Књажевац

Координате: 43° 34′ 03″ С; 22° 15′ 25″ И / 43.56744° С; 22.25688° И / 43.56744; 22.25688
С Википедије, слободне енциклопедије
Књажевац
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗајечарски
ОпштинаКњажевац
Становништво
 — 2022.16.350
Географске карактеристике
Координате43° 34′ 03″ С; 22° 15′ 25″ И / 43.56744° С; 22.25688° И / 43.56744; 22.25688
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Књажевац на карти Србије
Књажевац
Књажевац
Књажевац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19350
Позивни број019
Регистарска ознакаKŽ / КЖ

Књажевац (до 1859. године Гургусовац) је градско насеље и седиште истоимене општине у Зајечарском округу. Према попису из 2022. било је 16.350 становника (према попису из 2011.).

Град се налази у долини реке Тимок. У римско доба био је познат под именом Timacum Minus. Касније је носио име Гургусовац. Данашње име је добио 1859. по кнезу Милошу Обреновићу.

Овде се налазе Техничка школа (Књажевац), Народна библиотека Његош и Црква Светог Ђорђа у Књажевцу.

Туристичка знаменитост и препознатљиви мотив града је Стара чаршија, старо градско језгро на десној обали Сврљишког Тимока.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Древне цивилизације које су боравиле на тим просторима су били Трачани и Дачани. За време Римљана град се звао Timacum Minus.

Турско време

За време Турака град се звао Гургусовац. Град је доживео страдања у Првом турско-српском рату 1876, када су га Турци освојили и порушили.

Други балкански рат

Главни чланак: Битка за Књажевац

Књажевац је био једини српски град којег су накратко освојили Бугари у другом балканском рату. Шест бугарских пукова напало је један српски пук (Први српски пук), који је био трећег позива (старци и деца). Бугари су ушли у град 24. јуна 1913. али су се повукли два дана касније - 26. јуна 1913. Кад је ослободила град, српска војска била је очевидац прича страшних злочина Бугара. Старе људе и дечаке који су чували стоку нашли су поклане, силоване су биле чак и младе девојке и прилетне старице.[2] Град су Бугари разрушили и опљачкали.

Пруга нормалног колосека Ниш–Књажевац је у саобраћају од 15. августа 1922.[3] Рударска школа је отворена 1931.[4] Народни дом у Књажевцу је освећен пред крај 1935.[5]

Знамените личности[уреди | уреди извор]

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Железничка станица у Књажевцу.
Књажевац поглед са Тресибабе
Књажевачки фестивал омладинског стваралаштва

Књажевац је са другим градовима повезан друмским и железничким саобраћајем. Удаљеност од других градова:

Демографија[уреди | уреди извор]

Према последњем попису из 2022. године у Књажевцу је живело 16.350 становника што је за 2.052 мање у односу на 2011. када је на попису било 18.404 становника. У насељу живи 13.789 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,20 година (44,71 код мушкараца и 47,58 код жена).[7]

У насељу по попису из 2022. има 7.752 стана од којих је 6.276 насељених.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[8]
Година Становника
1948. 4.862
1953. 5.906
1961. 7.448
1971. 11.249
1981. 16.665
1991. 19.705 19.523
2002. 19.351 19.941
2011. 18.404
2022. 16.350
Етнички састав према попису из 2002.‍[9]
Срби
  
 18.477 95,48%
Роми
  
 299 1,54%
Македонци
  
 43 0,22%
Југословени
  
 40 0,20%
Црногорци
  
 38 0,19%
Хрвати
  
 27 0,13%
Албанци
  
 23 0,11%
Бугари
  
 17 0,08%
Словенци
  
 8 0,04%
Мађари
  
 7 0,03%
Муслимани
  
 5 0,02%
Немци
  
 3 0,01%
Руси
  
 2 0,01%
Власи
  
 2 0,01%
Чеси
  
 1 0,00%
Украјинци
  
 1 0,00%
Румуни
  
 1 0,00%
непознато
  
 76 0,39%


Становништво према полу и старости[10]
м
ж
? 39
  
  
 49
80+ 174
  
  
 289
75—79 243
  
  
 388
70—74 325
  
  
 429
65—69 430
  
  
 554
60—64 488
  
  
 545
55—59 549
  
  
 550
50—54 970
  
  
 960
45—49 910
  
  
 956
40—44 721
  
  
 752
35—39 538
  
  
 587
30—34 595
  
  
 638
25—29 688
  
  
 640
20—24 723
  
  
 627
15—19 638
  
  
 636
10—14 534
  
  
 472
5—9 481
  
  
 416
0—4 413
  
  
 404
Просек : 39,3 41,9
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 1.667 1.901 2.353 3.650 5.179 5.854 6.268
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 1.024 1.447 1.435 1.409 579 265 75 23 8 3 3,06
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 8.031 2.145 5.249 359 267 11
Женски 8.600 1.498 5.306 1.256 534 6
УКУПНО 16.631 3.643 10.555 1.615 801 17
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 3.779 178 0 88 1.686
Женски 3.317 49 0 6 1.577
УКУПНО 7.096 227 0 94 3.263
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 62 256 346 93 168
Женски 17 72 438 70 39
УКУПНО 79 328 784 163 207
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 31 41 284 130 136
Женски 61 40 122 213 409
УКУПНО 92 81 406 343 545
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 97 0 0 183
Женски 59 0 2 143
УКУПНО 156 0 2 326

Спорт[уреди | уреди извор]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Године 1910. године, путујући на исток, Књажевац је посетио чувени швајцарски архитекта и урбаниста Ле Корбизје. Инспирисан сликовитошћу улица и архитектуром града, направио је цртеж Књажевца који се чува у Народном музеју у Београду.

Године 1969. режисер Живојин Павловић је у Књажевцу снимио свој чувени филм „Заседа” у коме су, поред познатих глумаца Милене Дравић, Ивице Видовића и Слободана Алигрудића, учествовали и многи становници Књажевца. Неке од сцена филма снимане су у Старој чаршији.[11]

Легенда о настанку имена Књажевац[уреди | уреди извор]

Мурал са сликом Књаза Милоша

Легенде о настанку имена Књажевца и данас су део усмене традиције у Зајечарском округу.[12] Свакодневно су присутне у говору народа општине Књажевац и шире. Представља вид обичајне и друштвене праксе и комуникације.О пореклу некадашњег назива Књажевца (Гургусовац), постоји неколико легенди:

Једно предање везује назив места за Гргура, најстаријег сина деспота Ђурђа Бранковића који је највероватније подигао цркву Свете Тројице у Горњој Каменици.

Према другом, насеље је добило име по гукању дивљих голубова гриваша - гургусана, који су настањивали околину. Такође, постоји предање о светој Ђурђевој води близу Милетине цркве под Тресибабом, а по турском називу (Гјургу - Ђорђе и су - вода), место је наводно добило назив.[13]

Садашње име – Књажевац – град је добио јануара 1859. приликом рушења злогласне Гургусовачке куле, која је у време династије Карађорђевића служила као тамница. Име је промењено у Књажевац у част Књазу Милошу који је наредио да се кула сруши. У народу је остала прича да је Милош плакао на гробу свог побратима који је умро у овој кули, а потом, са терасе свог конака на брду гледао како се вије дим из ове тамнице.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Stara čaršija - biser Knjaževca”. rts.rs. Приступљено 2. 5. 2020. 
  2. ^ Јаша Томић: Рат у Македонији и Бугарској; стр. 193
  3. ^ "Политика", 5. авг. 1922, стр. 5
  4. ^ "Политика", 10. феб. 1935
  5. ^ "Политика", 30. дец. 1935
  6. ^ „Биографија професора Стојана Богдановића”. 
  7. ^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Приступљено 9.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 502. ISBN 978-86-6161-230-5. 
  8. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  9. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  10. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  11. ^ „Stara čaršija”. toknjazevac.org.rs. Архивирано из оригинала 09. 05. 2020. г. Приступљено 2. 5. 2020. 
  12. ^ „Legende o nastanku imena Knjaževca”. Digitalna nematerijalna kulturna baština. Приступљено 29. јул 2020. 
  13. ^ Стојадиновић, Владана (2013). Knjaževac - o zavičaju od A do Š. Књажевац: Књажевац. стр. 42. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Књажевац&oldid=26183273”