Фиренца

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фиренца
итал. Firenze
Sunset over florence 1.jpg
Панорама Фиренце
Грб Застава
Основни подаци
Држава  Италија
Регија Тоскана
Становништво
Становништво 371.060
Агломерација 696.767
Густина становништва 3.623,27 ст./km2
Географске карактеристике
Координате 43°47′00″ СГШ; 11°15′00″ ИГД / 43.783333° СГШ; 11.25° ИГД / 43.783333; 11.25Координате: 43°47′00″ СГШ; 11°15′00″ ИГД / 43.783333° СГШ; 11.25° ИГД / 43.783333; 11.25
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 50 m
Површина 102,41 km2
Фиренца на мапи Италије
Фиренца
Фиренца
Остали подаци
Градоначелник Матео Ренци
Поштански код 50121–50145
Позивни број 055
Регистарска ознака FI
Веб-сајт comune.fi.it

Фиренца (итал. Firenze) је велики град у централној Италији, који је октобра 2009. имао 371.060 становника.[1] У ширем подручју Фиренца-Прато-Пистоја живи 1,5 милиона људи. Фиренца је главни град истоименог округа и главни град покрајине Тоскана.

У средњем веку Фиренца је постала важно економско, културно и финансијско средиште. Током новог века, била је престоница Великог војводства Тоскане под доминацијом породица Медичи и Лорена. Град је био прва престоница Италије у периоду 1865-1871. године, после уједињења Италије.

За Италијане, али и за читав Западни свет, Фиренца има огроман историјски, образовни, културни и уметнички значај, због чега је и позната као „Италијанска Атина“. Посебна вредност града је бројна вредна заоставштина из времена Ренесансе.

Фиренца спада у ред туристички најпознатијих градова света. Као град са добро сачуваним старим градским језгром у држави и низом вредних грађевина и амбијената Фиренца је и важно туристичко одредиште у Италији. Такође, стари део Фиренце је под заштитом УНЕСКО-а.

Порекло назива[уреди]

Палата Векио

Име Фиренца град је добио при свом оснивању у време Римљана под Гај Јулије Цезаром, који су овде основали утврђено насеље под називом Florentia (цветна). Овај назив очувао се и данас са променама у неким језицима (обично Фиренца или Флоренца).

Положај града[уреди]

Фиренца се налази у средишњој Италији. Стратешки положај града изузетно повољан - Фиренца је важно раскршће путева који са севера (са континента) силазе на југ (на „Италијанску чизму“). Стога је град важно чвориште путева који се овде окупљају са разних северних праваца ка југу - престоници Риму. Од Рима град је удаљен 284 км северно, а од Милана 317 км југозападно.

Географија[уреди]

Поглед на град са градске катедрале
Трг Републике, један од средишњих у граду
Јединствени мост-базар Понте Векио

Рељеф[уреди]

Фиренца се развила у северном делу покрајине Тоскане. Град је већим делом на равничарском терену (долина реке Арно), али је мањи, јужни део брежуљкастог карактера. Са севера се лако сагледавају оближње планине из ланца Апенина. Град се простире на висини од око 100 m, али су ободни делови приметно виши.

Клима[уреди]

Клима у Фиренци је измењена средоземна клима са утицајем удаљености града од мора. Стога је у лето веома топло, а зими је снег могућа појава и хладније је у односу на већи део Италије јужно.

Клима (Фиренца)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 19,0
(66,2)
23,4
(74,1)
25,8
(78,4)
31,2
(88,2)
35,0
(95)
40,0
(104)
42,6
(108,7)
41,1
(106)
36,7
(98,1)
31,6
(88,9)
27,0
(80,6)
20,4
(68,7)
42,6
(108,7)
Средњи максимум, °C (°F) 10,1
(50,2)
12,0
(53,6)
15,0
(59)
18,8
(65,8)
23,4
(74,1)
27,3
(81,1)
31,1
(88)
30,6
(87,1)
26,6
(79,9)
21,1
(70)
14,9
(58,8)
10,4
(50,7)
31,1
(88)
Средњи минимум, °C (°F) 1,4
(34,5)
2,8
(37)
4,9
(40,8)
7,7
(45,9)
11,3
(52,3)
14,7
(58,5)
17,2
(63)
17,0
(62,6)
14,2
(57,6)
10,0
(50)
5,5
(41,9)
2,4
(36,3)
1,4
(34,5)
Апсолутни минимум, °C (°F) −23,2
(−9,8)
−11,4
(11,5)
−11,6
(11,1)
−3,2
(26,2)
1,0
(33,8)
5,6
(42,1)
8,0
(46,4)
9,2
(48,6)
3,6
(38,5)
−2,6
(27,3)
−6,0
(21,2)
−10,2
(13,6)
−23,2
(−9,8)
Количина падавина, mm (in) 73,1
(28,78)
69,2
(27,24)
80,1
(31,54)
77,5
(30,51)
72,6
(28,58)
54,7
(21,54)
39,6
(15,59)
76,1
(29,96)
77,5
(30,51)
87,8
(34,57)
111,2
(43,78)
91,3
(35,94)
910,7
(358,54)
[тражи се извор]

Воде[уреди]

Фиренца се налази на реци Арно, у средњем делу њеног тока. Река Арно је толико срасла са градом да заједно са бројним мостовима и кејом представља један од важних симбола града. Са друге стране, река Арно често плави град, што је посебна тешкоћа с обзиром на огромно архитектонско наслеђе Фиренце. Тиренско море на 80 км источно.

Историја[уреди]

Градска катедрала, Света Марија Цветна

Праисторија и антика[уреди]

На реци Арно у области данашње Фиренце већ у осмом веку п. н. е. живели су антички народ Етрурци. Римљани су овде основали мало утврђење са војним насељем у првом веку п. н. е. и назвали га Florentia (цветна). Међутим, добар положај града на важном путу од Рима ка северу омогућио је брз развој града са форумом, термама и амфитеатром у следећим вековима. Староримска градска мрежа се толико развила током овог раздобља да се ни до дан-данас није много променила у мрежи данашњих улица градског језгра Фиренце око катедрале.

Средњи век[уреди]

После пропасти Римског царства град је у неколико бурних векова проминио неколико господара (Остроготи, Византинци, Лангобарди, Франци), па је био готово уништен. Почетак поновног оживљавања града је 9. век, када град добија извесну самосталност, да би око 1000. године Фиренца преузела вођство међу градовима у Тоскани. Са доласком феудализма град се у 12. веку проширио и постао самосталан. Грађани су преузели власт, што је довело до сукоба грађана присталица царства, гибелина, и присталица папства, гвелфа, који су на крају извојевали победу. Последњи важан корак у развоју средњовековне фирентинске државе било је покоравање Пизе, некадашњег супарника, која постаје фирентинска лука.

Нови век[уреди]

У 14. и 15. веку град се снажно развио и наметнуо се као средиште свеколике европске културе и уметности. Средином 15. века породица Медичи се наметнула као владајућа у Фиренци, али је значај града подигао важност Медичијевих до еврпског нивоа. Образовање владајућег слоја, образованог и васпитаног, омогућило је развој уметности, филозофије и науке у граду. Многи уметници и учени људи епохе Ренесансе живели су и стварали у Фиренци: Донатело, Ботичели; касније Микеланђело, Макијавели, Леонардо да Винчи, Галилео Галилеј. Међутим, померањем тежишта развоја на Атлантик, у 17. веку, културни значај Фиренце је опао. 1737. г. Медичи породица је изумрла. Тада утицај над градом остварују Хабзбурзи.

Савремено доба[уреди]

Тек у 19. веку у Фиренци настаје нов период развоја и то под утицајем индустријске револуције. Овај развој био је и исход промене друштвених односа током неколико бурних деценија. Током Наполеонових ратова Фиренца је била део његове Краљевине Италије, да би потом поново била полузависна од стане Хабзбурга. 1859. године дошло је до припајања ове области новооснованој Италији. Фиренца је чак била главни град ове младе државе у раздобљу 1865-1870. године до премештања у Рим. Нова владавина је поново донела привредни и културни процват, а град полако почиње бити прворазредно туристичко одредиште. У 20. веку Фиренца се успела развити се у високоразвијен град Италије, пре свега захваљујући туризму.

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2010. живело 371.282 становника.[2]

Демографија
1931. 1936. 1951. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011.
304.160 321.176 374.625 436.516 457.803 448,331 403,294 356.118 358.079

2008. године. Фиренца је имао нешто око 370.000 становника, 1,5 пута више као на почетку 20. века, али за 20% мање него 1970. године. Опадање становништва током протеклих деценија узроковано је сталним пресељењем становништва (махом младих породица) у мирнија предграђа са вишим квалитетом живота. Ово се одражава и на градско становништво, које је изузетно старо и са ниским природним прираштајем. Треба споменути и бројно привремено становништво у виду бројне студентске и досељеничке популације.

Град данас има значајан удео имигрантског становништва, досељеника из свих крајева свега - 9,5% укупног становништва. Међу њима, највише је Кинеза.

Фиренца има велико градско подручје са око 700 хиљада становника и још веће метрополитенско подручје од око милион и по становника (тзв. "Велика Фиренца").

Привреда[уреди]

Туризам је далеко најважнија грана градске привреде и он покреће друге граде у граду и околини (угоститљство, саобраћај, производња хране и вина).

Индустрија је слабо развијена спрам величине града и махом смештена на ободу града и у предграђима.

Фиренца има веома развијен саобраћај. Градска железничка станица „Санта Марија Новела“ је једна од најупошљенијих у држави. Аеродром „Перетола“ се сматра градским аеродромом и везан је највише за туристички саобраћај.

Градске знаменитости[уреди]

Светска баштина Унеска
Историјски центар Фиренце
Назив на званичном списку светске баштине
Uffizi Gallery, Florence.jpg
Локација  Италија
Тип културна
Критеријум i, ii, iii, iv, vi
Референца 174.
Унеско регија Европа
Историја уписа у светску баштину
Упис 1982. (6. седница)
Угроженост не

Цркве[уреди]

Палате[уреди]

Остали споменици[уреди]

Спорт[уреди]

У Фиренци је смештен познати италијански фудбалски прволигаш Фиорентина.

Галерија слика[уреди]

Међународна сарадња[уреди]

Ремс, Касел, Единбург, Кијев, Дрезден, Турку, Рига, Тирана, Атина, Ваљадолид, Будимпешта, Краков, Кјото, Филаделфија, Фес, Исфахан, Кувајт, Нанкинг, Салвадор, Сиднеј, Асмара, Пуебла, Витлејем, Гелик

Референце[уреди]

  1. Bilancio demografico ottobre 2009, dati ISTAT, Приступљено 27. 4. 2013.
  2. Istat demographic balance 2010, Приступљено 27. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Атина
Европски град културе
1986. године

Наследник:
Амстердам