Књажевац

Књажевац
Књажевац;
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Зајечарски
Општина	Књажевац
Становништво
— 2011.	18.404
Географске карактеристике
Координате	43°30′00″ СГШ; 22°26′00″ ИГД / 43.5° СГШ; 22.433333° ИГДКоординате: 43°30′00″ СГШ; 22°26′00″ ИГД / 43.5° СГШ; 22.433333° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Књажевац Књажевац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	19350
Позивни број	019
Регистарска ознака	KŽ / КЖ

Књажевац (до 1859. године Гургусовац) је градско насеље и седиште истоимене општине у Зајечарском округу у Србији. Према попису из 2011. било је 18.404 становника (према попису из 2002. био је 19.351 становник).

Град се налази у долини реке Тимок. У римско доба био је познат под именом Timacum Minus. Касније је носио име Гургусовац. Данашње име је добио 1859. по кнезу Милошу Обреновићу.

Овде се налазе Техничка школа (Књажевац), Народна библиотека Његош и Црква Светог Ђорђа у Књажевцу.

Туристичка знаменитост и препознатљиви мотив града је Стара чаршија, старо градско језгро на десној обали Сврљишког Тимока.^[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Древне цивилизације које су боравиле на тим просторима су били Трачани и Дачани. За време Римљана град се звао Timacum Minus.

Турско време

За време Турака град се звао Гургусовац. Град је доживео страдања у Првом турско-српском рату 1876, када су га Турци освојили и порушили.

Други балкански рат

Књажевац је био једини српски град којег су накратко освојили Бугари у другом балканском рату. Шест бугарских пукова напало је један српски пук (Први српски пук), који је био трећег позива (старци и деца). Бугари су ушли у град 24. јуна 1913. али су се повукли два дана касније - 26. јуна 1913. Кад је ослободила град, српска војска била је прича страшних злочина Бугара. Старе људе и дечаке који су чували стоку нашли су поклане, силоване су биле чак и младе девојке и прилетне старице.^[2] Град су Бугари разрушили и опљачкали.

Знамените личности[уреди | уреди извор]

Аца Станојевић, истакнут политичар Народне радикалне странке.
Владимир Станковић, познати новинар.
Мирослав Милисављевић, српски и југословенски генерал.
Тихомир Ђорђевић, етнолог, фолклориста и културни историчар, професор београдског универзитета.
Живојин Станковић, пилот Краљевине Србије. Припадао је првој групи од шест пилота који су се школовали у Француској 1912. године.
Стеван Јаковљевић, професор Универзитета у Београду и ректор од 1945. до 1950, биолог, књижевник и редовни члан Српске академије наука и уметности.
Неда Арнерић, позната српска и југословенска филмска и позоришна глумица. Народна посланица у првом сазиву Народне скупштине Републике Србије (2000—2004).
Стојан Богдановић, факултетски професор у пензији (доктор математичких наука) писац и математичар. Основну школу и гимназију завршио је у Књажевцу, касније се школовао у Београду, Паризу и Новом Саду. Објавио је велики број научних радова а као писац више од двадесет књига поезије, прича и есеја. Био је председник СО Књажевац и поред тога дао велики допринос многим културним институцијама и догађајима у Књажевцу. Почасни је грађанин Књажевца од 2006. године.^[3]
Милош Милојевић, фудбалски тренер, члан стручног штаба ФК Црвена Звезда

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Железничка станица у Књажевцу.

Књажевац поглед са Тресибабе

Књажевачки фестивал омладинског стваралаштва

Књажевац је са другим градовима повезан друмским и железничким саобраћајем. Удаљеност од других градова:

Београд 254 km
Зајечар 40 km
Ниш 60 km
Прахово - Дунав 103 km
Сокобања 41 km
Пирот 64 km
Софија 147 km

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Књажевац живи 18-404 пунолетних становника (2011.г.), а просечна старост становништва износи 40,6 година (39,3 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 6268 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	4.862
1953.	5.906
1961.	7.448
1971.	11.249
1981.	16.665
1991.	19.705	19.523
2002.	19.351	19.941
2011.	18.404

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	18.477	95,48 %
Роми	299	1,54 %
Македонци	43	0,22 %
Југословени	40	0,20 %
Црногорци	38	0,19 %
Хрвати	27	0,13 %
Албанци	23	0,11 %
Бугари	17	0,08 %
Словенци	8	0,04 %
Мађари	7	0,03 %
Муслимани	5	0,02 %
Немци	3	0,01 %
Руси	2	0,01 %
Власи	2	0,01 %
Чеси	1	0,00 %
Украјинци	1	0,00 %
Румуни	1	0,00 %
непознато	76	0,39 %

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	39	49
80+	174	289
75—79	243	388
70—74	325	429
65—69	430	554
60—64	488	545
55—59	549	550
50—54	970	960
45—49	910	956
40—44	721	752
35—39	538	587
30—34	595	638
25—29	688	640
20—24	723	627
15—19	638	636
10—14	534	472
5—9	481	416
0—4	413	404
Просек :	39,3	41,9

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.667	1.901	2.353	3.650	5.179	5.854	6.268

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	1.024	1.447	1.435	1.409	579	265	75	23	8	3	3,06

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	8.031	2.145	5.249	359	267	11
Женски	8.600	1.498	5.306	1.256	534	6
УКУПНО	16.631	3.643	10.555	1.615	801	17

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	3.779	178	0	88	1.686
Женски	3.317	49	0	6	1.577
УКУПНО	7.096	227	0	94	3.263
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	62	256	346	93	168
Женски	17	72	438	70	39
УКУПНО	79	328	784	163	207
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	31	41	284	130	136
Женски	61	40	122	213	409
УКУПНО	92	81	406	343	545
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	97	0	0	183
Женски	59	0	2	143
УКУПНО	156	0	2	326

Спорт[уреди | уреди извор]

ФК Тимочанин, фудбалски клуб основан 1921. године.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Године 1910. године, путујући на исток, Књажевац је посетио чувени француски архитекта и урбаниста Ле Корбизје. Инспирисан сликовитошћу улица и архитектуром града, направио је цртеж Књажевца који се чува у Народном музеју у Београду.

Године 1969. режисер Живојин Павловић је у Књажевцу снимио свој чувени филм „Заседа” у коме су, поред познатих глумаца Милене Дравић, Ивице Видовића и Слободана Алигрудића, учествовали и многи становници Књажевца. Неке од сцена филма снимане су у Старој чаршији.^[7]

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Stara čaršija - biser Knjaževca”. rts.rs. Приступљено 2. 5. 2020.
^ Јаша Томић: Рат у Македонији и Бугарској; стр. 193
^ „Биографија профњсора Стојана Богдановића”.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
^ „Stara čaršija”. toknjazevac.org.rs. Приступљено 2. 5. 2020.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Званична интернет страница општине Књажевац

[1] „Stara čaršija - biser Knjaževca”. rts.rs. Приступљено 2. 5. 2020.

[2] Јаша Томић: Рат у Македонији и Бугарској; стр. 193

[3] „Биографија профњсора Стојана Богдановића”.

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[7] „Stara čaršija”. toknjazevac.org.rs. Приступљено 2. 5. 2020.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]