Корисник:Mašnica08/песак

Монако Вил[уреди | уреди извор]

Монако Вил (француски: Monaco-Ville; моначански: Mùnegu Autu) је јужно централна област у Кнежевини Монако^[1]. Смештен на рту који се протеже у Средоземно море, ^[2] носи надимак Стена (француски: Le Rocher, моначански: A Roca) . Назив „Монако Сити" је погрешан: он сам по себи није град, већ историјски и статички округ. У њему се налази већина политичких и правосудних институција земље: Кнежевска палата, градска већница, влада, Национални савет (парламент Монака),^[3] судови и затвор.

Географија[уреди | уреди извор]

Монако Вил је једна од четири традиционалне четврти (француски: quartiers) Монака; остали су Ла Кондамин, Монте Карло и Фонвеј. Налази се на 43° 43′ 51″ N 7° 25′ 26″ E / 43.73083° С; 7.42389° И / 43.73083; 7.42389 и има процењену популацију од 975. Има 19,64 хектара површине и налази се између округа Фонвеј и Ла Кондамин.

Историја[уреди | уреди извор]

Монако Вил је првобитно имао грчки назив Моноикос, по храму Херкулеса Моноика, који је био део фокејске колоније из 6. века пре нове ере. Током своје историје, Моноикос је много пута мењао власника. Тек у средњем веку добија назив Монако. Неки од градских зидина и оригиналних структура су и даље остале сачуване.

Овде су Фокејци из Масалије (данашњи Марсеј) основали колонију Моноикос у 6. веку пре нове ере. Према Херкуловим делима, али и према Диодору са Сицилије и Страбону, Грци и Лигури су јавили да је Херкул прошао кроз ову област.

Дана 10. јуна 1215. године, одред Гибелина на челу са Фулком дел Каселом започео је изградњу тврђаве на стени Монака како би она постала стратешки војни положај и средство за контролу тог подручја.

Такође су основали настамбе у подножју Стене за подршку гарнизонима. Да би привукли становнике Ђенове и околних градова, нудили су земљу и ослобађали дошљаке од пореза.

8. јануара 1297. године тврђаву је преузео Франсоа Грималди, потомак Ота Канеле, конзула Ђенове 1133. године. Иако је имао малу војску, прерушио се у фрањевачког фратра да би ушао, пре него што је отворио капије својим војницима. Ова епизода је довела до његовог надимка Мализиа („злоба“). Због тога се данас на грбу Монака налазе два фрањевца наоружана мачем.

Знаменитости[уреди | уреди извор]

Упркос томе што се налази у центру Монака, најгушће насељеног урбаног центра на свету, Монако Вил остаје средњовековно село у срцу, скоро у потпуности сачињен од мирних пешачких улица и обележен је тоталном тишином након заласка сунца. Иако безброј људи посећује Монако Вил, само локалним возилима је дозвољено да дођу до Стене, а вожња мотоциклима је забрањена после 22 часа.

Кнежевска палата. Сваког дана у 11.55 ујутру се на Дворском тргу врши церемонија шарене смене страже, она представља свечани војни ритуал који се изводи у савршеној координацији.
Катедрала Госпе Безгрешног зачећа (Cathédrale de Notre-Dame-Immaculée) - католичка црква саграђена 1875. године у романичком стилу и служи као гробница принчева Монака.
Океанографски музеј - основао га је Алберт I, монегашки принц 1910. године, како би заштитио своју колекцију и наставио истраживачки рад.
Капела милосрђа - изграђена око 1639. године и једна је од најстаријих грађевина у кнежевини. Служила је као седиште Братства црних покајника.
Вртови Светог Мартина - сликовити вртови са погледом на море.

Познате личности[уреди | уреди извор]

Андреа Казираги, члан монегашке кнежевске породице
Шарлота Казираги, члан монегашке кнежевске породице
Пјер Казираги, члан монегашке кнежевске породице
Стефано Казигари, члан монегашке кнежевске породице
Реније III од Монака, владајући кнез од 1949-2005. године
Алберт II од Монака, владајући кнез
Шарл Леклер, возач Формуле 1
Артур Леклер, возач Формуле 2
Оливије Берета, бивши возач Формуле 1

Референце[уреди | уреди извор]

^ Eccardt, Thomas M. (2005). „Secrets of the Seven Smallest States of Europe: Andorra, Liechtenstein, Luxembourg, Malta, Monaco, San Marino, and Vatican City” (на језику: енглески). Hippocrene Books.
^ Steves, Rick (29. 10. 2019). „Rick Steves Mediterranean Cruise Ports” (на језику: енглески). Avalon Publishing.
^ „Constitution of the Principality / Institutions / Government & Institutions / Portail du Gouvernement - Monaco”. en.gouv.mc.

[1] Eccardt, Thomas M. (2005). „Secrets of the Seven Smallest States of Europe: Andorra, Liechtenstein, Luxembourg, Malta, Monaco, San Marino, and Vatican City” (на језику: енглески). Hippocrene Books.

[2] Steves, Rick (29. 10. 2019). „Rick Steves Mediterranean Cruise Ports” (на језику: енглески). Avalon Publishing.

[3] „Constitution of the Principality / Institutions / Government & Institutions / Portail du Gouvernement - Monaco”. en.gouv.mc.

[1]

[2]

[3]