Корисник:JecaD99/песак

Националног парка Земља Леопарда

Национлани парк „Земља Леопарда“ налази се у Приморском крају на крајњем истоку земље Русије и обухвата Хасански,Усуријски и Надеждански регион.Област националног парка простире се од приобаља Амурског залива и Јапанског мора до Руско Кинеске границе по упоредничком правцу док по меридијанском парвцу пружања  територија  националног парка обухвата јужну границу резервата природе Полтава (рус. Государственный природный биологический (зоологический) заказник регионального значения "Полтавский") на северу до државне границе са Северном Корејом у доњем току реке Тумен на југу.Сам простор националног парка као и Хасанске регије у којој припада већи део територије,простире се од најсеверније до најјужније тачке у раздаљини од 150 km.Већи део западне територије парка протеже се дуж границе Руске Федерације са Народном Републиком Кином док источни део границе омеђен железничком пругом Раздољно-Хасан (рус.  Раздольное-Хасан).

1. Географија
2. Основна обележја флоре и вегетације
3. Основне зоогеографске одлике
4. Угроженост и заштита биодиверзитета

Географија

Геолошке карактеристике

Структура рељефа у подручју националног парка као и суседних региона, одређена је најпре у геолошком погледу. У северном делу разматране територије главне геоморфолошке структуре представљају Борисова купола и морфоструктура Раздоленског прстена.Барабашевски антиклиноријум је слабо изражен јер је његов северни део ( северно од реке Барабаршевке) у мезозоику и кенозоику претрпео разне геоморфолошке процесе а на њему су се надовезале и морфоструктуре Раздолненског прстена. Центар Борисове базалтне куполе налази се у подручју врха планине Пологои (741 m),одакле на топографску површ извиру све главне реке подручја. Површина је у већем делу равничарска,понегде чак и замочварена. Благо нагнута топографија куполе је резултат подхоризонталне појаве базалтних палео струја које се манифестују избијањем радиално дивергентних   долина Грантинаја,Ивашкина,Лесне,Кочковата,Крестоваја,Каменистаја,Круновке,Стоније,Борисовке и Амура.Речне долине су удубљене са малим падинама.У средњој зони куполе, палеопотоци леже укосо,као резултат тога профили долина преовлађују у облику коња.У подножју долина као и на падинама,присутне су базалтне стене. У спољњем слоју смањени су углови нагиба површи па палеобазалтни потоци леже субхоризонтално или на пет сепени. Долине река су углавном у облику латиничног слова U док су у доњим токовима у коритастог облика. Према физичкогеографском зонирању СССР-а,зона локације националног парка припада региону источних планина Манџурије.Такође  између река Раздољне и Амбе на северу налази се Борисова висораван док се на југу простиру Црне планине.

Климатолошке карактеристике

На територији националног парка преовлађује хладна и  умерена клима монсунског карактера са ниским пролећним температурама и падавинама и високим летњим  падавинама. Просечна годишња температура ваздуха је +4.0 °С . Најхладнији месец у години је јануар са просечном температуром ваздуха од –15.0 °С , а најтоплији август са просечном температуром од +20.1 ° С. Просечна минимална температура месеца   -23,0°С, док је просечна максимална температура најтоплијег месеца +25,7 °С. Смер ветра одређен је углавном монсунском циркулацијом, израженом у доминацији преноса ваздушних маса са азијског континента на океан у хладном периоду године  и обратно, лети, од мора ка копну. У хладној сезони преовладава северозападни ветар са учесталошћу од 54% и просечном брзином од 2,2 m / s , док у топлом периоду године преовлађују југоисточни и северозападни ветрови са учесталошћу од 50% и просечном брзином од 1,5-1,8 м / с.

Режим падавина у овом подручју је карактеристичан за монсунску климу. У топлој сезони (април-октобар) излучи се око 80% падавина, док се  свега  20% излучи  у хладном периоду (новембар-март). У просеку око 826 mm падне на територију за годину дана. Највећа количина падавина је у августу и износи 174 mm , најмањи у јануару и фебруару 13-14 mm (Табела 2). Максимална количина падавина забележена је у августу 1986. Године и износила је 193 mm .

Хидролошке карактеристике

На територији Нацоналног парка„Земља Леопарда“  пружају се делови сливова следећих река (идући од севера ка југу): река Гранит десна притока реке Раздолнаиа  и њене десне притоке.То је гранична река, уз коју пролази државна граница са Кином потом горње притоке реке Козак, Круновка са својим притокама Павлиновком, Малом Кроуновком, итд.).Кроз парк протичу такође и реке Борисовка, Амба,Барабашевка,Суха речка(Сува река),Нарва са својим притокама (Паугачевком,Сопочном,Левом Нарвом).Кроз национални парк протиче и горњи ток реке Глатке као и река Туманска (рус) која својим током не представља само јужну границу парка већ и природну границу Руске Федерације са Народном Републиком Кином.Највеће језеро у нацоналном парку Земља леопарда представља  језро Хасан који се налази у пограничној зони.Територија парка на југу налази се у горњим деловима токова река које не улувају у језера.

Педолошке карактеристике

Педолошки  покривач Националног парка „Земља Леопарда“ формиран је у окружењу широког спектра биљних асоцијација, геоморфолошких услова, разноврсности петрографског састава камених подлога и од њених насталих производа –односно супстрата који формирају земљу. Главне карактеристике земљишног покривача парка повезане су са целокупним комплексом процеса педогенезе: Турф (акумулација у горњим слојевима специфичних тамних боја хумуса), компостирање (акумулација преко минералног слоја хумуса),излуживање (уклањање по основном профилу), илувиално-хумусни процес (уклањање минералних, органско-минералних једињења из горњег дела профила и формирање диференцираног профила), подзолизација (појашњење субхумусног хоризонта минералног дела профила), везивање (формирање секундарних алуминосиликата), лепљење (акумулација реконституисаних производа приликом заливања профила земљишта). На територији парка идентификовано је 14 типова земљишта (по класификацији из 1977. године), укључених у седам група, у зависности од степена размене воде и природе влажења. Комбиновани су у четири геоморфолошка нивоа (појасева):Планинско шумско тле , појас равница, брдовитх појасева и морских тераса и плавина.

Основна обележја флоре и вегетације

Територија Националног парка "Земља Леопарда" је суштински дeо амурске екорегије или мешовите шуме Манџурије (данашњи Амур и Приморје). Ово је једини (изузев Кавказа) регион Русије који није био погођен последњим глацијацијама, што је допринело очувању богате разноликости флоре. Управо због тога данас овде расту древне реликтне биљке.На територији Националног парка 82 врсте васкуларних биљака расту међу ретким и заштићеним на Приморској територији (Црвена књига Приморског краја, 2008). Овај број ретких врста прелази бројку 38% од укупног броја врста које захтевају заштиту на подручју Приморског краја. Више од половине биљних врста са ове листе (46 врста) уврштено је у Црвену књигу Руске Федерације (2008). Међу васкуларним биљкама доминирају врсте из дивизије  ангиосперме односно цветница  (69 врста, које чине више од 37% рубова Црвене књиге из овог одељења), од којих је половина (3 врсте) црвене књиге Приморске покрајине из одељења голосеменица и више од 45% (10 врста) папрата.Међу црвенокњишким врстама које се налазе унутар граница Земље Леопарда, јасно доминира класа дикотиледоних биљака (40 врста), што представља 48,8% од укупног броја врста Црвене књиге у флори парка.Једна од њих је и врста Бели орах из рода Калопанакс.Врсте Црвене књиге из класа монокотиледоних биљака су нешто мање заступљене (29, што је 35,4% њиховог укупног броја). Дивизија папрата је заступљена са 10 врста из  црвене књиге, што је 12,2% од њиховог укупног броја, док је дивизија голосеменица заступљена са само 3 врсте (3,7%). Калопанакс или Бели орах представља ретко реликтно листопадно дрво које је заступљено на триторијама Кине,Јапана,Корејског полуострва, док је на територији Русије ова врста заступљена на југу Сахалина али и на острву Кунашир као и у оквиру националног парка "Земља Леопарда" Приморске Покрајине.

Основне зоогеографске одлике

Територија Националнпог парка „Земља Леопарда“ налази се у Холарктичкој зоогеографској области у Манџуриско -Кинеској подобласти.На овом подручју описано је 54 врсте сисара, 184 врсте птица, 7 врста водоземаца, 8 врста гмизаваца и  12 врста риба. На подручју Националног парка постоје врсте од међународног значаја, индикаторске врсте, чија су станишта угрожена, као и ретке и угрожене врсте. Тренутно, око 40 ретких и угрожених врста захтевају усвајање хитних мера за њихово очување, од којих 10 спада у прву категорију заштите усвојену од стране  Народне Републике Кине, док су  23  заштићене врсте према руском закону. У поређењу са фауном бескичмењака ,фауна кичмењака у овој зоогеографској области и подобласти је знатно бројнија и богатија. Поред тигрова и леопарда који су доминантна врста на овим местима постоје и врсте као што су хималајски медвед, мрки медвед, копитари (пјегави јелен, јелен мошус, срна, горал и дивља свиња), као и рис, далекочна шумска мачка, лисица, јазавац, јеж, ракун, пас , видра, ровке и слепи мишеви, манчуријски зец, ,веверица, 7 врста водоземаца и 12 врста гмизаваца.Манџуријско Кинеска подобласт  у којо спада и Национални парк Землја Леопарда обухвата северну Кину,Манџурију,Кореју,Усуријски Крај  и Јапанска острва

Ихтиофауна

Акватични систем  националног парка „Земља Леопарда“ настањује  10 врста слановодних и слатководних риба.Међу најраспрострањенијим врстама реибе из породице пастрмки  (лат. Salmonidae),првенствено се издвајају: Масу пастрмка(лат. Oncorhynchus masou ) и Куња(Salvelinus leucomaenis), док су међу сталним примерцима вода националног парка најчешће издвајају Маљме из породице лососа (лат Salvelinus malma) и слатководни Пијори из рода Галијани (лат. Phoxinus) који припадају породици шарана.

Фауна водоземаца и гмизаваца

Фауна водоземаца и гмизаваца броји 7 врста водоземаца и 12 врста гмизаваца попут различитих врста саламандера,жаба и гуштера.Најпознатије врсте међу њима су :Сибирски саламндер(лат. Salamandrella keyserlingii),далекоисточна крастача (лат. Bombina orientalis),Сива жаба(лат.Bufo bufo),Далекоисточна жаба(лат. Rana dybowskii) .Од гмизаваца на територији парка могу се пронаћи  амурски травнати гуштер(лат. Takydromus),(рус. Долгохвостки) док су од змија на територији заступлљене отровнице из рода Gloydius

Фауна птица и сисара

На југозападу Приморског краја живи 65 врста сисара.Птице на простору  резервата су веома разноврсне.Шумовите просторе настањују Оргличасти Ћук (лат. Otus bakkamoena),Иглонога сова(лат. Ninox scutulata),Плава и Жута мухарица(лат. Cyanoptila cyanomelana,) плалаве, понекад и беле главе.Боје птица су нарочито изразите у пролеће када мужјаци добијају светло перије.За очување читавог природног комплекса најзначајније су врсте које су уврштене у Црвену књигу IUCIN-а. За фауну света, најозбиљнија ситуација тренутно постоји са очувањем леопардовог станишта. Према истраживањима из 2013.године , 48-50 леопарда је  живело у југозападном приморју док по последњим  резултатима из 2018. године ова подврста данас броји око 103 јединки Ово је последњи дом ове подврсте великих мачака на нашој планети Далекоисточни леопард је најређа велика мачка на планети. То је најсјевернија подврста леопарда и једина која је научила да живи и лови у снегу. Она је уједно и најмирнија подврста леопарда .Мужјаци су величине од 64 до 78 цм на рамену и имају тежину од  фунти 32,2 до 48 кг реда величине великог немачког овчара. Женке су у погледу око 20% ниже од мужјака .  Амурски леопард је међу најмањим од девет врста леопарда и једна од  прилагођенијих  хладној клими. Њихов једини озбиљан природни непријатељ у шуми је Амурски тигар, највећи од свих мачака.Подручје његовог станишта налази се на југоистоку Русије, на обалама Амура и Усурије у Хабаровску и Приморском крају. Тигар је одавно постао симбол богатства и величине нетакнуте природе Русије. Сада је 90% укупне популације Амурских тигрова концентрисано на територији  између Кине и Русије. Амурски тигар је један од највећих копнених предатора наше планете и уједно веома рањива звер, упркос великој величини и огромној физичкој снази. Снага тигра је таква да може  чак и да повуче  труп коња а  такође може да достигне  брзину  и до 80 km/ h у снегу.Од амурског тигра је једин бржи гепард. Тигар се храни  доста обилно : око 30-40 килограма.Тигрови у овом подручју  практично не поседују непријатеље које би их животно угрозиле изузев крупних медведа.

Угроженост и заштита биодиверзитета

Фактори угрожавања и мере заштите

Иако су услед глобалног загревања температуре у националном парку последњих десет година порсли ,главни узрочник нестанка леопарда је несумњуво човеков криволов.Људи су ловили и најчешће убијали леопарда због његових драгоцености као што је крзно.Такође и због убијања узгојне стоке. Ловљењем јелена и дивље свиње,зечева и остале дивљачи,човек је директно утицао и на ланац исхране леопарда смањујући му ресурсе исхране.Деградацијом природног станишта као и изградњом саобраћајница такође је допринела у нестанку ове врсте. Једна од главних активности резервата и националних паркова је заштита територије. У структури Савезног државног завода „Земља Леопарда“ изабрано је одељење безбедности, чији су запослени државни инспектори за заштиту резервата и националог парка. Директор државне институције "Земља леопарда" је уједно главни државни инспектор за заштиту територије. Овлашћења Државног инспектората за заштиту резервата и Националног парка су веома широка.Сходно Савезном закону “о посебно заштићеним природним територијама" .Такође је оформљено и одељење за едукацију.Његов рад намењен је свим старосним групама, како локалним становницима тако и гостима. Основни циљ рада одељења је да промовише пажљив однос према природи кроз формирање позитивног еколошког размишљања и развој еколошке (еколошке) културе међу широким слојевима становништва. Посебно место одељења за околишну едукацију обавља рад с децом. Облици рада су разноврсни: предавања, разговори, консултације, такмичења, квизови, конференције, еколошке игре, тренинзи, празници и промоције. Државна институција "Земља Леопарда" активно учествује у свим руским акцијама као што су "Марш паркова", "Дан птица". Промоције и празници се обично одржавају у сарадњи са Канцеларијом Министарства образовања и ВВФ-а, уз учешће представника владе и локалних власти, медија, као и потенцијалних спонзора.

Референце

https://www.biographic.com/posts/sto/land-of-the-leopards

http://www.nnzoo.ru/mammals/217-dalnevostochnyy-amurskiy-leopard-panthera-pardus-orientalis.html

Спољашње везе

Дирекция Националного парка «ЗЕМЛЯ ЛЕОПАРДА» (2014).http://leopard-land.ru/