Влада

Из Википедије, слободне енциклопедије

Влада је извршни орган који спроводи закон на територији одређене државе.[1][2] Постоји више различитих мишљења и дефиниција о томе шта уствари чини владу. У најширем смислу, владати значи имати право да се одлучује, управља и надгледа над одређеном територијом, групом људи или организацијом.

Власт је институционална моћ, а заснована је на нормативним претпоставкама које имају за собом ауторитет, који произилази из воље грађана или друштвене организације. Нормативни поредак је основа конституисања власти. Без организације нема власти. Власт је легитимни облик моћи. Где је власт ту су успостављени односи између права и дужности њених носилаца, али и оних који су јој потчињени. Власт је такав однос у коме нема места самовољи нити слепој послушности него су односи међусобно јасно успостављени. Моћ је дифузно распрострањена, а власт се креће у одређеним границама. Она никада не значи потпуну контролу. Власт издаје одређено упозорење и забране што зависи од природе, друштва и власти. Она штити успостављену друштвену организацију и служи тој сврси. Да би то постигла мора бити санкционисана, а да би санкционирала мора имати инструменте - користи принуду (без обзира на моралну сагласност и вољу грађана). Постоје разни облици власти и државног уређења.[3][4]

Облици власти[уреди]

Према облику владавине[уреди]

У овом облику власти гледају се особине које имају носиоци власти, начину доласка на власт, те према односу власти и владара према грађанима. У ову поделу спада: монархија,[5][6] диктатура,[7][8] република[9][10][11] и калифат.[12][13]

Према државном уређењу[уреди]

Видови власти се можу поделити по карактеру унутрашње структуре државе и о томе да ли су унутрашњи механизми једноставни или сложени. Разликују се једноставне државе и сложене државе.

Према степену централизације[уреди]

Ова подела се бави односом централних и локалних органа. У централистичким државама локални органи имају малу самосталност (у унитарним државама које нису састављене од савезних држава - главни град поједује све институције). У децентрализираним државама локални органи имају самосталност. Данас не постоји искључиво једна или друга варијанта већ се у државама сусрећу и једни и други елементи.

Функције[уреди]

Влада се бави разним стварима укључујући: економију, образовање, здравство, науку, територију и безбедност.

Територија

Модерна стандардна јединица територије је земља. У тој територији могу постојати субнационални органи који могу управљати неким деловима територија, али немају пуну моћ коју има национална влада.

Спроведба закона

Владе користе разне методе да одрже ред и мир, као што су полиција и војска (поготово у деспотизму и полицијским државама[14]), договори са другим државама, и одржавање подршке у држави. Типичне методе одржавања подршке и легитимитета су изградња инфраструктуре за судство, администрацију, транспорт, социјалну помоћ и друге. Различите политичке идеологије имају различите идеје о томе шта влада може, а шта не може чинити.

Ниже јединице власти

Различите форме владе и власти су биле предложене и прихваћене. влада у развијеним земљама има неке ниже организације као што су службе, бирои, министарства, агенције, које веде политички изабрани функционери, често звани министри или секретари. Министри могу бити и саветници, али у пракси и они лично имају један ниво моћи који могу директно испољити. У модреним демократијама, изабрано законодавство има моћ да распусти владу, иако државни поглавар генерално има опсег да изабере нову владу. У таквим државама, могуће је сменити и поглавара државе. У Сједињеним Америчким Државама постоји процес импичмента[15][16][17] са којим се може сменити председник (Ричард Никсон је требао да биде смењен на такав начин,[18] али је дао оставку пре тога).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Thompson, Della, ур. (1995). „State”. Concise Oxford English Dictionary (9th изд.). Oxford University Press. »3 (also State) a an organized political community under one government; a commonwealth; a nation. b such a community forming part of a federal republic, esp the United States of America« 
  2. anne (18. 8. 2014). „Anatomy of the State” (PDF). mises.org. 
  3. Теория государства и права / Под ред. Пиголкина А. С. — Изд-во: Городец, 2003. — С. 42.
  4. Мелехин А. В. Теория государства и права: учеб. / А. В. Мелехин. — М. : Маркет ДС, 2007. — С. 154.
  5. Stuart Berg Flexure and Lenore Carry Hack, editors, Random House Unabridged Dictionary, 2nd Ed., Random House, New York (1993)
  6. Veenendaal (2016). стр. 183–198.
  7. Power (2008). стр. 1.
  8. Coppa, Frank J. (2006). Encyclopedia of Modern Dictators: From Napoleon to the Present. Peter Lang. стр. xiv. ISBN 978-0-8204-5010-0. Приступљено 25. 3. 2014. 
  9. Bohn (1849). стр. 640.
  10. „Definition of Republic”. Merriam-Webster Dictionary (на језику: енглески). Приступљено 18. 2. 2017. »a government having a chief of state who is not a monarch ... a government in which supreme power resides in a body of citizens entitled to vote and is exercised by elected officers and representatives responsible to them and governing according to law« 
  11. „The definition of republic”. Dictionary.com. Приступљено 18. 2. 2017. »a state in which the supreme power rests in the body of citizens entitled to vote and is exercised by representatives chosen directly or indirectly by them. ... a state in which the head of government is not a monarch or other hereditary head of state.« 
  12. Rubin (2015). стр. 478.
  13. Nigosian (2004). стр. 18.
  14. Tipton, Elise K. (2013). The Japanese Police State: Tokko in Interwar Japan. A&C Black. стр. 14. ISBN 9781780939742. Приступљено 5. 9. 2014. 
  15. Milton, Buckner F. (1998). The First Impeachment. Mercer University Press. ISBN 9780865545977. 
  16. „Impeachment History”. Infoplease. Приступљено 12. 7. 2013. 
  17. „U.S. Senate: 1 Briefing on Impeachment”. Senate.gov. Архивирано из оригинала на датум 8. 12. 2010. Приступљено 13. 11. 2016. 
  18. „Nixon vs. United States”. Illinois Institute of Technology, Chicago-Kent School of Law. Приступљено 29. 7. 2014. 

Литература[уреди]

  • Vasović, Vučina (2012). Savremene demokratije, Tom I. Beograd: Službeni glasnik.  (COBISS.SR)
  • Hague, Rod; Harrop, Martin (2014). Uporedna vladavina i politika: uvod. Beograd: Univerzitet u Beogradu — Fakultet političkih nauka; Čigoja štampa.  (COBISS.SR)
  • Giorgio Agamben, State of Exception (2005)
  • Józef Maria Bocheński, Was ist Autorität? (1974)
  • Renato Cristi, Hegel on Freedom and Authority (2005)
  • Alexandre Kojève, "The notion of authority" (2014)
  • Stuart Lachs, Means of Authorization: Establishing Hierarchy in Ch'an/Zen Buddhism in America (1999)
  • Rafael Domingo Osle, Auctoritas (1999)
  • Karl Popper, On the Sources of Knowledge and of Ignorance (1960)
  • Max Weber, Economy and Society (1922)

Спољашње везе[уреди]