Корисник:Pettroni/песак

На узвишици изнад Књажевца, која се налази на надморској висини од приближно 400 метара и пружа панорамски поглед на цео град, простире се површина од око 111,50 хектара. Овај предио карактерише разнолика вегетација, од које је око 30% обрасло девастираном шумском вегетацијом. У тој вегетацији могу се пронаћи различите врсте стабала као што су цер, граб, дрен, глог и друге, док је делом засађен и багрем. Такође, око 14% површине заузимају четинари, међу којима превладава црни бор, неки од њих посађени су након Првог светског рата. Ова узвишица представља важан природни и еколошки ресурс града Књажевца, те је често посматрана као значајно место за очување природне равнотеже и биодиверзитета у региону.

Преостали део површине карактерише неплодно земљиште. У прошлости је овај део био у власништву општине, али је касније поверен на газдовање Дванаестом одељењу шумско-привредне јединице "Тресибаба", односно шумској секцији, која данас носи назив "Србија шуме". Још у другој половини XIX века, па све до Првог светског рата, на овом подручју је вршена интензивна сеча шума, претежно ради добијања огрева и грађе. Као резултат тога, на 55 хектара шума, које су углавном чинили храст, цер и клен, дошло је до уништења.

Године 1927, за време председника општине Илије Џ. Павловића, предузете су акције обнове шума. У том периоду, морало је бити извршено посумљавање, па је набављено око 60 хиљада садница багрема и 15 хиљада црног бора из расадника окружне шумске секције у Књажевцу, који се налазио на данашњем Ластавичком пољу. Процес посумљавања је завршен у пролеће 1929. Ове акције су имале за циљ обнову вегетације и очување шумског екосистема на овом подручју, чиме је допринето очувању природне равнотеже и биодиверзитета у региону Књажевца.