1793
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1793 на Викимедијиној остави.
| |
1793 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 10. јануар — Закон о туђинцима у Великој Британији прописује регистрацију имиграната и могућност притвора и протеривања - прошле јесени је дошло доста људи из Француске, влада се плаши евентуалне субверзије.
- 13. јануар — Француски дипломата Ницолас-Јеан Хугоу де Бассвилле линчован у Риму.
- јануар — Топал Ахмед-паша, који је јесенас поразио јаничаре, постављен на чело Београдског пашалука - суров, лукав и грамзив, остаје само пола године.
- 16. јануар — Бурмански краљ Бодавпаyа повратио Тенасеримску обалу (Танинтхарyи) од Сијамаца.
- 20. јануар — Члан Конвента Луј-Михел Лепелетиер де Сант-Фаргеау убијен у ресторану у Палаис-Роyалу јер је гласао за краљеву смрт - "први мученик републике".
- 21. јануар — Смрт Краља Луја XVI на гиљотини током Француске револуције.
- 23. јануар — Русија и Пруска споразумеле се о другој подели Пољске, односно анексији делова Пољско-Литванске Уније.
- 28. јануар — Гроф од Провансе се проглашава за регента малолетног Луја XVII.
- 31. јануар — Грофовија Ница анектирана Француској (до 1814).
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 1. фебруар — Рат Прве коалиције: Француска објављује рат Великој Британији и Холандији.
- 14. фебруар — Ирски парламент дао право гласа католицима на парламентарним и локалним изборима.
- 15 - 26. фебруар — Неуспешна француска експедиција на Сардинији, одлучујуће поражени код Ла Маддалене
- 22-25. фебруара — Дебакл ће довести до раскида између капетана Наполеона Бонапарте и корзиканског лидера Пасквале Паолија. На Сардинији расте покрет за аутономију од Пијемонта.
- 16. фебруар — Француски генерал Шарл Франсоа Димурје прелази холандску границу, Бреда заузета 24-ог.
- 24. фебруар — Проглашена регрутација у Француској, позива се 300.000 људи под оружје.
- 24. фебруар — Монако прикључен Француској под именом Форт д'Херцуле (до 1814), након што је кнез Онорé III владао 59 година (завршиће живот у затвору 1795).
- фебруар — март — Напади на радње и нереди за храну у Паризу.
Март
[уреди | уреди извор]- 1. март — Битка код Алденховена је аустријска победа над Французима на тромеђи Немачке, Холандије и Белгије, Французи два дана касније напуштају опсаду Мастрихта.
- 11. март — Избија велика Побуна у Вандеји против француске републиканске власти, провоцирана новачењем и антиклерикализмом. Сељаци масакрирали око 200 људи у Мачекоулу.
- 7. март — Француска објавила рат Шпанији - Пиринејски рат траје до 1795.
- 10. март — У Француској установљен Ванредни кривични трибунал, каснији Револуционарни трибунал, тужилац је Антоине Фоукуиер-Тинвиле, звани "Снабдевач гиљотине".
- 18. март — Битка код Неервиндена: Аустријанци поразили француског генерала Думоуриеза у Белгији, француске трупе се напустиле земљу првих дана априла.
- 18. март — Локални јакобинци прогласили Републику Маинз, крајем месеца Конвент одобрио приступање Француској републици.
- 21. март — У свим комунама Француске основани револуционарни комитети надзора над осумњиченим непријатељима нације.
- 23. март — Боурбону, француском острву у Индијском океану, промењено име у Рéунион ("Састанак", по састанку марсејских и париских револуционара прошлог коловоза).
- 23. март — Базел (Рауракијска република) прикључен Француској као департман Монт-Терибле.
- 25. март — Велика Британија и Русија закључиле конвенције о трговини и дефанзивном савезу против Француске; следећег месеца, руска царица Катарина Велика издаје едикт којим прекида трговачке односе са Француском.
- 27. март — Јоханн Амадеус Франз вон Тхугут је нови аустријски државни канцелар (министар иностраних послова, до 1801), након што је Филип вон Цобензл морао дати оставку због Друге поделе Пољске.
Април
[уреди | уреди извор]- 5. април — Генерал Шарл Франсоа Димурје пребегао Аустријанцима, што баца сенку на његове савезнике Жирондинце. Јакобинци преузимају контролу над војском преко представника на мисији.
- 6. април — Француска револуција: У Француској основан Комитет јавног спаса као наследник Комитета опште одбране из јануара, на челу је Жорж Дантон.
- 13. април — Жан Пол Мара ухапшен по иницијативи Жирондинаца, Револуционарни трибунал га ослобађа 11 дана касније.
- 17. април — Шпанска војска улази у Француску у источним Пиринејима, напредују до јула.
- 22. април — Џорџ Вашингтон прогласио неутралност у рату између Француске и Велика Британије.
- април — Браћа Киш, одн. Привилеговано угарско краљевско бродарско друштво, започиње градњу канала између Дунава и Тисе у Бачкој - Францов канал, данас Велики бачки канал, завршен је 1802.
Мај
[уреди | уреди извор]- 4. мај — У Француској ограничена цена жита.
- 8. мај — Чартер Акт обнавља повељу Британске источноиндијске компаније за још 20 година.
- мај — Француски гусарски брод Луја Мареја ухваћен у близини Боке Которске.
- 18. мај — Жирондинци основали Комисију Дванаесторице, биће ухапшени Хеберт и др.
- 18. мај — Умро дуранијски афгански владар Тимур Шах Дурани, наслеђује га син Заман Шах (до 1800).
- 23. мај — Битка код Фамарса: победа Коалиције на северу Француске.
- 31. мај — 2. јун - Револуција у Француској; јакобинци са власти збацили жирондинце, почетак Јакобинске диктатуре, врхунца Француске револуције
Јун
[уреди | уреди извор]- 31. 5. и 2. јун — Дани 31. маја и 2. јуна - побуна санкилота изазива пад Жирондинаца; Јакобинци преузимају диктаторску власт, ухапшен 31 жирондински посланик. У унутрашњости Француске почињу федералистичке побуне, за федерализацију, против централизације власти у Комитетима - угушене су до децембра.
- јун — Хаџи Мустафа-паша Шиникоглу стиже у Београд као капиџи-баша да би истражио жалбе против Ахмед-паше и увео нове уредбе, између осталог Срби имају право да туже Турке који им чине насиље.
- 10. јун — Пасквале Паоли се осамостаљује на Корзици под британским окриљем. Породица Бонапарта истог дана бежи у Француску, након што им је прошлог месеца запаљена кућа.
- 10. јун — У Паризу основан Национални музеј природне историје (краљевски врт постојао од 1635).
- 17. јун — Отворен Гродненски сејм, последњи Сејм (сабор) Пољско-литванске заједнице - уз руски мито и принуду одобрена Друга подела Пољске, укинут устав из 1791, склопљен "вечни савез" са Русијом (заседања трају до новембра).
- 20. јун — У Паризу погубљено 12 чланова завереничког Бретонског удружења.
- 24. јун — Ратификован Француски устав 1793., касније потврђен референдумом, суспендован већ у октобру.
- 29. јун — Битка за Нант: поражени вандејски контрареволуционари.
- јун — На Бранденбуршка врата постављена Квадрига.
Јул
[уреди | уреди извор]- 3. јул — Мали Луј XVII одузет од мајке.
- 9. јул — У Горњој Канади (дан. Онтарио) донесен Акт против ропства, којим је забрањен увоз робова и прописано ослобођење са навршених 25 година.
- 13. јул — Жан Пол Мара убијен од жирондинке Шарлоте Кордаy (гиљотинирана после четири дана).
- јул — Хаџи Мустафа је нови београдски паша - присталица султанових реформи, обзиран према Србима.
- 17. јул — Французи одбили Шпанце од Перпигнана по цену великих губитака.
- 20. јул — Александар Макензи стигао на обалу Тихог океана, у месту Бела Цоола, Британска Колумбија - први прелазак преко континента северно од Мексика. За 48 дана се мимоишао са Џорџ Ванкувером који с мора истражује обале Британске Колумбије, па све до Аљаске.
- 23. јул — Тромесечна Опсада Мајнца се окончава француском предајом (пад Републике Мајнц).
- 27. јул — Максимилијан Робеспјер улази у Комитет јавног спаса.
- 28. јул — Конвент проскрибовао 21 жирондинца као издајнике и непријатеље земље.
- 28. јул — Фландријска кампања Рата Прве коалиције: двомесечна Опсада Валенциенеса је окончана француском предајом.
- јул — Јаничари на челу с Кара-Хасаном заузели Пожаревац.
- 30. јул — У Лисабону отворен оперски дом Театро Национал де Сао Карлос, замена за Óпера до Тејо, разорену 1755).
Август
[уреди | уреди извор]- 1. август — Као прва земља у свету, Француска је увела метрички систем мера.
- 1 - 2. август — Окршај турско-српске војске са јаничарима код Колара - побуњеници се повукли. Хаџи Мустафа-паша обзнанио Србима два фермана: потврђени органи власти, сеоски кнезови и кнежински оборкнезови, Турци не смеју улазити у села.
- 6 - 8. август — Прва профанација француских краљевских гробова у Базилици Саинт-Денис - остаци краљева и краљица бачени у масовне гробнице и преливени кречом, узети драгоцени метали.
- 8. август — Конвент забранио француске Краљевске академије.
- 10. август — Отворен музеј Лоувре. У Паризу се одржава Празник јединства и недељивости.
- 12. август — Јањевски свештеник Матија Мазарек у писму префекту Конгрегације каже да сваку литанију завршава речима Либера нос, Домине, аб Албаненсибус! ("Ослободи нас, Господе, од Албанаца").
- 23. август — Француска уводи општу регрутацију.
- 24. август — Француски Комитет јавне сигурности забранио деоничарска друштва.
- 26. август — Хаџи Мустафа-паша и портин комесар Азис-ефендија сазвали народни збор са угледним Србима - одређене дажбине, уредбе о одржавању реда, позив Србима да се одазивају на одбрану од јаничара, изгледа и право на обнову и градњу цркава.
- 27. август — Гувернер Јохн Гравес Симцое основао у Горњој Канади град Јорк - од 1834. Торонто.
- 28. август — Тулон пао у руке Коалиције и ројалиста, што води опсади.
- 29. август — Легер-Фелицит Сонтхонаx, цивилни комесар у колонији Санто Доминго објављује ослобођење робова у северној провинцији, уз ограничења (Конвент ратификовао следећег фебруара) - на острву је Хаићанска револуција, прете Британци и Шпанци.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 3. септембар — Комитет јавне безбедности затворио Комеди-Франсаисе и ухапсио глумце након извођења представе по роману "Памела" (поново ради од 1799).
- 5. септембар — Француска револуција: сматра се да овога дана започиње Терор у коме је за десет месеци страдало неколико десетина хиљада осумњичених непријатеља револуције.
- 8. септембар — Битка код Хондшоотеа је француска победа над Коалицијом.
- 14. септембар — Британски посланик Макартни примљен код кинеског цара Ћианлонга - успео је да избегне ковтов, падање ничице. Ћианлонг поручује да "небеска империја има свега у обиљу" и да нема потребе за трговином са барбарима.
- 14. септембар — Битка код Пирмасенса: Пруси потукли Французе у Немачкој.
- 17. септембар — Донесен Закон о осумњиченима, законски основ Терора.
- 17. септембар — Пиринејски рат: битка код Пеyрестортеса је француска победа над Шпанцима.
- 18. септембар — 18. децембар — Опсада Тулона
- 19. септембар — Британци са Јамајке се искрцавају на Хаити, у договору са ројалистима.
- 29. септембар — Законом уведен Генерални максимум за цене у Француској.
- септембар — октобар — Врхунац епидемије жуте грознице у Филаделфији, 5.000 мртвих, 20.000 избеглих.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 5. октобар — Рација на Ђенову: Британци заузели француску фрегату Модесте у неутралној Ђенови, седам дана касније и Импéриеусе код Ла Спезие. Ђенова прекида дипломатске односе са Британијом, аустријска појачања за Тулон се не могу укрцати.
- 6. октобар — Уведен француски револуционарни календар, с почетком 22. септембра 1792 (уобличен у новембру).
- 9. октобар — Побуна Лиона против Конвента окончана заузећем града - име му промењено у Виле-Афранцхие ("Ослобођени град").
- 10. октобар — Суспендован француски устав од 24. јуна, проглашена револуционарна влада до повратка мира.
- 13. октобар — Прва битка код Висембоурга: Вурмсер потиснуо Французе према Страсбоуру.
- 13 - 25. октобар — Скрнављење краљевских гробница у базилици Ст. Денис.
- 16. октобар — Француска револуција: Револуционари погубили Марија Антоанета.
- 16. октобар — Жена Краља Луја XVI, Марија Антоанета, је убијена на гиљотини.
- 16. октобар — Француска победа код Ватигниеса над аустро-холандском коалицијом, чиме је окончана и опсада Мобежа.
- 17. октобар — Битка код Чолета: републиканци потукли вандејске побуњенике, њихов рањени командант Лоуис д'Елбéе заробљен, а смртно рањени Чарлс де Бонцхампс се истакао наредбом да се поштеде заробљени републиканци.
- 21. октобар — Стављени ван закона сви француски свештеници нелојални новом поретку, као и сви који их штите.
- 25. октобар — Британци на Западној Новој Гвинеји основали Форт Цоронатион, у области названој Њу Олбин, код места Маноквари, али одлазе већ после две године.
- 31. октобар — Револуционарни терор: гиљотинирано 29 жирондинских посланика на челу са Жак Пјер Брисом. Следећег месеца страдали и Олyмпе де Гоугес, Мадаме Роланд, Филип д'Орлеанс, жан Сyлваин Баил...
Новембар
[уреди | уреди извор]- 8. новембар — Лувр, дворац француских краљева у Паризу и један од највећих и најпознатијих музеја на свету, отворен као музеј од стране француске револуционарне владе.
- 10. новембар — Национални конвент је прогласио култ Разума као замену за католицизам током Француске револуције.
- 17. новембар — Почињу Нантска дављења (Ноyадес де Нантес) - до фебруара убијено неколико хиљада осумњичених ројалиста у Нанту.
- 29. новембар — Махмут-паша Бушатлија поразио султанову војску под Скадром.
- 28 - 30. новембар — Битка код Каисерслаутерна: пруско-саксонске снаге одолеле француским нападима.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 4. децембар — Закон од 14. фримера - привремени уставни поредак, власт централизована у Комитету јавног спаса.
- 5. децембар — Први број Десмоулинс-овог Ле Виеуx Корделиер-а.
- 13. децембар — Битка код Ле Манса је велика победа над вандејским побуњеницима.
- 19. децембар — Наполеон Бонапарта добио је прву значајну битку када је окончао британску опсаду Тулона.
- 26 - 29. децембар — Друга битка код Висембоурга: Ошови Французи потиснули коалиционе снаге преко Рајне.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Самоборско властелинство одузело рударима све земље које им је дало на уживање.
- Поправљен кров православне цркве у Сарајеву, изгорио у великом пожару 1788.
- Доминик Ларе успешно примјенио "летеће амбуланте" на бојишту.
- Ели Витни направио машину за одвајање влакана памука од семења - повећана производња памука захтева робовски рад на Југу.
Рођења
[уреди | уреди извор]Март
[уреди | уреди извор]- 28. март — Хенри Скулкрафт, амерички географ, геолог и етнолог
Децембар
[уреди | уреди извор]- 1. децембар — Николај Лобачевски, руски математичар
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 21. јануар - Краљ Луј XVI, последњи француски краљ пре Француске револуције.
Јул
[уреди | уреди извор]- 5. јул — Александер Рослин, шведски сликар. (*1718).
Август
[уреди | уреди извор]- 16. октобар — Марија Антоанета, краљица Француске и жена Луја XVI (*1755).
Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
