Корисник:NedaVasiljevic/песак
Мери Бери | |
|---|---|
 Биста Мери Бери коју је направила Ен Симор Дамер | |
| Датум рођења | 16. март 1763. |
| Место рођења | Киркбриџ, Северни Јоркшир, Енглеска |
| Датум смрти | 20. новембра 1852. |
| Занимање | Књижевница |
Мери Бери (енгл. Mary Berry; 16. март 1763 – 20. новембар 1852) била је енглеска књижевница рођена у Киркбриџу, Северни Јоркшир. Позната је по својим писмима и дневницима, најпознатија су дела Друштвени живот у Енглеској и Француској од Француске револуције, објављено 1831, и Дневници и преписке, објављено након њене смрти 1865.[1] Бери је постала приметна због повезаности са блиским пријатељем Хорасом Волполом, чију књижевну збирку је, заједно са сестром и оцем, наследила.[2]
Одрастање[уреди | уреди извор]
Бери је рођена у Киркбриџу, Северни Јоркшир 16. марта 1793. Њена млађа сестра Агнес, која се показала као Мерин најприснији пријатељ током живота, рођена је четрнаест месеци касније, 29. маја 1764.[3]
Њихов отац, Роберт Бери, био је нећак успешног шкотског трговца званог Фергусон. Роберт је добио £300,000 средином живота и купио имање у Фајфширу. Као најстарији син Фергусонове сестре, почео је радити у рачуноводству свог ујака. Године 1762, оженио се својом далеком рођаком, госпођицом Ситон. Након што је родила Мери и Агнес, она и њихово треће дете преминули су три године касније, 1767, током порођаја.[3]
Након смрти њихове мајке, две девојчице је пазила њихова баба, госпођа Ситон, у Аскхему у Јоркширу. Пресељене су у кућу колеџа у Чизику 1770. Након што се њихова гувернанта из Чизика удала 1776, две девојчице су се саме образовале. Њихова верска настава састојала се из Мериног читања Псалма наглас својој баби сваког јутра, и суботњих новина из Спектатора сваке недеље.[3]
Године 1781, њен ујак, господин Фергусон, умро је у 93. години живота. Оставио је новац и Роберту, и његовом млађем брату, Вилијаму. Године 1783, Роберт Бери и његове две ћерке отишли су на путовање у Холандију, Швајцарску и Италију. Мери је преузела улогу мајке према својој сесри, и водича и контролора своме оцу.[3]
Живот[уреди | уреди извор]
Мери Бери почела је писање Дневника и преписки док је била у Фиренци 1783, иако ће завршити писање тек 70 година касније. Након дугог боравка у Италији, њено путовање завршава се враћањем кући кроз Француску до Енглеске у јуну 1786.[3]
Бери и њена сестра Агнес имале су изнванредно познанство са Хорасом Волполом. Оне су га прво упознале на зиму 1788, када је он имао више од 70 година. Волпол је јако заволео две девојчице, обасипајући их са љубазношћу и комплиментима. У својим писмима, Волпол је говорио о обе у маниру јаке присности и љубазности, у једном сегменту ословљавајући их као његове ,,близнакиње супруге''. Писао је књиге искључиво за њихово задовољство и посвећујући разна писања њима. Искључиво за њихову забаву је написао Успомене на судове Џорџа I и II (1789). Угостио је сестре у Тедингтону 1789, и две године касније, 1791, наговорио их је да се уселе у вилу Стробери Хил. Живеле су ту много година.
Џорџ Волпол преминуо је 1791. године и његове титуле и имовина пребачене су на његовог ујака Хораса. Хорас је постао четврти гроф Орфорда.
Године 1779, Мерина рука тражена за брак од стране господина Боумана и она је дуго након тога написала да је ,,патила како људи то раде'' са шеснаест година ,, од онога што, дубоко не одобрава, опирала сам се и одустала''.
Генерал Чарлс О'Хара, гувернер Гибралтара, упознао је Бери 1784. у Италији, и верио ју је пре него што је отишао из Енглеске назад за Губралтар у новембру 1795. Бери је било одређено да напусти Енглеску одмах као његова млада. Ово је довело до постепеног отуђења и ултимативног прекидања веридбе крајем априла 1796. године.
Волпол је преминуо 2. марта 1797. године и оставио Мери и Агнес по £4,000 и вилу Стробери Хил, где су живеле.[4] Такође је завештао да Роберт, Мери и Агнес Бери одштампају његове радове и кутију која садржи рукописе, да буду објављени по њиховом нахођењу.
Фодине 1802. Бери је отишла у Париз и, током свог боравка, била је представљена Наполеону. Вратила се у Француску са својом сестром и оцем касније те године, затим је отишла у Ницу, Швајцарску и Немачку, вративши се у Енглеску у септембру 1803.[3]
Књижевна дела[уреди | уреди извор]
Године 1798, Мери је објавила пет поглавља Рада Хораса Волпола из рукописа које је Волпол оставио Беријевима. Објавила је рад као уређен од стране њеног оца, Роберта,али заправо Мери је обавила већину посла, сем кратког одломка у предговору који се односио на њу.
Бери је онда написала комедију од пет чинова под називом Помодни пријатељи под Волполовим именом. Бери и њени отац и сестра одржавали су представу у Стробери Хилу, све док наступ није пребачен у Друри Лејн позориште у мају 1802. Представа није успела после три ноћи извођења због њеног слабог морала.
Други радови које је објавила укључују Валполову Мистериозну Мајку и још једну њену представу, фарсу под називом Мартинови,смештену међу њене рукописе, никада није ни одштампана ни изведена на позорници.
Године 1810, Бери је објавила четири поглавља писама Мадам де Дифанд Хорасу Волполу, написана између 1766. и 1780, коју је сама допунила, као и она која је Дефанд написала Волтиру између 1759. и 1775. Добила је £200 за овај рад.
18. маја 1817, Роберт Бери је преминуо, остављајући ћеркама врло мало. Године 1819, Мери објављује Приказ живота Рејчел Вротесли, Даму Расел, праћену са серијом Писама даме Расел њеном супругу, Лорду Вилијаму Раселу, од 1672 до 1682, заједно са Осталим писмима за и од Даме Расел. Ова дела објављена су од оригиналних, које је поседовала војводкиња од Девоншира.
Бери је објавила прво поглавље свог најпознатијег рада Компаративни преглед друштвеног живота у Енглеској и Француској од обнове Чарлса Другог до Француске револуције, 1828; друго поглавље, Друштвени живот у Енглеској и Француској од Француске револуције 1789. до јула 1830, објављено је у марту 1831. Поново је издато као сакупљена целина у целовитом издању њених радова 1844, са новим насловом, Енглеска и Француска; компаративни преглед друштвених услова обе земље , заједно са Помодним пријатељима и њеним другим списима.
Колекција Бериних радова и писама објављена је након њене смрти 1865, под називом Одломци из Дневника и преписки госпођице Бери од 1783 до 1852, уређени од стране Терезе Луис.[3][5]
Смрт[уреди | уреди извор]
Током свог живота Бери је оболела само од једне озбиљније болести, скоро фаталног напада грознице 1825. Преминула је од старости око поноћи 20. новембра 1852. у 89. години живота.[3] Њена сесра Агнес преминула је исте године у јануару.[5][6] Обе су сахрањене у дворшту цркве Светог Петра.[7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Mary Berry - National Portrait Gallery”. www.npg.org.uk (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-17.
- ^ Hartley, Cathy (2013-04-15). A Historical Dictionary of British Women (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-135-35533-3.
- ^ а б в г д ђ е ж Mary Berry (writer, born 1763) (на језику: енглески), 2021-05-28, Приступљено 2021-12-17
- ^ Encyclopedia of British writers. Alan Hager, Book Builders LLC. New York: Facts On File. 2005. ISBN 978-1-4381-0869-8. OCLC 235996664.
- ^ а б Mary., Berry, (1865). Extracts of the journals and correspondence of Miss Berry from the year 1783 to 1852. Longmans, Green. OCLC 163420857.
- ^ Twickenham Museum (на језику: енглески), 2021-03-25, Приступљено 2021-12-17
- ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 2012-04-26. Приступљено 2021-12-17.