Ново Брдо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ново Брдо
Novo Brdo.jpg
Ново Брдо
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Косовскопоморавски
Општина Ново Брдо
Становништво
Становништво
 — (2011) 183
Географске карактеристике
Координате 42°36′58″ СГШ; 21°26′06″ ИГД / 42.616111° СГШ; 21.435° ИГД / 42.616111; 21.435Координате: 42°36′58″ СГШ; 21°26′06″ ИГД / 42.616111° СГШ; 21.435° ИГД / 42.616111; 21.435
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ново Брдо на мапи Србије
Ново Брдо
Ново Брдо

Ново Брдо (алб. Novobërdë, Novobërda или Artanë, Artana) је насељено место у Србији у општини Ново Брдо. Административно припада Косову и Метохији, односно Косовскопоморавском управном округу. Према попису из 2011. године било је 183 становника.[a] Ново Брдо није седиште истоимене општине, већ је то насеље Бостане. Развило се из подграђа истоименог утврђења чији се остаци и данас уздижу над њим.

Историја[уреди]

Ново Брдо је био средњовековни град и рударско средиште. Лежи на Великој Планини северно од Гњилана, између изворишта Прилепнице и Новобрдске реке и Криве реке, левих притока Биначке Мораве. Новим Брдом називао се и предео око овога града у поречју споменутих двеју река с околним планинским подручјем. Око рушевина града Новог Брда многобројни су остаци старога рударства и рударских насеља. Град Ново Брдо лежи на усамљеној главици Велике Планине на висини од 1.124 m. Зидине унутрашњег и спољашњег града добро су очуване; запремају простор 224x80 m. Са свих страна града Новог Брда, осим југозападне, има безброј темеља од кућа великог подграђа или вароши, са развалинама више цркава, од којих се она изнад Бостана зове Шашка (Саска).

Подграђе око Прилепнице бранили су градови Призренац и Прилепац. Подграђе се спуштало и до Криве реке, која се онда звала Тополница. Ново Брдо је била варош разбијенога типа, огромно рударско насеље, подграђе Новог Брда, где је био трг (mercatum), и где се живело по закону града Новог Брда. Трговачке везе Новог Брда прелазиле су границе Балкана, особито на западу, преко Јадрана, до у Италије и даље, а због огромног рудног богатства било је једно од најчувенијих места онога доба (Новобрдско-копаоничко рударско подручје).

Ново Брдо је постало првих година владе краља Милутина (1282–1321). Постало је једна од најважнијих насеобина немачких рудара Саса (они су Ново Брдо звали Nyeu-berghe), а по њима се звало и Сашко Место. Ново Брдо се први пут помиње 1326, већ као познато рударско и трговачко средиште, где су Дубровчани водили трговину и држали царину. Саски валтурци (рупници, рудари) били су главни рудари, а осим Дубровчана и других на тргу су трговали и саски пургари (грађани). Саси су имали свој суд од грађана, своје нотаре и урбураре (за књижење рударског десетка), своје цркве, и због свога напреднога рударства у Новом Брду толико су били чувени, да су их одавде у 14. и 15. веку позивали у Италију и Шпанију.

Поглед на Горњи Град

Новобрдски рудници били су у 15. веку нарочито познати по производњи гламског сребра (argentum de glama). Ова врста сребра садржала је у себи и до 33% злата. Дубровачки трговци настојали су да овакву руду откупе по цени обичног сребра, како би сами рафинирали злато и тако стекли огромну добит. Према проценама историчара из новобрдских рудника се добијало годишње и до 5 до 6 тона сребра. Француски путник Бертрандон де ла Брокијер је пролазећи 1433. године кроз Србију, истакао да српски деспот добија годишње 200.000 дуката прихода из овог богатог рудника. Према његовој процени без тих средстава деспот Ђурађ Бранковић (1427–1456), би одавно био проганан из своје земље.

Услед турске опасности, тадашњи липљански митрополити су често боравили у Новом Брду као најбезбеднијем месту на подручју Липљанске епархије. Управо по граду Новом Брду, ова епархија је понекад називана и Новобрдском.

Турци су први пут опсели Ново Брдо 1412. године, али без успеха. Цела Србија 1439. пада у турске руке али се тврди новобрдски град бранио све до 1441. када се предао султану. У новообновљеној Србији град је пострадао већ 1444. када је поробљен и попаљен. Све ово време рударска производња није прекидана јер су од ње имале користи све стране. Коначни пад под турску власт наступио је 1. јуна 1455. године. Овај догађај описао је житељ Новог Брда Константин Михаиловић из Островице.

Становништво[уреди]

Према попису из 1981. године насеље је већински насељено Албанцима. Након рата 1999. године већина малобројних Срба је напустила Ново Брдо.

Етнички састав према попису из 1981.[1]
Албанци
  
275 94,2 %
Срби
  
11 3,8 %
Муслимани
  
5 1,7 %
Укупно: 292
Етнички састав према попису из 2011.[2]
Албанци
  
176 96,2 %
Турци
  
6 3,3 %
Укупно: 183

Број становника на пописима:

Демографија[3]
Година Становника
1948. 232
1953. 243
1961. 237
1971. 294
1981. 292
1991. 463

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди]

  1. Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  2. Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (на језику: албански)
  3. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]