Корисник:MarijaCubric/песак
| Џени Диски | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Џени Диски |
| Датум рођења | 8. јул 1947. |
| Место рођења | Лондон,  Уједињено Краљевство |
| Датум смрти | 28. април 2016. (68 год.) |
| Место смрти | Кембриџ, Уједињено Краљевство |
| Образовање | Лондонски универзитетски колеџ |
Џени Диски (Лондон, Уједињено Краљевство, 8. јул 1947 – 28. април 2016.) је била енглеска списатељица. Имала је проблематично детњство али га је провела са романтичарком Дорис Лесинг; живела је у њеној кући четири године. Студије је завршила на Лондонскoм универзитетском колеџу и радила је као наставник током 1970-их и раних 1980-их.[1]
Освојила је награду Томас Кук 2003. за филм Странац у возу: Сањарење и пушење по Америци са прекидима.
Детињство и младост[уреди | уреди извор]
Диски је била проблематична тинејџерка. Њени родитељи су били јеврејски имигранти из радничке класе у Лондону.[2] Њен отац Џејмс Симондс (рођен као Израел Цимерман) зарађивао је за живот на црном тржишту. Напустио је породицу када је Диски имала шест година. Због тога је њена мајка Рене (рођена Рејчел Рејнер) имала нервни слом, а Диски је потом стављена у хранитељску породицу. Њен отац се вратио, али је преминуо када је имала једанаест година.[3]
Већи део своје младости је провела у психијатријским болницама или амбулантама. У то време дубоко је уронила у културу 60-их, од маршева у Алдермастону до протеста на Гросвенор тргу 1968, од дроге до слободне љубави, од џеза до рока. Одведена је у дом списатељице Дорис Лесинг, која је била школска пријатељица њене мајке. Диски је наставила школовање и до почетка 1970-их се обучавала као учитељица, покренувши бесплатну школу и објављујући своју прву публикацију.[4]
Књижевни рад[уреди | уреди извор]
Током деценија, Диски је била писац белетристике и публицистичких чланака, рецензија и књига. Многе њене књиге се баве забрињавајућим темама као што су депресија, садо-мазохизам и лудило. Неке од њених каснијих књига, као што је Извињење за женско писање (о француској списатељици Мари де Гоурнаи), имају позитивнију ноту, док њен штедљив, ироничан тон пружа јединствен поглед на материјал који највише узнемирава. Она се са својом менторком Лесинг бавила женом која размишља. Диски је названа пост-постмодернистом због њеног сталног неповерења у логичке системе мишљења, било постмодерне или не.
Фикција[уреди | уреди извор]
Диски је написала једанаест романа. Њен први роман Ништа природно је био о садо-мазо афери. Њена једина збирка кратких прича, Принцеза која нестаје, објављена у Енглеској 1995. године, описана је као „задовољство, живот писања, тешкоће породичног живота и правила која регулишу женственост“.[5]
Остало[уреди | уреди извор]
У шездесетим годинама прошлог века, Диски је описала своје искуство као млада жена која је почињала живот: „Живела сам у Лондону током тог периода, жалила сам се на Битсове, куповала одећу, одлазила у биоскоп, напуштала, читала, узимала лекове, проводила време у душевним болницама, демонстрирала, имала секс, предавала“.[6] Осим менталних болница, ово би се могло сматрати нормативним животом шездесетих.
Она је такође описала мрачнију страну тог доба, као што је његов свеприсутни сексизам, институционализован у контракултуралном култу случајног секса, тврдећи да „На основу тога што не значи не, неколико пута су ме силовали мушкарци који су долазили у мој кревет и нису хтели да не узиму као одговор“. Она закључује да, према речима Чарлса Шара Мареја, „линија од хипија до јапија није ни приближно тако замршена као што људи воле да верују“.[7]
Њен рад из 2010. „Шта не знам о животињама“ истражује двосмислен статус кућних љубимаца у западном друштву. Николас Лезард је написао рецензију књиге у Гардијану, диви се Диски као „једној од великих, иако недовољно цењених стилиста језика”, у овом случају где је „њена искрена, директна и интелигентна проза произвела искрен, директан и интелигентан поглед на односе између нас самих и животињског света.“[8]
Дискина последња књига У захвалност, објављена је непосредно пре њене смрти 2016. У њој она елегантно описује свој живот, знајући да ће ускоро умрети од агресивног и неоперабилног рака. Она одбацује уобичајене „клишеје о раку“, уместо тога враћа се у своје време са Лесинг, упознајући друге познате књижевне личности укључујући Роберта Грејвса, Алана Силитоеа, Линдзи Андерсон и Р. Д. Лаинга.
Рецензент Киркус сумира књигу као „Понекад жалосна, често искоса, али провокативна и веома читљива".
Лични живот[уреди | уреди извор]
Била је удата за Роџера Маркса. На свадби 1976. заједно су изабрали презиме Диски. Њихова ћерка Клоји је рођена 1977. Пар се развео 1981. и наставили су живот раздвојени.
Касније је упознала Иана Патерсона, познатији као „Песник" у њеним радовима, који је био њен доживотни партнер. Био је песник, преводилац и директор енглеских студија на Универзитету Кембриџ.[9]
У јуну 2014 Диски је речено да јој преостаје у најбољем случају још три године живота. У септембру 2014 јој је дијагностикован рак плућа. Преминула је 28. априла 2018.[10]
Награде[уреди | уреди извор]
2003 награда за аутобиографију Странац у возу: сањарење и пушење широм Америке са прекидима
Радови и књиге[уреди | уреди извор]
- Ништа природно (1986)
- Прашума (1987)
- Као мајка (1988)
- Онда опет (1990)
- Срећно до краја живота (1991)
- Мајмунов ујак (1994)
- Принцеза која нестаје (1995) (кратке приче)
- Господарица снова (1996)
- После ових ствари (2004)
- Само човек: Комедија (2000)
- Извињење за писање жене (2008)
- Клизање до Антарктика (1997) (мемоари)
- Немој (1998) (есеји)
- Странац у возу: Сањарење и пушење широм Америке са прекидима (2002) (путопис)
- Поглед из кревета (2003) (есеји)
- У покушају да будем мирна (2006)
- Шездесете (2009) (мемоари)
- Шта не знам о животињама (2010) (природа)
- У захвалности (2016) (мемоари)
- Зашто једноставно ниси урадио оно што ти је речено? (2020) (есеји)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Jenny Diski". British Council Literature. British Council. Приступано: 26 Jануар 2016.
- ^ Jenny Diski, Скијање на Антартику (1997) стр. 35.
- ^ „Kate Kellaway (28 April 2016). "Jenny Diski obituary". The Guardian.”. Приступано: 28 April 2016.
- ^ Jenny Diski, Шездесете (2009) стр. 24, 97–98.
- ^ Diski, Jenny. The Vanishing Princess. Објавио: Ecco (2017).
- ^ Jenny Diski The Sixties (2009) p. 7.
- ^ Stoner, Rebecca. "Jenny Diski's Curious Women". The Atlantic Magazine. January 25, 2018.
- ^ Nicholas Lezard (24 July 2012). "What I Don't Know About Animals by Jenny Diski – review". The Guardian. 28 April 2016.
- ^ William Grimes (28 April 2016). "Jenny Diski, Author Who Wrote of Madness and Isolation, Dies at 68". The New York Times. Retrieved 3 May 2016.
- ^ Jenny Diski (11 September 2014). "Memoir: A Diagnosis". London Review of Books.