Корисник:Mara.karakusevic/песак
Суђење Марији Антоанети, бившој краљици Француске и Наваре и краљици Француза, пред Револуциoнарним судом, трајало је од 14. до 16. октобра 1793. Марија Антоанета је изведена пред суд под именом удовице Луја Капета[1].
Историјски осврт[уреди | уреди извор]
Од погубљења Луја 16, које је извршено 21. јануара 1793, левица националне конвенције је тражила смртну казну за краљицу. Стварањем Прве Француске републике, 21. септембра 1792, проглашено је и укидање краљевске породице. Марија Антоанета је била оптужена за велеиздају, исцрпљивање државне благајне, заверу против безбедности државе и за инцестуозне односе са својим осмогодишњем сином, Лујом Шарлом.[2] Бранили си је адвокати Клод Франсоа Шово-Лагард и Гијом Александр Тронсон.
Пресуда[уреди | уреди извор]
Краљицу је сад једногласно прогласио кривом и осудио на смрт. Она је је на дан погубљења, 16. октобра 1793. године, ошишана на кратко и обучена у једноставну белу хаљину. На путу од затвора до трга Конкорд где ју је чекала гиљотина, возили су је у дрвеним колима. Њен живот се завршио везаних руку, под сечивом. Како се тврди, њене последње речи су биле „Извините, господине”, када је случајно нагазила џелата.[3]Погубљена је осам сати након пресуде.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Le procès de Marie-Antoinette : 23-25 vendémiaire an II (14-16 octobre 1793) : actes du tribunal révolutionnaire / recueillis et commentés par Gérard Walter (на језику: француски). 1993.
- ^ „Marija Antoaneta: Iz života francuske kraljice”. Impuls (на језику: бошњачки). Приступљено 2021-12-25.
- ^ „Nesrećna poslednja francuska kraljica - Marija Antoaneta: Od nezainteresovane devojčice do lažno optužene razvratnice i raspisnice (VIDEO)”. Rokselanin kofer (на језику: српски). 2018-11-01. Приступљено 2021-12-25.