Фернандо II од Арагона

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фернандо II од Арагона
FerdinandIIA.jpg
Фернандо Католички
Датум рођења (1452-03-10)10. март 1452.
Место рођења Сос дел Реј Католико
Шпанија
Датум смрти 23. јануар 1516.(1516-01-23) (63 год.)
Место смрти Мадригалехо, Екстремадура
Шпанија
Гроб Краљевска капела у Гранади
Династија Трастамаре
Отац Хуан II од Арагона
Мајка Хуана Енрикез
Супружник Изабела од Кастиље
Жермен де Фоа
Потомство Хуана I од Кастиље, Изабела од Арагона и Кастиље, Хуан од Арагона и Кастиље, Марија од Арагона и Кастиље, Катарина од Арагона, Alonso de Aragón, John of Aragon, Prince of Girona
Краљ Сицилије (1468-1516)
Краљ Арагона, Валенсије, Мајорке и гроф Барселоне (1479-1516)
Краљ Кастиље и Леона (1474-1504)
Краљ Напуља (1504-1516)
Краљ Горње Наваре (1512-1516)
Период 1468-1516
Претходник Хуан II од Арагона
Наследник Карло I од Шпаније

Фернандо II од Арагона и V од Кастиље (шп. Fernando II de Aragón y V de Castilla), рођен је 10. марта 1452. у месту Сос дел Реј Католико а умро је 23. јануара 1516. у Мадригалеху. Познат је још и као Фернандо Католички.

Син је Хуана II од Арагона и Хуане Енрикез. Био је краљ Арагона у периоду између 1479 и 1516. Био је такође савладар Кастиље између 1474. и 1504. и регент кастиљанске круне између 1507. и 1516. због менталне неспособности своје кћерке Хуане да преузме улогу владара након смрти Филипа Лепог, њеног супруга. Такође је био краљ Сицилије (1468—1516) и Напуља (1504—1516).

Детињство и младост[уреди]

Фердинанд је рођен 1452. године у Сос дел Реју у Арагону. Отац, Хуан II Арагонски, владао је Наваром од 1425. године, а Арагоном од 1458. године. Потицао је из породице која је била огранак династије Трастамара. Мајка, Хуана, припадала је знаменитој породици Енрикез[1]. Фердинанд се 1469. године оженио Изабелом, полусестром Енрикеа IV Кастиљског. Венчање је обављено у Ваљадолиду у тадашњој краљевини Кастиљи.

Крајем 15. века две водеће силе на Иберијском полуострву биле су Арагон и Кастиља. Кастиља је имала знатно већу територију од Арагона. Имала је око пет милиона становника са тенденцијом пораста, а од 1492. године држава се богати експлоатацијом нових америчких територија[2]. Арагон је, са друге стране, бележио демографски пад. Имао је мање од милион становника. Брак између Фердинанда II од Арагона и Изабеле од Кастиље (1469) традиционално се сматра кључним догађајем за настанак шпанске државе.

Владавина[уреди]

До Изабелине смрти[уреди]

Фердинанд и Изабела су заједно владали над обема краљевинама. Прва њихова мера било је оснивање Светог братства, локалне полиције у служби круне[3]. Сем тога, њих двоје су предузели мере ради централизације државе. Реорганизацијом Већа Кастиље односно Кортеса у Толеду 1480. године. Још једна последица уједињења јесте увођење Свете инквизиције у Кастиљу[3]. Она је већ постојала у Арагону. Јевреји су 1492. године протерани из Шпаније (Гранадским указом) након чега се насељавају углавном у области источног Средоземља формирајући фардске заједнице. У спољашњој политици су такође били успешни. Држава је 1492. године проширена освајањем Гранадског султаната. Тиме је окончано осмовековно муслиманско присуство на полуострву. Након Изабелине смрти 1504. године, Фердинанд је владао Кастиљом као регент.

Споразумом у Алкасови 1480. године Кастиља је предала Португалији права на искључиво присуство у Африци[4]. Стога се Шпанија окреће ка западу и окупира Канарска острва. У име Кастиље, Ђеновљанин Кристифор Колумбо открива Америку октобра 1492. године. Убрзо су окупирана и Канарска острва. Споразумом у Тордесиљасу из 1494. године уз лично посредовање папе Александра IV је извршено разграничење између две круне. Португалији је припао простор тада још увек неистраженог Бразила, а Шпанији остатак Америке.

Регентство над Кастиљом[уреди]

Кастиљски Кортес је крунисао Изабелину ћерку Хуану за краљицу Кастиље. Њен супруг, Филип I, припадао је династији Хабзбург као син Максимилијана I и Марије Бургундијске. Године 1506. Филип је проглашен краљем уместо Хуане која је била ментално болесна. Умро је исте године под непознатим околностима, највероватније од тровања које је наредио Фердинанд. Филипов син Карло имао је само шест година те је Кортес, иако нерадо, морао доделити регентску власт Фердинанду[5].

Спољна политика након Изабелине смрти[уреди]

Шпанија је сада била уједињена као персонална унија под Фердинандом Арагонским. Фердинанд је водио агресивну спољну политику. Започео је шпанско освајање Наваре. Умешао се и у Италијанске ратове покушавајући да прошири шпански утицај на Апенинском полуострву. У Рату камбрејске лиге прикључио се светој лиги формираној за борбу против француске експанзије. Сукоб са Француском на југу Италије завршен је 1505. године споразумом у дворцу Блоа којим је Фердинанд потврђен за краља Напуља и Сицилије. Кастиљске трупе су 1512. године освојиле краљевину Навару[6]. Француска је 1516. године потписала примирје и повукла се из Милана. Шпанска контрола призната је и у северној Навари. Фердинанд је умро исте године. Наследио га је Карло I.

Потомство[уреди]

У браку са Изабелом I од Кастиље имао је децу:

У другом браку са Жермен де Фоа није имао деце.

Референце[уреди]

  1. Edwards, John. The Spain of the Catholic Monarchs 1474–1520. Blackwell Publishers Inc, 2000, p. xiii
  2. Алварес, Пећароман. стр. 102.
  3. 3,0 3,1 Алварес, Пећароман. стр. 103.
  4. Алварес, Пећароман. стр. 105.
  5. Војна енциклопедија, том 1. стр. 58.
  6. Алварес, Пећароман. стр. 109.

Извори[уреди]

  • Историја Шпаније, Де Бахо Алварес, Хулио Хил Пећароман, Клио, 2003. година
  • Војна енциклопедија, том 1, Београд 1972. година
  • С. Д. Скаскин, О. Л. Вајнштајн; Историја средњег века II; Научна књига, Београд 1959.


Претходник:
Хуан II од Арагона
Краљ Арагона
14791556.

Наследник:
Карло I од Шпаније
Претходник:
Хуан II од Арагона
Краљ Сицилије
14681516.
Наследник:
Карло I од Шпаније
Претходник:
Луј XII од Француске
Краљ Напуља
15041516.
Наследник:
Карло I од Шпаније
Претходник:
Каталина де Фоа
Краљ Наваре
15131516.
Наследник:
Карло I од Шпаније