Корисник:NatasaMarkovic/песак
Антоније Косијер сматра се за првог досељеника града Косјерића. Његово презиме, у то време племе, се први пут помиње 1435. године у которским белешкама.[1] Село Косијери, у околини Цетиња, је настало крај трговачког пута који је Приморје везивао за унутрашње крајеве Зете.
Са своја три сина, Радојем, Петронијем и Сретенијем, креће ка североистоку и насељава место данашњег града Косјерић. Населили су се у странама планине Дрмановине. Док су се после њих, уочи народне побуне познате под именом Кочина крајина, крајем 18. века, досељавали и остали људи из Црне Горе, источне Босне, са Старог Влаха, и населили места Варду, Таор и Маковиште.[2]
Цео век касније, Антонијев потомак по сину Радоју, Антоније Радојевић, саградиће хан (одмориште) и трговачке радње у долини поред реке Скрапеж. Угледавши се на њега, браћа и рођаци се такође спустише из планина и населише се крај воде. Тако је заснована прва варош, коју потомци старог Антонија назваше Косјерић у спомен на старо село Косијер из ког и потичу. Белешке тврде да је то било 1854. године.
Антонијев хан је сачуван и данас представља истинско средиште града. Обновљен је 1992. године, а испред њега је подигнут споменик оснивачу овог града, Антонију Косијеру. У тој лепој згради која представља споменик народног градитељства западне Србије, снимане су значајне филмске серије и тв-драме, као што су:
- серија „Вук С. Караџић”
- драма „Глава шећера”
- драма „Први пут са оцем на јутрењу”
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Слободна Херцеговина » Прича о косијеру и Косјерићу” (на језику: српски). Приступљено 2022-05-15.
- ^ Kovačević, Predrag (2019-07-09). „Настанак Косјерића и његове варошке знаменитости”. Užičanstveno (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15.
Литература[уреди | уреди извор]
- Радојко - Раде Челиковић (1997). Косјерић историјски, антропогеогеографски и привредни развој. Београд
- Радмила Васиљевић (1939). Косјерић за незабораб. Косјерић (Туристичка организација општине Косјерић (2011))