Екс ан Прованс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Екс ан Прованс
франц. Aix-en-Provence
Fontaine de la Rotonde - Aix-en-Provence.JPG
Ла Ротонда
Грб
Основни подаци
Држава  Француска
Регион Прованса-Алпи-Азурна обала
Департман Ушће Роне
Становништво
Становништво (2011-01-01) 140.684[1]
Густина становништва 756,04 ст./km2
Географске карактеристике
Координате 43°31′52″ СГШ; 5°27′14″ ИГД / 43.531127° СГШ; 5.454025° ИГД / 43.531127; 5.454025Координате: 43°31′52″ СГШ; 5°27′14″ ИГД / 43.531127° СГШ; 5.454025° ИГД / 43.531127; 5.454025
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 173 m
Површина 186,08 km2
Екс ан Прованс на мапи Француске
Екс ан Прованс
Екс ан Прованс
Остали подаци
Поштански код 13100, 13090
INSEE код 13001

Екс ан Прованс (франц. Aix-en-Provence, изговор [ɛksɑ̃pʀovɑ̃s]) град је у јужној Француској, око 30 километара од Марсеља. Налази се у регији Прованса и департману Ушће Роне. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 142.534.

Историја[уреди]

Добри краљ Рене

У том подручју су у 4. веку п. н. е. живела келтско-лигурска племена. Екс се најпре звао Аква Секстија(лат. Aquae Sextiae) је основао 122. п. н. е. римски конзул Секстиније Калвин, на месту где су се налазили топли извори и конзул је дао име изворима. Ту се 102. п. н. е., одиграла битка код Акве Секстије, у којој су Римљани под заповедништвом Гаја Марија победили Кимбре и Теутонце. Ухваћене германске жене су при томе извршиле масовно самоубиство, што је ушло у легенду као пример германског херојства.

У 4. веку Екс ан Прованс је постао метропола Нарбоније Секунде. Визиготи су га заузели 477. У следећем веку наизменично су га пљачкали Франци и Ломбарди, а Сарацени су га заузели 731. За време средњег века био је главни град Провансе, али тек у и после 12. века достиже зенит, када под кућама Арагон и Анжу постаје уметнички и интелектуални центар.

Посебно је био значајан у доба доброг краља Ренеа I од Напуља. Град је 1409. постао универзитетски центар у доба краља Ренеа. Заједно са преосталим делом Провансе постао је део Француске 1487. Краљ Луј XII je 1501. основао скупштину Провансе, која је постојала до 1789.

У Екс ан Провансу је рођен Пол Сезан (1839 — 1906), а живео је и Емил Зола.

Географија[уреди]

Клима[уреди]

Налази се на југу Француске, па има топлу климу. Просечна јануарска температура је 5 C, а просечна јулска је 22 C. Има 300 сунчаних дана и 91 дан са кишом. Само деломично је заштићен од дејства мистрала.

Клима (Екс ан Прованс)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 17,5
(63,5)
23,6
(74,5)
24,6
(76,3)
26,9
(80,4)
30,8
(87,4)
34,8
(94,6)
40,5
(104,9)
38,8
(101,8)
33,2
(91,8)
30,0
(86)
23,0
(73,4)
19,6
(67,3)
40,5
(104,9)
Средњи максимум, °C (°F) 11,5
(52,7)
11,6
(52,9)
15,2
(59,4)
18,1
(64,6)
22,4
(72,3)
26,0
(78,8)
30,7
(87,3)
29,6
(85,3)
26,1
(79)
20,8
(69,4)
13,5
(56,3)
11,9
(53,4)
19,8
(67,6)
Просек, °C (°F) 5,6
(42,1)
6,0
(42,8)
9,0
(48,2)
15,8
(60,4)
19,3
(66,7)
23,2
(73,8)
22,4
(72,3)
19,1
(66,4)
14,9
(58,8)
8,2
(46,8)
6,9
(44,4)
13,3
(55,9)
Средњи минимум, °C (°F) −0,4
(31,3)
0,3
(32,5)
2,7
(36,9)
5,3
(41,5)
9,2
(48,6)
12,6
(54,7)
15,7
(60,3)
15,1
(59,2)
12,1
(53,8)
9,0
(48,2)
2,9
(37,2)
1,9
(35,4)
7,2
(45)
Апсолутни минимум, °C (°F) −15,7
(3,7)
−12,2
(10)
−8,0
(17,6)
−4,7
(23,5)
−0,7
(30,7)
4,2
(39,6)
5,4
(41,7)
6,1
(43)
3,1
(37,6)
−5,0
(23)
−9,0
(15,8)
−9,0
(15,8)
−15,7
(3,7)
Количина падавина, mm (in) 54
(21,3)
44
(17,3)
40
(15,7)
58
(22,8)
41
(16,1)
25
(9,8)
13
(5,1)
31
(12,2)
61
(24)
85
(33,5)
51
(20,1)
52
(20,5)
555
(218,5)
[тражи се извор]

Демографија[уреди]

Демографија
1962. 1968. 1975. 1982. 1990. 1999. 2006. 2011.
67.943 89.566 110.659 121.327 123.842 134.222 142.534 140.684

Главне знаменитости[уреди]

  • Широки булевар Мирабо (франц. Cours Mirabeau) са двоструким дрворедом дели град на два дела. Следи линију старих градских зидина.
  • Катедрала Светог спасиоца (франц. Saint-Sauveur Cathedral) је углавном из 11, 12 и 13. века, а грађена је на бившем римском храму. Портал катедрале је готичког стила са помно изрезбареним вратима, а са стране се налази недовршени торањ. У унутрашњости се налазе таписерије из 16. века, други уметнички радови и када за крштења из 4. века.
  • Надбискупска палата и романички клостар налазе се уз катедралу са јужне стране.
  • Градска већница је грађевина класичног стила из средине 17. века. Има лепе дрворезе и велику библиотеку са многим вредним рукописима. Са стране се налази торањ са сатом, изграђен 1505.
  • Екс ан Прованс има термалне бање, по којима је познат још од антике. Садашње бањско лечилиште изграђено је 1705. на месту античких бања.
  • За Екс ан Прованс се често говори да представља град хиљада фонтана. Међу познатијима су „Фонтана четири делфина“, изграђена 1667. фонтана „Добри краљ“ из 19. века и велика фонтана Ротонда изграђена 1860.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]