. 12. 2016. 
  9. ^ Eichensehr, Morgan. „For the 38th time, Hopkins leads the country in R&D expenditures”. www,bizjournals.com. 
  10. ^ „History and Divisions”. Архивирано из оригинала на датум 28. 7. 2014. 
  11. ^ „Johns Hopkins Homewood Campus”. webapps.jhu.edu. Johns Hopkins University. Архивирано из оригинала на датум 6. 3. 2015. Приступљено 2. 3. 2015. 
  12. ^ „East Baltimore Campus”. webapps.jhu.edu. Johns Hopkins University. Архивирано из оригинала на датум 11. 3. 2015. Приступљено 2. 3. 2015. 
  13. ^ „The Campuses of the Johns Hopkins University”. webapps.jhu.edu. Johns Hopkins University. Архивирано из оригинала на датум 28. 2. 2015. Приступљено 2. 3. 2015. 
  14. ^ „Johns Hopkins Fact Book” (PDF). jhu.edu. Johns Hopkins University. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 26. 2. 2015. Приступљено 2. 3. 2015. 
  15. ^ „Nobel Prize winners – Johns Hopkins University”. Johns Hopkins University. Архивирано из оригинала на датум 1. 11. 2017. 
  16. ^ „About Us” (PDF). Johns Hopkins University. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2. 11. 2013. 
  17. ^ „Johns Hopkins men's lacrosse program to join Big Ten”. The Baltimore Sun. 2013. Архивирано из оригинала на датум 3. 6. 2013. Приступљено 3. 6. 2013. 
  18. ^ „The Homewood Campus: Its Buildings, Monuments and Sculpture” (PDF). 2010. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 26. 2. 2015. Приступљено 2. 3. 2015. 
  19. ^ „Who Was Johns Hopkins?”. Архивирано из оригинала на датум 8. 6. 2010. 
  20. ^ Laura Vozzella (15. 12. 2006). „Cheesecake on the Tart Side”. The Baltimore Sun. Архивирано из оригинала на датум 20. 3. 2007. Приступљено 10. 1. 2007. : "University spokesman Dennis O'Shea checked with Ross Jones, who was Eisenhower's assistant. And Jones confirmed it... Ross told O'Shea: 'I remember him telling me about it first thing after he got back. He was tickled with himself for picking up on it so quickly with that response. And then it became a legend! He would love the fact that it still has legs.'"
  21. ^ Janes, Jackson (2004). „A spirit of reason festschrift for steven muller” (PDF). AICGS. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 13. 12. 2013. Приступљено 2. 3. 2015. 
  22. ^ Janes, Jackson (2004). A spirit of reason – Festschrift for Steven Muller (PDF). Washington, D.C.: American Institute for Contemporary German Studies. стр. 15. ISBN 978-0-941441-88-9. OCLC 179735617. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 13. 12. 2013. 
  23. ^ Sander, Kathleen Waters (2003). „Johns Hopkins University”. Encyclopedia.com. Архивирано из оригинала на датум 2. 4. 2015. Приступљено 2. 3. 2015. 

Spoljašnje veze[уреди]