Екс ан Прованс

Координате: 43° 31′ 52″ С; 5° 27′ 14″ И / 43.531127° С; 5.454025° И / 43.531127; 5.454025
С Википедије, слободне енциклопедије
Екс ан Прованс
франц. Aix-en-Provence
Ла Ротонда
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Француска
РегионПрованса-Алпи-Азурна обала
ДепартманУшће Роне
Становништво
Становништво
 — 2019.145.133 [1]
 — густина779,95 ст./km2
Географске карактеристике
Координате43° 31′ 52″ С; 5° 27′ 14″ И / 43.531127° С; 5.454025° И / 43.531127; 5.454025
Временска зонаUTC+1, лети UTC+2
Апс. висина173 m
Површина186,08 km2
Екс ан Прованс на карти Француске
Екс ан Прованс
Екс ан Прованс
Екс ан Прованс на карти Француске
Остали подаци
Поштански број13100, 13090
INSEE код13001

Екс ан Прованс (франц. Aix-en-Provence, изговор [ɛksɑ̃pʀovɑ̃s]) град је у јужној Француској, око 30 километара од Марсеља. Налази се у регији Прованса и департману Ушће Роне. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 142.534.

Историја[уреди | уреди извор]

Петао је постао симбол Француске, захваљујући игри речи. Наиме, на латинском језику, "gallus" је значио и петао и гал, а током римске епохе, Француска се звала Галија. Стога је дошло до поистовећивања петла са Галијом и Галима, а данас и са Француском.
Добри краљ Рене

У том подручју су у 4. веку п. н. е. живела келтско-лигурска племена. Екс се најпре звао Аква Секстија(лат. Aquae Sextiae) је основао 122. п. н. е. римски конзул Секстиније Калвин, на месту где су се налазили топли извори и конзул је дао име изворима. Ту се 102. п. н. е., одиграла битка код Акве Секстије, у којој су Римљани под заповедништвом Гаја Марија победили Кимбре и Теутонце. Ухваћене германске жене су при томе извршиле масовно самоубиство, што је ушло у легенду као пример германског херојства.

У 4. веку Екс ан Прованс је постао метропола Нарбоније Секунде. Визиготи су га заузели 477. У следећем веку наизменично су га пљачкали Франци и Ломбарди, а Сарацени су га заузели 731. За време средњег века био је главни град Провансе, али тек у и после 12. века достиже зенит, када под кућама Арагон и Анжу постаје уметнички и интелектуални центар.

Посебно је био значајан у доба доброг краља Ренеа I од Напуља. Град је 1409. постао универзитетски центар у доба краља Ренеа. Заједно са преосталим делом Провансе постао је део Француске 1487. Краљ Луј XII je 1501. основао скупштину Провансе, која је постојала до 1789.

У Екс ан Провансу је рођен Пол Сезан (1839 — 1906), а живео је и Емил Зола.

Географија[уреди | уреди извор]

Клима[уреди | уреди извор]

Налази се на југу Француске, па има топлу климу. Просечна јануарска температура је 5 C, а просечна јулска је 22 C. Има 300 сунчаних дана и 91 дан са кишом. Само деломично је заштићен од дејства мистрала.

Клима (Екс ан Прованс)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 17,5
(63,5)
23,6
(74,5)
24,6
(76,3)
26,9
(80,4)
30,8
(87,4)
34,8
(94,6)
40,5
(104,9)
38,8
(101,8)
33,2
(91,8)
30,0
(86)
23,0
(73,4)
19,6
(67,3)
40,5
(104,9)
Средњи максимум, °C (°F) 11,5
(52,7)
11,6
(52,9)
15,2
(59,4)
18,1
(64,6)
22,4
(72,3)
26,0
(78,8)
30,7
(87,3)
29,6
(85,3)
26,1
(79)
20,8
(69,4)
13,5
(56,3)
11,9
(53,4)
19,8
(67,6)
Просек, °C (°F) 5,6
(42,1)
6,0
(42,8)
9,0
(48,2)
15,8
(60,4)
19,3
(66,7)
23,2
(73,8)
22,4
(72,3)
19,1
(66,4)
14,9
(58,8)
8,2
(46,8)
6,9
(44,4)
13,3
(55,9)
Средњи минимум, °C (°F) −0,4
(31,3)
0,3
(32,5)
2,7
(36,9)
5,3
(41,5)
9,2
(48,6)
12,6
(54,7)
15,7
(60,3)
15,1
(59,2)
12,1
(53,8)
9,0
(48,2)
2,9
(37,2)
1,9
(35,4)
7,2
(45)
Апсолутни минимум, °C (°F) −15,7
(3,7)
−12,2
(10)
−8,0
(17,6)
−4,7
(23,5)
−0,7
(30,7)
4,2
(39,6)
5,4
(41,7)
6,1
(43)
3,1
(37,6)
−5,0
(23)
−9,0
(15,8)
−9,0
(15,8)
−15,7
(3,7)
Количина падавина, mm (in) 54
(21,3)
44
(17,3)
40
(15,7)
58
(22,8)
41
(16,1)
25
(9,8)
13
(5,1)
31
(12,2)
61
(24)
85
(33,5)
51
(20,1)
52
(20,5)
555
(218,5)
[тражи се извор]

Демографија[уреди | уреди извор]

Демографија
1962.1968.1975.1982.1990.1999.2006.2011.
67.94389.566110.659121.327123.842134.222142.534140.684

Главне знаменитости[уреди | уреди извор]

  • Широки булевар Мирабо (франц. Cours Mirabeau) са двоструким дрворедом дели град на два дела. Следи линију старих градских зидина.
  • Катедрала Светог спасиоца (франц. Saint-Sauveur Cathedral) је углавном из 11, 12 и 13. века, а грађена је на бившем римском храму. Портал катедрале је готичког стила са помно изрезбареним вратима, а са стране се налази недовршени торањ. У унутрашњости се налазе таписерије из 16. века, други уметнички радови и када за крштења из 4. века.
  • Надбискупска палата и романички клостар налазе се уз катедралу са јужне стране.
  • Градска већница је грађевина класичног стила из средине 17. века. Има лепе дрворезе и велику библиотеку са многим вредним рукописима. Са стране се налази торањ са сатом, изграђен 1505.
  • Екс ан Прованс има термалне бање, по којима је познат још од антике. Садашње бањско лечилиште изграђено је 1705. на месту античких бања.
  • За Екс ан Прованс се често говори да представља град хиљада фонтана. Међу познатијима су „Фонтана четири делфина“, изграђена 1667. фонтана „Добри краљ“ из 19. века и велика фонтана Ротонда изграђена 1860.

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]