Влада

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Влада је извршни орган који спроводи закон на територији одређене државе.[1][2] Постоји више различитих мишљења и дефиниција о томе шта уствари чини владу. У најширем смислу, владати значи имати право да се одлучује, управља и надгледа над одређеном територијом, групом људи или организацијом.

Власт је институционална моћ, а заснована је на нормативним претпоставкама које имају за собом ауторитет, који произилази из воље грађана или друштвене организације. Нормативни поредак је основа конституисања власти. Без организације нема власти. Власт је легитимни облик моћи. Где је власт ту су успостављени односи између права и дужности њених носилаца, али и оних који су јој потчињени. Власт је такав однос у коме нема места самовољи нити слепој послушности него су односи међусобно јасно успостављени. Моћ је дифузно распрострањена, а власт се креће у одређеним границама. Она никада не значи потпуну контролу. Власт издаје одређено упозорење и забране што зависи од природе, друштва и власти. Она штити успостављену друштвену организацију и служи тој сврси. Да би то постигла мора бити санкционисана, а да би санкционирала мора имати инструменте - користи принуду (без обзира на моралну сагласност и вољу грађана). Постоје разни облици власти и државног уређења.[3][4]

Дефиниције и етимологија[уреди]

Влада је систем који управља државом или заједницом.[5]

Енглеска реч government потиче од грчког глагола κυβερνάω [kubernáo] (што значи да се управља губернакулумом (кормилом), метафорички смисао чега је потврђен у Платоновом раду Брод државе).[6]

Колумбијска енциклопедија дефинише владу као „систем друштвене контроле према коме право на доношење закона, и право на њихово спровођење има одређена група у друштву”.[7]

Иако све врсте организација имају владавину, реч влада се често користи специфичније да се односи на приближно 200 независних националних влада на Земљи, као и њихове супсидијарне организације.[8]

У Комонвелту нација, реч влада такође се користи у ужем смислу да се односи на министарства (колективне извршне органе), колективне групе људи које спроводе извршна власт у држави или, метонимно, владајућ кабинет у саставу извршне власти..

Коначно, влада се понекад користи и као синоним за владавину.

Историја[уреди]

Време и место првобитног развоја феномена људске владе нису познати, мада историја описује формирање влада у далекој прошлости. Пре око 5000 година, појавиле су се прве мале градске државе.[9] Од трећег до другог миленијума пре нове ере, неке од њих су се развиле у веће регулисане области: Сумер, стари Египат, цивилизација долине Инда, и цивилизација Жуте реке.[10]

Развој пољопривреде и пројекти контроле водених токова су били катализатори за развој влада.[11] Током неколико хиљада година када су људи били ловци-сакупљачи и пољопривредници малих размера, људи су живели у малим, нехијерархијским и самоодрживим заједницама. Повремено је поглавар племена био биран различитим ритуалима или тестовима снаге да управља својим племеном, понекад са групом старијих суплеменика као саветом. Људска способност прецизне комуникације апстрактних, научених информација омогућила је људима да постану све ефикаснији у пољопривреди,[12] и то је омогућило све веће густине становништва.[9] Дејвид Христијан објашњава како је то довело до појаве држава са законима и владама:[13]

Како се пољопривредна популација окупљала у већим и гушћим заједницама, интеракције између различитих група су се повећале и друштвени притисак је растао све док се нису, у изразитој паралели са звезданом формацијом, изненада појавиле нове структуре, заједно са новим нивоом сложености. Попут звезда, градови и државе реорганизују и енергизују мање објекте у свом гравитационом пољу.

— David Christian, Maps of Time

Почевши од краја 17. века, преваленција републичких форми владе је расла. Славна револуција у Енглеској, Америчка револуција, и Француска револуција допринели су развоју репрезентативних облика власти. Совјетски Савез је био прва велика земља која је имала комунистичку владу.[8] Од времена пада Берлинског зида, либерална демократија је постала још превалентнија форма владе.[14]

У деветнаестом и двадесетом веку, дошло је до значајног повећања величине и обима власти на националном нивоу.[15] Овим је обухваћена регулација корпорација и развој државе благостања.[14]

Политичке науке[уреди]

Класификовање владе[уреди]

У политичкој науци, већ дуго је био циљ да се створи типологија или таксономија облика владавине, јер типологије политичких система нису очигледне.[16] То је посебно важно у пољима политичких наука: компаративној политици и међународним односима. Као и све категорије које су препознатљиве унутар облика власти, границе владиних класификација су било течне или су лоше дефинисане.

Површно, све владе имају званични или идеалан облик. Сједињене Државе су уставна република, док је бивши Совјетски Савез био социјалистичка република. Међутим, самоидентификација није објективна, а како тврде Копштајн и Личбах, дефинисање режима може бити варљиво.[17] На пример, избори су дефинишућа карактеристика изборне демократије, али у пракси избори у бившем Совјетском Савезу нису били „слободни и поштени” и одржавани су у једнопартијској држави. Волтер тврди да „Свето римско царство није ни свето, ни римско, нити царство”.[18] Многе владе које званично називају себе демократском републиком нису демократске нити републике; оне су обично дефакто диктатура. Комунистичке диктатуре су посебно склоне да користе овај израз. На пример, званично име Северног Вијетнама је било „Демократска Република Вијетнам”. Кина користи варијанту, „Народна Република Кина”. У многим практичним класификацијама ове државе се не би могле сматрати демократским.

Препознавање облика власти је такође тешко, јер су многи политички системи настали као друштвено-економски покрети, а потом су пренети у владе путем странака које себе називају по тим покретима; све са конкурентским политичким идеологијама. Искуство са овим покретима на власти и снажне везе које они могу имати са одређеним облицима власти, могу да их узрокују да се они сами по себи сматрају облицима владавине.

Остале компликације укључују генерално несагласна или намерна „изобличења или пристрасности” разумних техничких дефиниција политичких идеологија и сродних облика управљања, због природе политике у савременој ери. На пример: значење „конзервативности” у Сједињеним Државама нема много заједничког са начином на који се дефиниција речи користи на другим местима. Као што Рибуфо напомиње, „оно што Американци сада зову конзервативизам велики део света назива либерализам или неолиберализам”.[19] Од 1950-тих конзервативизам у Сједињеним Државама је углавном повезан са Републиканском партијом. Међутим, током ере сегрегације, многи јужни демократи су били конзервативци, и они су одиграли кључну улогу у конзервативној коалицији која је контролисала Конгрес од 1937. до 1963. године.[20]

Социјално-политичка нејасност[уреди]

Сваком земљом у свету руководи систем управљања који комбинује најмање три или више политичких или економских атрибута. Додатно, мишљења се разликују међу појединцима у погледу типова и својстава влада које постоје. „Нијансе сиве боје” су уобичајене у било којој влади и њеној кореспондирајућој класификацији. Чак и најлибералније демократије ограничавају ривалске политичке активности на једнан или други начин, док најтиранскије диктатуре морају да организују широку базу подршке, чиме се стварају потешкоће при сврставању влада у уске категорије. Примери укључују тврдње да су Сједињене Државе плутократија, а не демократија, с обзиром да неки амерички гласачи верују да изборе манипулише богати Супер ПАЦ.[21]

Дијалектички облици власти[уреди]

Класични грчки филозоф Платон расправља о пет врста режима: аристократија, тимократија, олигархија, демократија и тиранија. Платон такође додељује човека сваком од ових режима како би илустровао шта они представљају. Тирански човек би на пример представљао тиранију. Ових пет режима прогресивно се дегенеришу почев од аристократије на врху и тираније на дну.

Облици власти[уреди]

Један метод класификовања влада је кроз људе имају овлашћења да владају. То може бити једна особа (аутократија, као што је монархија), изабрана група људи (аристократија) или људи у целини (демократија, као што је република).

Подела влада као монархија, аристократија и демократија је била кориштена од времена Аристотелових Политика. У својој књизи Левијатан, Томас Хобс објашњава ову класификацију.

Различити Комонвелти се састоје од различитих суверена, односно представника свих и сваког из мноштва. И зато што је суверенитет било у једном човеку или у скупу више од једног; и у тај скуп сваки човек има право да уђе, или нема свако, већ се одређени људи разликују од осталих; очигледно је да могу постојати само три врсте Комонвелта. За представника мора бити потребан један човек или више; и ако је више, онда је то скуп свих, али само дела. Када је представник један човек, онда је Комонвелт монархија; када се скуп свих окупи, онда је то демократија, или народни Комонвелт; када је скуп само дела, онда се то зове аристократија. Друге врсте Комонвелта не може бити: пошто један, или више, или сви, морају имати целу суверену моћ (за коју сам показао да је недељива).

(енгл. The difference of Commonwealths consisteth in the difference of the sovereign, or the person representative of all and every one of the multitude. And because the sovereignty is either in one man, or in an assembly of more than one; and into that assembly either every man hath right to enter, or not every one, but certain men distinguished from the rest; it is manifest there can be but three kinds of Commonwealth. For the representative must needs be one man, or more; and if more, then it is the assembly of all, or but of a part. When the representative is one man, then is the Commonwealth a monarchy; when an assembly of all that will come together, then it is a democracy, or popular Commonwealth; when an assembly of a part only, then it is called an aristocracy. Other kind of Commonwealth there can be none: for either one, or more, or all, must have the sovereign power (which I have shown to be indivisible) entire.)[22]

Према облику владавине[уреди]

У овом облику власти гледају се особине које имају носиоци власти, начину доласка на власт, те према односу власти и владара према грађанима. У ову поделу спада: монархија,[23][24] диктатура,[25][26] република[27][28][29] и калифат.[30][31]

Према државном уређењу[уреди]

Видови власти се можу поделити по карактеру унутрашње структуре државе и о томе да ли су унутрашњи механизми једноставни или сложени. Разликују се једноставне државе и сложене државе.

Према степену централизације[уреди]

Ова подела се бави односом централних и локалних органа. У централистичким државама локални органи имају малу самосталност (у унитарним државама које нису састављене од савезних држава - главни град поједује све институције). У децентрализираним државама локални органи имају самосталност. Данас не постоји искључиво једна или друга варијанта већ се у државама сусрећу и једни и други елементи.

Функције[уреди]

Влада се бави разним стварима укључујући: економију, образовање, здравство, науку, територију и безбедност.

Територија

Модерна стандардна јединица територије је земља. У тој територији могу постојати субнационални органи који могу управљати неким деловима територија, али немају пуну моћ коју има национална влада.

Спроведба закона

Владе користе разне методе да одрже ред и мир, као што су полиција и војска (поготово у деспотизму и полицијским државама[32]), договори са другим државама, и одржавање подршке у држави. Типичне методе одржавања подршке и легитимитета су изградња инфраструктуре за судство, администрацију, транспорт, социјалну помоћ и друге. Различите политичке идеологије имају различите идеје о томе шта влада може, а шта не може чинити.

Ниже јединице власти

Различите форме владе и власти су биле предложене и прихваћене. влада у развијеним земљама има неке ниже организације као што су службе, бирои, министарства, агенције, које веде политички изабрани функционери, често звани министри или секретари. Министри могу бити и саветници, али у пракси и они лично имају један ниво моћи који могу директно испољити. У модреним демократијама, изабрано законодавство има моћ да распусти владу, иако државни поглавар генерално има опсег да изабере нову владу. У таквим државама, могуће је сменити и поглавара државе. У САД постоји процес импичмента[33][34][35] којим се може сменити председник (Ричард Никсон је требало да биде смењен на такав начин,[36] али је дао оставку пре тога).

Референце[уреди]

  1. ^ Thompson, Della, ур. (1995). „State”. Concise Oxford English Dictionary (9th изд.). Oxford University Press. »3 (also State) a an organized political community under one government; a commonwealth; a nation. b such a community forming part of a federal republic, esp the United States of America« 
  2. ^ anne (18. 8. 2014). „Anatomy of the State” (PDF). mises.org. 
  3. ^ Теория государства и права / Под ред. Пиголкина А. С. — Изд-во: Городец, 2003. — С. 42.
  4. ^ Мелехин А. В. Теория государства и права: учеб. / А. В. Мелехин. — М. : Маркет ДС, 2007. — С. 154.
  5. ^ „government”. OxfordDictionaries.com. 2010. 
  6. ^ The Encyclopædia Britannica: A Dictionary of Arts, Sciences, Literature and General Information. Encyclopædia Britannica Company. 1911. 
  7. ^ Columbia Encyclopedia, 6th edition. Columbia University Press. 2000. 
  8. 8,0 8,1 International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences. Elsevier. 2001. ISBN 978-0-08-043076-8. 
  9. 9,0 9,1 Christian (2004), стр. 245.
  10. ^ Christian (2004), стр. 294.
  11. ^ The New Encyclopædia Britannica (15th edition)
  12. ^ Christian (2004), стр. 146–147.
  13. ^ Christian, David (2004). Maps of Time. University of California Press. ISBN 978-0-520-24476-4. 
  14. 14,0 14,1 Adam Kuper and Jessica Kuper (ур.). The Social Science Encyclopedia. Routledge. ISBN 978-0-415-47635-5. 
  15. ^ The Oxford Handbook of State and Local Government, 2014, ISBN 978-0-19-957967-9 
  16. ^ Lewellen, Ted C. Political Anthropology: An Introduction Third Edition. Praeger Publishers; 3rd edition (2003)
  17. ^ Comparative politics : interests, identities, and institutions in a changing global order, Jeffrey Kopstein, Mark Lichbach (eds.), 2nd ed, Cambridge University Press. 2005. . . ISBN 978-0-521-70840-1... pp. 4.
  18. ^ Renna, Thomas (септембар 2015). „The Holy Roman Empire was neither holy, nor Roman, nor an empire”. Michigan Academician. 42 (1): 60—75. doi:10.7245/0026-2005-42.1.60. 
  19. ^ Leo P. Ribuffo, "20 Suggestions for Studying the Right now that Studying the Right is Trendy," Historically Speaking Jan 2011 v.12#1 pp. 2–6, quote on pp. 6.
  20. ^ Kari Frederickson, The Dixiecrat Revolt and the End of the Solid South, 1932–1968. стр. 12, "...conservative southern Democrats viewed warily the potential of New Deal programs to threaten the region's economic dependence on cheap labor while stirring the democratic ambitions of the disfranchised and undermining white supremacy.", The University of North Carolina Press. 2000. ISBN 978-0-8078-4910-1.
  21. ^ "Plutocrats – The Rise of the New Global Super-Rich and the Fall of Everyone Else" Archived 7. 4. 2014 at the Wayback Machine. Chrystia Free land is Global Editor-at-Large at Reuters news agency, following years of service at the Financial Times both in New York and London. She was the deputy editor of Canada's Globe and Mail and has reported for the Financial Times, Economist, and Washington Post. She lives in New York City.
  22. ^ Hobbes, Thomas. Wikisource link to Leviathan. Викизворник. 
  23. ^ Stuart Berg Flexure and Lenore Carry Hack, editors, Random House Unabridged Dictionary, 2nd Ed., Random House, New York (1993)
  24. ^ Veenendaal (2016), стр. 183–198
  25. ^ Power (2008), стр. 1
  26. ^ Coppa, Frank J. (2006). Encyclopedia of Modern Dictators: From Napoleon to the Present. Peter Lang. стр. xiv. ISBN 978-0-8204-5010-0. Приступљено 25. 3. 2014. 
  27. ^ Bohn (1849), стр. 640.
  28. ^ „Definition of Republic”. Merriam-Webster Dictionary (на језику: енглески). Приступљено 18. 2. 2017. »a government having a chief of state who is not a monarch ... a government in which supreme power resides in a body of citizens entitled to vote and is exercised by elected officers and representatives responsible to them and governing according to law« 
  29. ^ „The definition of republic”. Dictionary.com. Приступљено 18. 2. 2017. »a state in which the supreme power rests in the body of citizens entitled to vote and is exercised by representatives chosen directly or indirectly by them. ... a state in which the head of government is not a monarch or other hereditary head of state.« 
  30. ^ Rubin (2015), стр. 478.
  31. ^ Nigosian (2004), стр. 18.
  32. ^ Tipton, Elise K. (2013). The Japanese Police State: Tokko in Interwar Japan. A&C Black. стр. 14. ISBN 9781780939742. Приступљено 5. 9. 2014. 
  33. ^ Milton, Buckner F. (1998). The First Impeachment. Mercer University Press. ISBN 9780865545977. 
  34. ^ „Impeachment History”. Infoplease. Приступљено 12. 7. 2013. 
  35. ^ „U.S. Senate: 1 Briefing on Impeachment”. Senate.gov. Архивирано из оригинала на датум 8. 12. 2010. Приступљено 13. 11. 2016. 
  36. ^ „Nixon vs. United States”. Illinois Institute of Technology, Chicago-Kent School of Law. Приступљено 29. 7. 2014. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]