Пређи на садржај

Дорис Лесинг

С Википедије, слободне енциклопедије
Дорис Лесинг
Лесинг 2006. године
Лични подаци
Пуно имеДорис Меј Тајлер
Датум рођења(1919-10-22)22. октобар 1919.
Место рођењаКерманшах, Иран
Датум смрти17. новембар 2013.(2013-11-17) (94 год.)
Место смртиЛондон, Уједињено Краљевство
ОбразовањеDominican Convent High School
Награде Нобелова награда за књижевност
Потпис
Веб-сајтwww.dorislessing.org

Дорис Лесинг, право име Дорис Меј Тајлер (енгл. Doris Lessing, Doris May Tayler; Керманшах, 22. октобар 1919[1]Лондон, 17. новембар 2013)[2] била је британска прозна књижевница. Добитница је Нобелове награде за књижевност 2007.

Шведска академија ју је у објашњењу за доделу награде описала као писца „епског наративног дара о женском искуству, која са скептицизмом, страшћу и визионарском снагом посматра цивилизацију која је подељена“[3]. Са 87 година живота, Дорис Лесинг је најстарија добитница ове најпрестижније награде за књижевност која вреди 10 милиона шведских круна (око 1,8 мил. евра). Награда јој је уручена у Лондону, јер из здравствених разлога није отпутовала на церемонију у Стокхолму.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је као Дорис Меј Тејлор 1919. у Керманшаху, у Иран[4] (тада Персија) где је њен отац радио као банкарски службеник. Детињство и младост је провела у британској колонији Јужна Родезија, на територији данашњег Зимбабвеа. Породица се тамо настанила са намером да господари плантажама кукуруза, што се није показало као добар пословни потез. Похађала је католичку школу у Солсберију. Године 1937. Дорис се преселила у Солсбери да ради као телефонска оператерка, а убрзо се удала за свог првог супруга, државног службеника Френка Висдома, са којим је имала двоје деце (Џон, 1940–1992, и Џин, рођена 1941), пре краја брака 1943[5] Лесинг је напустила породичну кућу 1943. године, остављајући двоје деце на бригу оцу. Преселила се у Енглеску 1949. и тада је написала свој први роман „Трава пева“ (The Grass Is Singing).

Двадесет и првог августа 2015, тајни досије о Лесингу у пет томова који су сачиниле британске обавештајне агенције, MI5 и MI6, објављен је[6] и смештен у Национални архив . Досије, који садржи документе који су делимично редиговани, показује да је Лесинг била под присмотром британских шпијуна око двадесет година, од раних 1940-их па надаље. Њена повезаност са комунизмом и њен антирасистички активизам су наводно[7] разлози интересовања тајне службе за њене активности.

Лесинг је одбила дамску титулу (DBE) 1992. године као част повезану са непостојећим Царством; она је претходно одбила OBE 1977.[8] Касније је прихватила именовање за члана Ордена части крајем 1999. године за истакнуту службу нацији.[9] Такође ју је Краљевско књижевно друштво именовало за чланство.[10]

Током касних 1990-их Лесинг је имала мождани удар,[11] који ју је спречио да путује током каснијих година.[12] Још увек је могла да похађа позориште и оперу.[11] Почела је да фокусира свој ум на смрт, на пример питајући се да ли би имала времена да заврши нову књигу.[11][13] Умрла је 17. новембра 2013. године, у доби од 94 године, у свом дому у Лондону,.[2][14][15][16][17] надживела је своја два сина а њу је надживела кћи Џин, која живи у Јужној Африци.[18]

Књижевни рад

[уреди | уреди извор]

Њено најзначајније дело је роман из 1962. Златна бележница (The Golden Notebook).

Књижевни опус Дорис Лесинг се може поделити у три фазе. Током комунистичке фазе (1944–56) радикално је писала о друштвеним питањима, теми којој се вратила у Добром терористи (1985). Први роман Дорис Лесинг, Трава пева, као и кратке приче касније прикупљене у Афричким причама, смештени су у Јужну Родезију (данас Зимбабве) где је она тада живела.[19] Затим је уследила психолошка фаза од 1956. до 1969. године, која укључује дела Златну бележницу и квинтет „Деца насиља”.[20] Трећа фаза је била суфијска фаза, коју је истраживала у својим 70-им годинама, и у низу научнофантастичних (или како је она то радије говорила "свемирска фантастика") романа и новела Canopus in Argos.[21]

После суфистичке фазе, Лесинг је комбиновала сва три наведена књижевна приступа. Неки критичари посматрају њено дело као феминистичку литературу, док је сама књижевница то негирала.

Ово траје већ 30 година. Добила сам све награде у Европи, баш све, па сам одушевљена због тога. То је ројал флеш

— Реакција Дорис Лесинг на вест о додели Нобелове награде

У мају 2008. изјавила је да се Нобелова награда за њу претворила у „праву катастрофу“[22]. Наиме, тврди да је престала да пише откад је добила ову награду и да уместо тога само даје интервјуе. Упозорила је младе писце да користе свој таленат, јер он брзо нестаје.

Са петнаест година Лесинг је почела да продаје своје приче часописима.[23] Њен први роман, Трава пева, објављен је 1950.[24] Дело које је привукло њену међународну пажњу била је Златна бележница, објављено 1962.[25] До своје смрти објавила је више од 50 романа, неке под псеудонимом.[26]

Одабрана дела

[уреди | уреди извор]

Дела на енглеском

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. Л-М. Београд: Политика : Народна књига. стр. 27—28. ISBN 86-331-2116-6. 
  2. ^ а б 'Doris Lessing Dies Age 94' The Guardian, 17 November 2013. Приступљено 17 November 2013
  3. ^ „NobelPrize.org”. Приступљено 11. 10. 2007. 
  4. ^ „Guardian Unlimited: Doris Lessing”. Приступљено 11. 10. 2007. 
  5. ^ Liukkonen, Petri. „Doris Lessing”. Books and Writers (kirjasto.sci.fi). Finland: Kuusankoski Public Library. Архивирано из оригинала 8. 6. 2008. г. 
  6. ^ Shirbon, Estelle, "British spies reveal file on Nobel-winner Doris Lessing" Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (3. јул 2017), Reuters, 21 August 2015.
  7. ^ Norton-Taylor, Richard, "MI5 spied on Doris Lessing for 20 years, declassified documents reveal", The Guardian, 21 August 2015.
  8. ^ Flood, Alison (22. 10. 2008). „Doris Lessing donates revelatory letters to university”. The Guardian. Приступљено 15. 10. 2012. 
  9. ^ „Doris Lessing interview”. BBC Radio. Архивирано из оригинала (Audio) 14. 10. 2007. г. Приступљено 11. 10. 2007. 
  10. ^ „Companions of Literature list”. Архивирано из оригинала 7. 7. 2007. г. Приступљено 11. 10. 2007. 
  11. ^ а б в Raskin, Jonah (јун 1999). „The Progressive Interview: Doris Lessing”. The Progressive (reprint). dorislessing.org. Приступљено 17. 11. 2013. 
  12. ^ Helen T. Verongos (17. 11. 2013). „Doris Lessing, Novelist Who Won 2007 Nobel, is Dead at 94”. The New York Times. Приступљено 17. 11. 2013. 
  13. ^ Peter Guttridge (17. 11. 2013). „Doris Lessing: Nobel Prize-winning author whose work ranged from social and political realism to science fiction”. The Independent. Приступљено 17. 11. 2013. 
  14. ^ Author Doris Lessing dies aged 94 BBC Retrieved 17 November 2013
  15. ^ Doris Lessing: A Retrospective: Biography Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (25. јул 2011) Retrieved 17 November 2013
  16. ^ Verongos, Helen T. (17. 11. 2013). „Doris Lessing, Novelist Who Won 2007 Nobel, is Dead at 94”. The New York Times. Приступљено 17. 11. 2013. 
  17. ^ The Telegraph: Doris Lessing, Nobel Prize-winning author dies at 94 The Telegraph Retrieved 17 November 2013
  18. ^ "Author Doris Lessing dies aged 94", BBC.
  19. ^ Pinckney, Darryl. „Zimbabwe's Wounds of Empire | Darryl Pinckney” (на језику: енглески). ISSN 0028-7504. Приступљено 2023-04-23. 
  20. ^ French, Patrick (2018-03-03). „Free Woman: Life, Liberation and Doris Lessing by Lara Feigel – review”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-04-23. 
  21. ^ „Doris Lessing: the Sufi connection”. openDemocracy (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-23. 
  22. ^ „Doris Lesing: Nobelova nagrada je "prava katastrofa". Приступљено 11. 05. 2008. [мртва веза]
  23. ^ Lessing, Doris. „Biography (From the pamphlet: A Reader's Guide to The Golden Notebook & Under My Skin, HarperPerennial, 1995)”. Архивирано из оригинала 25. 07. 2011. г. Приступљено 17. 11. 2013. 
  24. ^ „Biography”. A Reader's Guide to The Golden Notebook and Under My Skin. HarperCollins. 1995. Архивирано из оригинала 25. 07. 2011. г. Приступљено 11. 10. 2007. 
  25. ^ „Author Lessing wins Nobel honour”. BBC News. 11. 10. 2007. Приступљено 11. 10. 2007. 
  26. ^ Kennedy, Maev (17. 11. 2013). „Doris Lessing dies aged 94”. The Guardian. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]