Корисник:MarijaTomić2/песак

Паул Калкбренер
Паул Калкбренер
	Паул Калкбренер у Магдебургу, Немачкој 2007. године
Лични подаци
Друга имена	ПК,; Паул дБ+,; Калкито,; Граната,; ДЈ Икарус
Датум рођења	11. јун 1977. (46 год.)
Место рођења	Лајпциг, Немачка,
Занимање	Електронски музичар, глумац
Музички рад
Активни период	1999-садашњост
Жанрови	Техно; Минимал техно; Електронска музика; Доунбит
Инструменти	Трнтејблизам, клавијатура
Остало
Веб-сајт	www.paulkalkbrenner.net

Паул Калкбренер (нем. Paul Kalkbrenner, изговор: /[paʊ̯l ˈkalkbrɛnɐ]/, рођен 11. јуна 1977. године^[1]) је немачки музичар, продуцент електронске музике и глумац. Будући да своје песме раставља на елементе који се поново састављају на сцени, Калкбренер се сматра живим чином, за разлику од ди-џеја.^[2] Најпознатији је по свом синглу Sky and Sand, који је продат у преко 200 хиљада копија, досегао платину и био високо котиран у земљама као што су Белгија и Немачка. Познат је и по портретирању главног лика Икаруса у филму Berlin Calling, који је написао и режирао Ханес Штор, а који се неколико година изводио у Кино Централу у Берлину.

Биографија[уреди | уреди извор]

Паул Калкбренер је одрастао у Лихтенбергу, Берлину,^[2] који је био дубоко у источном делу града пре пада Берлинског зида. У време поновног уједињења Немачке, Калкбренер је имао само тринаест година. Тада је почео да пушта плоче својим вршњацима у омладинском клубу у Берлину, без обзира на дозволу за изласке до 11 сати увече, коју је одредила његова мајка. Наступао је заједно са својим добрим пријатељем Сашом Функе, којег је упознао у школи откривши да деле заједнички интерес за техно музику.^[3] Дивећи се изузетно музичкој групи Underground Resistance из Детроита, и Калкбренер и Функе су провели између 1992. и 1997. године копајући по полицама музичких плоча и упознајући се са најбољим техно издањима од тог дана.^[4] Управо их је ово и радио шоу, који су слушали сваке суботе (Rave Satellite), довело до техно сцене. У међувремену, у школи је научио да свира трубу, студиравши теорију музике.^[5] Након многих дугачких и непреспаваних ноћи проведених на плесним подијумима E-Werk-а, Planet-а и Walfisch-а, појавио му се сан да креира сопствену музику. 1995. године, у осамнаестој години, Калкбренер је радио две године у телевизијској индустрији како би финансирао опрему коју је купио за продукцију.^[6] У току тог периода, Калкбренер и Функе су живели заједно и почели су да производе музику на машинама које су обојица куповали и позајмљивали. Након уласка у музичку продукцију, Калкбренер је одлучио тада да би волео да наступа искључиво уживо са својом музиком.

Каријера[уреди | уреди извор]

BPitch Control[уреди | уреди извор]

Пре него што је Елен Алијен основала издавачку кућу BPitch Control, организовала је BPitch журке по Берлину. На једној од њених журки Калкбренер и Функе су имали прилику да је упознају.^[4] Дошла је да чује на чему раде, дала им је неколико препорука, и 1999. године Калкбренер је под именом Paul dB+ објавио своје прве песме са албума Friedrichshain EP на BPitch Control. Након објављивања два албума, Superimpose (2001) и Zeit (2001), Калкбренер је издавање албума почео да сматра својим омиљеним форматом. Његов мелодичан звук, са афинитетом за велике емотивне гестове, поштовао је логику плесног подијума, али његов трећи албум, Self (2004), уводи наративну естетику. Албум Gebrünn Gebrünn, објављен годину дана касније, постао је светски хит. Калкбренер је до свог пријатељског одласка 2008. године, објавио још шест албума и десет мини-албума са BPitch Control.

Berlin Calling[уреди | уреди извор]

Након објављивања албума Self (2004), Калкбренеру је пришао филмски режисер из Берлина и дугогодишњи подржавалац његовог рада, Ханес Штор, са предлогом да креира саундтрек за његов филм о ди-џеју из Берлина током 2000-их. Током њихове размене, Штор је схватио да би Калкбренер био савршен избор за филмску звезду. Калкбренер је прихватио понуду и одлучили су да филму дају назив Berlin Calling.^[7]^[8] Крајем 2006. године, са Сашом Функе се преселио на шест месеци у Екс ан Прованс, на југу Француске, како би радио на саундтреку. Веома популарна песма са албума, Sky and Sand, настала је вокалима његовог брата Фрица Калкбренера. 2007. године Калкбренер се вратио у Берлин како би снимао филм. Иако је филм фиктиван, Калкбренер је успео да се повеже са главним ликом, Икарусом, којег сцена ментално уништава, али и даље садржи невероване идеје за музику у својој глави. Можда је управо због те повезаности, Калкбренеров први подухват на филмској сцени био јако добро изведен и успешан. Икарус такође представља особу у коју Калкбренер није желео да се претвори.^[9] Након што је филм изашао у октобру 2008. године, албум је досегао платину са преко 200 хиљада и песма Sky and Sand је била недељама на врху листи.^[6] Филм је премијерно приказан на Међународном филмском фестивалу у Локарну у Швајцарској и био је добро прихваћен, претворивши се у култни класик у Европи. Оборио је рекорд најдуговечнијег филма у Немачкој, са више од 145 недеља непрекидних пројекција у Кино Централу у Берлину.^[10] 2009. године филм је објављен на ДВД-ју.

Paul Kalkbrenner Musik[уреди | уреди извор]

2009. године, након што је добио широко признање за албум Berlin Calling – The Soundtrack (2008) објављен на BPitch-у, Калкбренер је одлучио да је након десет година дошло време да се растане са издавачком кућом. Сматрао је да издавачка кућа није имала оно што је било потребно за његов уметнички раст, како би га покренула напред. Желећи да ради нешто своје, Калкбренер је створио Paul Kalkbrenner Musik као платформу за своју музику.^[3] 2010. године Калкбренер је кренуо на распродату, интензивну турнеју у 12 градова, која је снимљена уз помоћ тима који је створио Berlin Calling, објављену као Paul Kalkbrenner 2010 – A Live Documentary. Од оснивања издавачке куће, издата су два албума. Icke Wieder^[3](3. јун 2011) који је јако подржан од стране ди-џејева попут Саше, и који заузима друго место у Немачкој на музичким листама,^[10] и на крају достиже златни статус са преко 100 хиљада продатих ЦД-ова.^[11] Турнеја за албум је окупила преко 125 хиљада фанова. Тог истог лета, Калкбренер је први пут дошао на Ибизу како би говорио на Међународној музичкој конференцији и како би наступао у једном од најпознатијих клубова на Ибизи, Амнезији.^[10] 30. новембра 2012. године објавио је албум Guten Tag.^[12] Неколико месеци након објављивања тог албума, 25. августа 2012. године, Калкбренер се оженио са румунском продуценткињом/ди-џејем Симином Григору. У фебруару 2013. године, започео је турнеју како би подржао нови албум у Европи и Сједињеним Америчким Државама.^[13] Guten Tag је био на врху листе у Швајцарској.

The Florian Trilogy[уреди | уреди извор]

Паул Калкбренер је 2015. године најавио објављивање The Florian Trilogy, три повезана дела која су представљала загревање за његов планирани албум под називом 7, који је изашао 7. августа 2015. године.^[14] Прва епизода музичког спота Cloud Rider објављена је 18. маја 2015. године.^[15]Текст и вокали су изведени од стране групе D Train са песмом You're the One for Me.^[16] Друга епизода, под називом Mothertrucker, објављена је 12. јула 2015.^[17] године. Трећа и последња епизода трилогије, Feed your Head, објављена је 17. јула 2015. године.^[18] Текст ове песме је преузет из песме White Rabbit од групе Џеферсон ерплејн.^[19] Паул објашњава у овом чланку^[14] како су настале Флоријан епизоде. Њихова радња се дешава у Америци где је техно настао, али је већ дуже време био “искључен”. Епизоде објашњавају како Флоријан коначно враћа техно у Америку, где је све и почело.

Back To the Future[уреди | уреди извор]

У јулу 2016. године Паул Калкбренер објављује тродимензионалну микс серију која је обележила долазак техно музике у Берлин почетком 1990-их. Пројекат под називом Back To the Future је био делом лична одисеја, делом социјална историја, која документује настанак музичког тренутка који ће заувек променити слику Берлина и савремене денс музике.

У продуцирању трилогије, Калкбренер је на Јутјубу саставио листу са више од 5 хиљада песама од 1987. до 1993. године, скидајући их, постепено смањујући листу, затим је секао и едитовао одређене песме, понекад само исечке песама, како би се уклопиле у миксете. Са преко 65 песама и три тома, Калкбренер враћа слушаоце на мелодије које је чуо као младић слушајући радио станицу DB64 Источног Берлина.

Те песме су биле доступне бесплатно на друштвеним мрежама и прешле су преко 1,5 милиона преузимања, при чему је добио популарност у новинама. Ролингстонси су написали „Заразно, лекција из историје техно музике" (енгл. "Viral, techno history lesson"),^[20] а музички часопис Билборд је описао Back To the Future као „дело историјског ископавања“ (енгл. "work of historical excavation"). ^[21]

Почев од априла 2017. године, Калкбренер ће на пролеће изводити серију BACK TO THE FUTURE наступа у прилично мањим местима широм Европе. Ови догађаји ће показати како се Калкбренер враћа ди-џејингу, односно како је наступао као тинејџер у омладинским клубовима у Берлину и у почецима његове каријере, иако је једино наступао уживо 1998. године. Европска турнеја је била распородата у року од недељу дана.

Parts of Life[уреди | уреди извор]

18. маја 2018. године Калкбренер је објавио нови албум под називом Parts of Life, који је његов најновији и осми албум свеукупно. Parts of Life се састоји од 15 песама које су добиле назив по бројевима фајлова које је Калкбренер користио током продукције. Насловну страну албума је насликао његов ујак Паул Ајзел, са приказом колекције „јединствених личних предмета“. Открио је три песме као посебну премијеру за објављивање његовог албума (Part Three, Part Six и Part Eight).

Продукција и наступи уживо[уреди | уреди извор]

Паул Калкбренер за своје наступе уживо користи софтверски синтисајзер, секвенцер (Ableton Live) са MIDI контролерима, хардверски синтисајзер и друм машину. То је поставка са којом се најпријатније осећа и не предвиђа никакву промену.^[22] Раније је за продукцију користио Роланд самплер, Амигу 500, Амигу 4000 турбо, ДАТ, Роланд С-750 и EFX, као и друге уређаје.^[4]^[10] Међутим, од 2001. године продао је сву своју опрему и једино користи Ableton Live за продукцију музике.^[10]