Књажевац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Књажевац
Knjaževac.jpg
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Зајечарски
Општина Књажевац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 18.404
Положај
Координате 43°30′00″ СГШ; 22°26′00″ ИГД / 43.5° СГШ; 22.433333° ИГД / 43.5; 22.433333 Координате: 43°30′00″ СГШ; 22°26′00″ ИГД / 43.5° СГШ; 22.433333° ИГД / 43.5; 22.433333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Књажевац на мапи Србије
Књажевац
Књажевац
Књажевац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 19350
Позивни број 019
Регистарска ознака KŽ / КЖ

Књажевац (до 1859. године Гургусовац) је градско насеље и седиште истоимене општине у Зајечарском округу у Србији. Према попису из 2011. било је 18.404 становника (према попису из 2002. био је 19.351 становник).

Град се налази у долини реке Тимок. У римско доба био је познат под именом Timacum Minus. Касније је носио име Гургусовац. Данашње име је добио 1859. по кнезу Милошу Обреновићу.

Овде се налази Народна библиотека Његош.

Историја[уреди]

Древне цивилизације које су боравиле на тим просторима су били Трачани и Дачани. За време Римљана град се звао Timacum Minus.

Турско време

За време Турака град се звао Гургусовац. Град је доживео страдања у Првом турско-српском рату 1876, када су га Турци освојили и порушили.

Други балкански рат

Књажевац је био једини српски град којег су накратко освојили Бугари у другом балканском рату. Шест бугарских пукова напало је један српски пук (Први српски пук), који је био трећег позива (старци и деца). Бугари су ушли у град 24. јуна 1913. али су се повукли два дана касније - 26. јуна 1913. Кад је ослободила град, српска војска била је прича страшних злочина Бугара. Старе људе и дечаке који су чували стоку нашли су поклане, силоване су биле чак и младе девојке и прилетне старице.[1] Град су Бугари разрушили и опљачкали.

Знамените личности[уреди]

Саобраћај[уреди]

Железничка станица у Књажевцу.
Књажевац поглед са Тресибабе

Књажевац је са другим градовима повезан друмским и железничким саобраћајем. Удаљеност од других градова:

Демографија[уреди]

У насељу Књажевац живи 15.928 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (39,3 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 6268 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[2]
Година Становника
1948. 4.862
1953. 5.906
1961. 7.448
1971. 11.249
1981. 16.665
1991. 19.705 19.523
2002. 19.941 19.351
2011. 18.404
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
18.477 95,48 %
Роми
  
299 1,54 %
Македонци
  
43 0,22 %
Југословени
  
40 0,20 %
Црногорци
  
38 0,19 %
Хрвати
  
27 0,13 %
Албанци
  
23 0,11 %
Бугари
  
17 0,08 %
Словенци
  
8 0,04 %
Мађари
  
7 0,03 %
Муслимани
  
5 0,02 %
Немци
  
3 0,01 %
Руси
  
2 0,01 %
Власи
  
2 0,01 %
Чеси
  
1 0,00 %
Украјинци
  
1 0,00 %
Румуни
  
1 0,00 %
непознато
  
76 0,39 %


Спорт[уреди]

Референце[уреди]

  1. Јаша Томић: Рат у Македонији и Бугарској; стр. 193
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]