Корисник:Minja1611/песак2

С Википедије, слободне енциклопедије

Фуенте Овехуна (Шпански: Fuenteovejuna) је дело познатог шпанског драматурга Лопеа Де Веге(Lope de Vega). Дело је прво објављено у Мадриду 1619. године, а верује се да је написано између 1612. и 1614. У овом драмском делу радња се одвија 1476. године у селу Фуенте Овехуна и говори о побуни мештана против командира Фернана Гомеза.

О аутору[уреди | уреди извор]

Лопе Феликс де Вега Карпио (1562-1635) није био племић, како би се могло судити по имену, већ син угледног занатлије-уметника који је из Ваљадолида дошао у Мадрид. Лопе је у Мадриду похађао језуитски колеџ у ком су језуити у наставу укључили и приказивање школских драма. Када је напустио колеџ, Лопе је започео живот пун авантура, ратова, љубавних пустоловина и разних занимања. Био је осуђеник због клевете и прогнаник. Два пута се женио, имао низ љубавница, низ компликација са њима и са брачном и ванбрачном децом, Стигао је да напише више драмских текстова него било који аутор пре или после њега. Према једном тврђењу написао је 1800 дужих и 400 краћих драма. Лопе је теме својих разноврсних комада налазио свуда: у старом и новом завету; у хагиографијама; у митологији и легендама; у домаћој и страним историјама од најстаријих до најновијих дана; затим у разним делима из пастирског, грађанског или витешког живота; као и у животу око себе и својој машти. [1]

О делу[уреди | уреди извор]

Тема дела[уреди | уреди извор]

Класна борба је овде један од кључних појмова с обзиром да постоји велики јаз између оних који имају власт и оних који је немају. Командир управља градом јер поседује моћ и богатсвто. Ако се сви сељаци држе заједно једино тада су у стању да га поразе. Женска права су још једна главна тема. Командир искоришћава и отима девојке, злоупотребљава своју моћ и положај. Када дође до покушаја силовања Лавренције тада креће његов пад. Лавренција је та која подстиче народ да се побуне против командира. Главна тема је управо то- побуна против командира и злоупотреба власти.

Радња[уреди | уреди извор]

У овој драми о збивањима у селу Овчији Извор, поред лика Лавренције, главни јунак је колектив, то јест цело село у побуни против командира, насилника и тиранина, Фернана Гомеза великог командора реда Калатраве- једног од оних моћних витешких редова који су одиграли значајну улогу у ослобођењу Шпаније од Мавара,али који су постали држава у држави и знали да се подигну против владара кад би покушао да ограничи њихову моћ. Управо 1476. године настаје сукоб између реда Калатраве и престола, сељаци из Фуенте Овехуне, подстакнути Лавренцијиним речима, дижу буну против командира и тако уједно стају на страну арагонског краља Фернанда и кастиљске краљице Изабеле. Свесни су ипак да ће им владари судити јер су дигли руку на племића и убили га. Они се договарају да на суђењу и мучењу када буду упитани ко је убица, одговарају само: Фуенте Овехуна! Тако се и десило. Пред тако колективно примлљеном кривицом владари су у недоумици: да ли да им опросте или све да их побију. Лопе де Вегин одгвор на то гласи: трeба опростити! [2]

Ликови[уреди | уреди извор]

- Командант Фернан Гомез: човек који тиранише свој народ. Он је човек без части, лажов, арогантан, веома поносан и неспособан да призна своје грешке. Он је преварант који користи свој положај и злоупотребљава своју моћ, женскарош и најомраженији од свих.

- Лавренција: Командантова опсесија. Сеоска девојка, пастирица која је племенита, часна и бори се за оно у шта верује. Брани своју част као удата жена. Диже народ против команданта да спасе живот свом вољеном, Фрондозу. Она је девојка чистог срца.

- Фрондозо: Сељак, истог порекла као Лавренција, јако заљубљен у њу, али и она у њега. Он је храбар и не прихвата недостатак поштовања од стране командира. Занесен својим осећањима верује у правду, пошто је частан човек који поштује и воли жене.

Остали ликови су:

- Флорес и Ортуњо: слуге командирове

- Естебан, Кадрадо и Алонзо: кметови Фуенте Овехуне

- Хасинта и Пасквала: сеоске девојке

Лопе де Вега

- Хуан Риђи, Барилдо и Менго: сељаци

- Леонело: студент

Слика Фуенте Овехуне

- Симбранос: војник [3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Thacker, Jonathan, Lope de Vega, Calderón de la Barca and Tirso de Molina, Cambridge University Press, стр. 36—56, Приступљено 2021-12-18 
  2. ^ de Vega, Lope (1964). Fuente Ovejuna. Beograd: RAD. 
  3. ^ „Fuenteovejuna - Personajes principales y secundarios”. unprofesor.com (на језику: шпански). Приступљено 2021-12-23.