Корисник:Marija799/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Патуљаста звезда је звезда релативно мале величине и ниске осветљености. Већина главних звезда су патуљасте звезде. Термин је првобитно употребљен 1906. године када је дански астроном Ejнар Хертзспрунг приметио да се црвенкасте звезде - класификоване као К и М у Харвард систему могу поделити у две различите групе. Оне или сијају много више од Сунца, или много мање. Да би се разликовале, назвао их је "дивовским" и "патуљастим" звездама, патуљасте односећи се на оне које мање сијају, а дивовске на оне које више сијају. Већина звезда се тренутно класификује у оквиру система Морган Кеенан користећи слова О, Б, А, Ф, Г, К и М, редослед од најтоплијег: О типа, до најхладнијег типа М. Распон термина "патуљак" касније је проширен тако да укључује следеће:[1]

  • Патуљаста звезда се генерално односи на било коју главну звезду, звезду осветљености В: главне звезде (патуљци). [2]
  • Црвени патуљак су главне звезде ниске масе.
  • Жути патуљци су главне звезде (патуљасте) звезде са масама које су упоредиве са масом Сунце.
  • Наранџасти патуљци су звезде главне секвенце типа К.
  • Плави патуљци је хипотетизована класа звезда врло ниских маса које се повећавају температуром док су близу краја њиховог трајања главног редоследа.
  • Бели патуљак је звезда састављена од електрон-дегенеративне материје, за коју се сматра да је последња фаза у еволуцији звезда које нису довољно велике да се сруше у неутронска звезда или црна рупа- звезде које су мање од око 9 соларних маса.
  • Црни патуљак је бели патуљак који се довољно охладио да више не емитује никакву видљиву светлост.
  • Смеђи патуљак је звезда која није довољно велика да би отопила водоник у хелијум, али је још увек довољно велика да отопи деутеријум - мања од 0,08 соларних маса и већа од 13 Јупитерових маса.

Види још[уреди | уреди извор]

  • полу-смеђи патуљак
  • полу-патуљаста звезда
  • ултра-кул патуљак
  • чандарсекар граница

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Brown, Laurie M.; Pais, Abraham; Pippard, А.В. Twentieth Century Physics (1995 изд.). Bristol: Institute of Physics;American Institute of Physics. стр. 1696. ISBN 0-7503-0310-7. 
  2. ^ Naze, Y. "Hot stars observed by XMM-Newton. I. The catalog and the properties of OB stars" (18.8.2009. изд.). Astronomy and Astrophysics. стр. 1055—1064.