Косјерић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Косјерић
Kosjerić, nádraží.JPG
Железничка станица у Косјерићу
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаКосјерић
Становништво
 — 2011.Пад 3992
Географске карактеристике
Координате43°59′28″ СГШ; 19°54′15″ ИГД / 43.991° СГШ; 19.904166° ИГД / 43.991; 19.904166Координате: 43°59′28″ СГШ; 19°54′15″ ИГД / 43.991° СГШ; 19.904166° ИГД / 43.991; 19.904166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина415 м
Површина358 км2
Косјерић на мапи Србије
Косјерић
Косјерић
Косјерић на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број31260
Позивни број031
Регистарска ознакаUE
Споменик Антонију Косјеру, оснивачу Косјерића

Косјерић је градско насеље у Србији у општини Косјерић у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 3992 становника. Становник Косјерића је Косјерац.

Географија[уреди | уреди извор]

Косјерић је место у западној Србији на обалама реке Скрапеж, која извире на планини Повлен, на 1000 мнв.

Косјерић се налази у плодној долини на 415 м надморске висине. Са северозапада Косјерић је окружен планином Повлен 1347 m , а са североистока планинама Козомор 1007 m и Маљен 1104 m, на којем се налази висораван Дивчибаре, позната туристичка дестинација за љубитеље зиме и скијања , са ски стазама опремљеним ски лифтом који има могућност превоза 700 скијаша на сат.

Са истока је Субјел 924 m. Са југа Косјерић је засечен Дрмановином , са највишим узвишењем Град 1022 m и Црнокосом 809 m.

Историја[уреди | уреди извор]

У средњем веку, овај крај је био у саставу државе Немањића све до пада Србије под турску управу 1463. године.

Током наредна два века, овде су се једнако као и пре Турака укрштали путеви који су водили од мора ка Западној Србији и ка Подунављу и истоку. Каснији ратови Аустрије и Османског царства прилично су проредили становништво, које је бежало у друге, безбедније крајеве и тамо остајало.

Тачно време насељавања подручја данашње општине Косјерић тешко је утврдити. Осетнији долазак становништва почео је у другој половини 18. века, уочи познате народне побуне познате под именом Кочина крајина. Углавном су се досељавали људи из Црне Горе, Источне Босне и са Старог Влаха. Најстарији досељеници населили су, пре осталих, места Варду, Таор и Маковиште.

Сматра се да најстарији досељеници потичу из породице Косијер. У предањима из ранијих времена каже се да је Антоније Косијер дошао из Косијера, из Црне Горе, и довео своја три сина. Затим су дошли Јован Баронин, из села Баре и његова сестра са седам синова. Забележено је да је било досељеника из села Диваца и из Црногорског Колашина. Документи су још прецизнији. У Косјерићу се, 1854. године, уз своју друмску механу, настанио извесни Антоније Радојевић. Овај корак охрабрио је остале трговце и сељаке да на истом месту саграде куће и дућане. Касније је, ширењем насеља, Антоније Радојевић успео да срез премести из Ужица у тек стасало место.

Косјерић је почео убрзано да се развија тек 1882. године иако му је у томе сметала близина већих места каква су, у оно доба, били Ваљево и Пожега. За варош је проглашен 1892. године а за град тек 30. априла 1966. године и убрзано се развија од проласка пруге Београд-Бар 1972. године.

У Косјерићу се одржава међународни фестивал дечјег фолклора „Лицитарско срце“. Пети пут је одржан 2013. године.[1]

Овде се налазе ОШ „Мито Игумановић” и Црква Рођења Пресвете Богородице.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Косјерић (варош) живи 3212 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,9 година (36,2 код мушкараца и 37,6 код жена). У насељу има 1377 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 558
1953. 698
1961. 630
1971. 1.860
1981. 2.988
1991. 3.794 3.754
2002. 4.200 4.116
2011. 3.992
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
4.014 97,52 %
Црногорци
  
28 0,68 %
Југословени
  
12 0,29 %
Македонци
  
3 0,07 %
Хрвати
  
2 0,04 %
Немци
  
1 0,02 %
непознато
  
18 0,43 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Лицитарско срце“ у Косјерићу („Вечерње новости“, 23. август 2013)
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]