Криптовалуте су засноване на математичком технолошком компјутерском софтверу^[1] са отвореним кодом који је повезан са светском мрежом путем интернета. Криптовалуте представљају унос у јавну базу података познату као Blockchain. Он држи податке о сваком новчићу и свакој трансакцији која је икада направљена и увек је балансиран, пошто је број новчића непромењив и ниједан новчић никада неће напустити систем.

Историја[уреди | уреди извор]

1998. године Веи Даи ^[2] је објавио опис такозваног "б-новца"^[3] као неке врсте анонинмог дистрибуираног електронског новчаног система. Недуго потом, Ник Сабо ^[4] је направио "бит злато". Као и остале криптовалуте, он је тражио од корисника да попуне функцију доказа рада^[5] са решењима која су била криптографски спојена и објављена. Касније креиране криптовалуте су користиле ову фукцију такође. Прва децентрилизована криптовалута је објављена 2009. године од стране псеудонског оснивача Сатошија Накемате ^[6]. Биткојн користи такозвану SHA-256 криптографску функцију као као свој доказ рада. У априлу 2011. Namecoin је направљен као покушај децентрализованог DNS-a, који би знатно отежао цензуру на интеренту. Убрзо након тога, Litecoin је направљен, као прва криптовалута која која користи скрипту уместо хеш функције. Још неке криптовалуте вредне помена су:

Pirkoin
IOTA
DASH
Zcash
Altcoins
Ripple (XRP)

Начин рада[уреди | уреди извор]

Када је један новчић послат негде, оно што је у ствари послато је контрола те базе података, са кодом који је јединствен за ту одређену трансакцију. Како се трансакције одвијају, главна књига (Blockchain) је стално синхронизована широм света. Сваки корисник у целој мрежи има идентичну копију и пошто је Blockchain јаван, не може бити контролисан од било које особе.^[7]

Легалност[уреди | уреди извор]

Статус легалности криптовалута варира од државе до државе и још увек је недефинисан или у стању промене у многима од њих. Док већина држава законом не забрањује коришћење криптовалута, њихов статус као новца није чврсто утврђен. У земљама као сто су Мароко, Боливија, Еквадор, Киргистан, Бангладеш коришћење Биткојина је илегално и законом кажњиво, док је у већини других Бразил, Чиле, Колумбија, Аргентина легалан.

Предности[уреди | уреди извор]

Хаковање Blockchain је доста тежак посао, јер захтева истоврмено хаковање неколико хиљада рацунара, што је готово немогуће.
Има озбиљан потенцијал да замени тренутни новчани систем у свету, јер број корисника криптовалута расте.
Нико не може да промени количину новчића који се користе.
Због ограничене количине новчића, отпоран је на инфлацију.
Нема потребе да трошимо новац за некакво одржавање рачуна.
Свако може да види све трансакције које су икада направљене.
Није контролисан ни од кога, већ има своју сопствену мрежу по којој ради, односно користи принцип децентрализације (такозвани "peer to peer").

Критике и мане[уреди | уреди извор]

Трансакције криптовалута су неповратан процес након неколико потврда трансакције. Једна од ствари које криптовалуте немају у односу на стандардне кредитне картице је заштита корисника од преваре.
Традиционални финансијски продукти имају имају јак и развијен систем за заштиту потрошача, за разлику од криптовалута.
Многе банке не пружају услуге криптовалутама и њиховим корисницима, такодје одбијајући да сарадјују са дигитално-валутним компанијама.
Криптовалуте треба да задовље многе услове да би могле да се користе на глобалном нивоу. Нпр. број трговаца Биткојином је мали, али константно растући.
Са технолошким напредовањем, јављају се потребе за све јачим рачунарима са специјализованим хардвером и софтвером за њихово коришћење.
Могу бити заувек изгубљене/уништене због неког штетног софтвера или губитка података на интеренту.^[8]
Засноване су на компликованим математичким алгоритмима декодирања, тако да многе државе имају доста опрезан приступ њима, бојећи се њихових ефеката на финансијску сигурност.^[9]
Забране у одређеним државама су достигле ниво огромних новчаних казни.^[10]

Закључак[уреди | уреди извор]

Број корисника криптовалута експоненцијално расте из дана у дан, у односу на стандардне валуте које данас имамо. Међутим, поставља се питање колико ће то да траје? Шта се тачно дешава ту? Да ли су оне поуздане, или ће из неког непознатог разлога нестати једног дана? ^[11]
Узмимо пример Биткоина, као (за сада) најпопуларније и највредније криптовалуте. Такође, управо се на њу односе све горенаведене предности и мане. Он је створен пре мање од 10 година. Кроз своју историју постојања, имао је неколико падова, али се после сваког пада увек враћао вреднији него што је био. Тренутна вредност једног Биткојина је 18285,96 USD и још расте, а почетна је била око 0.3 USD. Према мишљењу неких стручњака, "криптовалуте су технологија, а не валуте". Што у преводу значи да оне, као и сваки софтвер или програм, имају грешке. Али је свака наредна криптовалута напреднија и боља од претходне. Тако ће, према мишљењу стручњака, једног дана настати "савршена криптовалута" која ће постати стандард за остале и која ће у потпуности заменити постојеће валуте.

Литература[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

[1] Mathematical Software

[2] . Wei Dai

[3] . b-money

[4] . Nick Szabo

[5] . proof-of-word protocol(function)

[6] . Satoshi Nakamoto

[7] The truth about Blockchain

[8] Keeping Your Cryptocurrency Safe

[9] Cryptocurrency and Global Financial Security Panel at Georgetown Diplomacy Conf

[10] Bitcoins Spark Regulatory Crackdown as Denmark Drafts Rules

[11] What is cryptocurrency?

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]