Корисник:Natasa Islamovic/песак
ТЕМА Производња олова и бакра у Србији и Босни током XV века Производња олова првих година XV века и даље је интензивна. Али у иѕворима се ѕнатно мање помиње.
У Србији,проиѕводњу олова имали су Ново Брдо,Трепча и Рудник[1].Било га је у рудницима с десне стране Дрине[2], у Зајачи и Крупњу, затим у Сребреници где је помешано с антимоном и сребром. Као што је напоменуто,слабије се помиње у иѕворима због тога што Дубровчани нису били за њега нарочито заинтересовани. Добијали су га у довољним количинама и из ближих рудника, односно из рудника Олово. О томе сведоче каравани састављени од више десетина коња натоварених оловном рудом, који се стално спуштају из Босне у Дубровник и на ушће Неретве. Тако је 1403. године послато у Дубровник 300 коња натоварених оловом, приближно око три вагона. Било је још и знатно већих испорука. Браило Тезаловић, на пример, само у току 1413. године послао је у Дубровник око 11,5 вагона олова. То су само неки примери о извозу великих количина босанског олова, који често достиже и више десетина тона.
Ову трговину, а тиме и саму производњу олова, подстицала је дубровачка влада, поготово што је увоз соли у унутрашњост, која је стално оскудевала овим неопходним артиклом људске и сточне исхране, условљавала извозом олова у Дубровник.
Трговина[уреди | уреди извор]
Трговином босанским оловом баве се сада, осим Дубровчана, босанског краља и феудалаца, све више и домаћи људи, који су организовали транспорт олова до Дубровника. Транспорт су иначе обављали власи за рачун Дубровчана. Међу домаћим људима из Србије највише се истичу трговци из Трговишта. Врло често је преко Трговишта олово допремано у Котор и Нови, где су га преузимали Дубровчани.
Сврха, употреба[уреди | уреди извор]
Грађевинарство, за покривање кровова на црквама, палатама, кулама.Највећи део ових количина одлаѕио је на страна тржишта.Олово је за дубровачку трговину у првој половини XV века имало велики значај, али ипак не толики као сребро. Познато је да се у Олову, главном руднику олова у средњовековној Босни, није развила дубровачка колонија као што је то био случај у рудницима сребра, а појава домаћих трговаца који навелико тргују оловом исто тако потврђује да Дубровчани трговину овом рудом нису, као трговину сребром, држали у својим рукама.Такође,трговином олова преко мора баве се искључиво Дубровчани,и ту престаје активност домаћих трговаца.
Извоз великих количина олова указује на снажну производњу, у првом реду рудника Олово, али ти подаци нису довољни за процену обима његове годишње производње. Ове процене могу се правити тек доцније, после доласка Турака, у време када је рудник Олово радио пуним капацитетом. О трговини, па према томе и о производњи бакра у првој половини XV века има мање података него у ранијим деценијама.
Експлоатација[уреди | уреди извор]
Бакар је, наиме, био две стотине пута јефтинији од сребра. Рудник је давао више бакра него ма које друго место у Србији, а добијао се и у Кучеву и у Кратову. Извоз бакра из Босне опао је у односу на другу половину XIV века. Једино се у тестаменту дубровачког трговца Мароја Весеоковића, који је умро у Фојници, спомиње и 280 литара бакра. У самом Дубровнику бакар је имао разне примене, у првом реду употребљавао се за ливење топова. Иначе, Дубровчани су, поред Немаца, у Венецији важили за главне снабдеваче бакром. Гвожђа је било у новобрдској, копаоничкој, подрињској области, а и у другим крајевима.Дубровчани су добављали гвожђе морским путем. Чак је и херцег Стефан Вукчић за свој Нови град набављао гвожђе ван граница Босне. Ипак, производња гвожђа током средњег века морала је бити знатно већа него што то изгледа према дубровачким изворима. На то указује развијеност ковачког и оружарског заната у средњовековној Србији и Босни. Турци су затекли у Босни, као што се то види из првих дефтера, већи део рудника гвожђа чија су имена раније била потпуно непозната. Чак су неки, као Чајниче, била веома напредна рударска места.
Средином XV века вадио се у Босни „lapis lazuli“, од кога се добија ултрамарин, најскупоценија плава боја. Није се навелико извозио, јер је то био редак минерал.
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
Сима Ћирковић,Десанка Ковачевић-Којић,Ружа Ћук Старо Српско Рударство,ПРОМЕТЕЈ ВУКОВА ЗАДУЖБИНА