Књажевац
| Књажевац | |
|---|---|
 | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Зајечарски |
| Општина | Књажевац |
| Становништво | |
| — 2011. |  18.404 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 34′ 03″ СГШ; 22° 15′ 25″ ИГД / 43.56744° СГШ; 22.25688° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
.svg)  Књажевац Књажевац на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 19350 |
| Позивни број | 019 |
| Регистарска ознака | KŽ / КЖ |
Књажевац (до 1859. године Гургусовац) је градско насеље и седиште истоимене општине у Зајечарском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 18.404 становника (према попису из 2002. био је 19.351 становник).
Град се налази у долини реке Тимок. У римско доба био је познат под именом Timacum Minus. Касније је носио име Гургусовац. Данашње име је добио 1859. по кнезу Милошу Обреновићу.
Овде се налазе Техничка школа (Књажевац), Народна библиотека Његош и Црква Светог Ђорђа у Књажевцу.
Туристичка знаменитост и препознатљиви мотив града је Стара чаршија, старо градско језгро на десној обали Сврљишког Тимока.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Древне цивилизације које су боравиле на тим просторима су били Трачани и Дачани. За време Римљана град се звао Timacum Minus.
Турско време
За време Турака град се звао Гургусовац. Град је доживео страдања у Првом турско-српском рату 1876, када су га Турци освојили и порушили.
Други балкански рат
Књажевац је био једини српски град којег су накратко освојили Бугари у другом балканском рату. Шест бугарских пукова напало је један српски пук (Први српски пук), који је био трећег позива (старци и деца). Бугари су ушли у град 24. јуна 1913. али су се повукли два дана касније - 26. јуна 1913. Кад је ослободила град, српска војска била је очевидац прича страшних злочина Бугара. Старе људе и дечаке који су чували стоку нашли су поклане, силоване су биле чак и младе девојке и прилетне старице.[2] Град су Бугари разрушили и опљачкали.
Рударска школа је отворена 1931.[3] Народни дом у Књажевцу је освећен пред крај 1935.[4]
Знамените личности[уреди | уреди извор]
- Аца Станојевић, истакнут политичар Народне радикалне странке.
- Владимир Станковић, познати новинар.
- Мирослав Милисављевић, српски и југословенски генерал.
- Тихомир Ђорђевић, етнолог, фолклориста и културни историчар, професор београдског универзитета.
- Живојин Станковић, пилот Краљевине Србије. Припадао је првој групи од шест пилота који су се школовали у Француској 1912. године.
- Стеван Јаковљевић, професор Универзитета у Београду и ректор од 1945. до 1950, биолог, књижевник и редовни члан Српске академије наука и уметности.
- Неда Арнерић, позната српска и југословенска филмска и позоришна глумица. Народна посланица у првом сазиву Народне скупштине Републике Србије (2000—2004).
- Стојан Богдановић, факултетски професор у пензији (доктор математичких наука) писац и математичар. Основну школу и гимназију завршио је у Књажевцу, касније се школовао у Београду, Паризу и Новом Саду. Објавио је велики број научних радова а као писац више од двадесет књига поезије, прича и есеја. Био је председник СО Књажевац и поред тога дао велики допринос многим културним институцијама и догађајима у Књажевцу. Почасни је грађанин Књажевца од 2006. године.[5]
- Милош Милојевић, фудбалски тренер, члан стручног штаба ФК Црвена Звезда
- Градимир Миловановић српски математичар, редовни члан САНУ професор универзитета у пензији. Завршио основну школу у Зоруновцу а гимназију у Књажевцу. Био професор и декан на Електронском факултету у Нишу и ректор Универзитета у Нишу.
Саобраћај[уреди | уреди извор]
Књажевац је са другим градовима повезан друмским и железничким саобраћајем. Удаљеност од других градова:
- Београд 254 km
- Зајечар 40 km
- Ниш 60 km
- Прахово - Дунав 103 km
- Сокобања 41 km
- Пирот 64 km
- Софија 147 km
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Књажевац живи 18-404 пунолетних становника (2011.г.), а просечна старост становништва износи 40,6 година (39,3 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 6268 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 39 | 49 | ||
| 80+ | 174 | 289 | ||
| 75—79 | 243 | 388 | ||
| 70—74 | 325 | 429 | ||
| 65—69 | 430 | 554 | ||
| 60—64 | 488 | 545 | ||
| 55—59 | 549 | 550 | ||
| 50—54 | 970 | 960 | ||
| 45—49 | 910 | 956 | ||
| 40—44 | 721 | 752 | ||
| 35—39 | 538 | 587 | ||
| 30—34 | 595 | 638 | ||
| 25—29 | 688 | 640 | ||
| 20—24 | 723 | 627 | ||
| 15—19 | 638 | 636 | ||
| 10—14 | 534 | 472 | ||
| 5—9 | 481 | 416 | ||
| 0—4 | 413 | 404 | ||
| Просек : | 39,3 | 41,9 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 8.031 | 2.145 | 5.249 | 359 | 267 | 11 |
| Женски | 8.600 | 1.498 | 5.306 | 1.256 | 534 | 6 |
| УКУПНО | 16.631 | 3.643 | 10.555 | 1.615 | 801 | 17 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 3.779 | 178 | 0 | 88 | 1.686 |
| Женски | 3.317 | 49 | 0 | 6 | 1.577 |
| УКУПНО | 7.096 | 227 | 0 | 94 | 3.263 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 62 | 256 | 346 | 93 | 168 |
| Женски | 17 | 72 | 438 | 70 | 39 |
| УКУПНО | 79 | 328 | 784 | 163 | 207 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 31 | 41 | 284 | 130 | 136 |
| Женски | 61 | 40 | 122 | 213 | 409 |
| УКУПНО | 92 | 81 | 406 | 343 | 545 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 97 | 0 | 0 | 183 | |
| Женски | 59 | 0 | 2 | 143 | |
| УКУПНО | 156 | 0 | 2 | 326 | |
Спорт[уреди | уреди извор]
- ФК Тимочанин, фудбалски клуб основан 1921. године.
Занимљивости[уреди | уреди извор]
Године 1910. године, путујући на исток, Књажевац је посетио чувени француски архитекта и урбаниста Ле Корбизје. Инспирисан сликовитошћу улица и архитектуром града, направио је цртеж Књажевца који се чува у Народном музеју у Београду.
Године 1969. режисер Живојин Павловић је у Књажевцу снимио свој чувени филм „Заседа” у коме су, поред познатих глумаца Милене Дравић, Ивице Видовића и Слободана Алигрудића, учествовали и многи становници Књажевца. Неке од сцена филма снимане су у Старој чаршији.[9]
Легенда о настанку имена Књажевац[уреди | уреди извор]
Легенде о настанку имена Књажевца и данас су део усмене традиције у Зајечарском округу.[10] Свакодневно су присутне у говору народа општине Књажевац и шире. Представља вид обичајне и друштвене праксе и комуникације.О пореклу некадашњег назива Књажевца (Гургусовац), постоји неколико легенди:
Једно предање везује назив места за Гргура, најстаријег сина деспота Ђурђа Бранковића који је највероватније подигао цркву Свете Тројице у Горњој Каменици.
Према другом, насеље је добило име по гукању дивљих голубова гриваша - гургусана, који су настањивали околину. Такође, постоји предање о светој Ђурђевој води близу Милетине цркве под Тресибабом, а по турском називу (Гјургу - Ђорђе и су - вода), место је наводно добило назив.[11]
Садашње име – Књажевац – град је добио јануара 1859. приликом рушења злогласне Гургусовачке куле, која је у време династије Карађорђевића служила као тамница. Име је промењено у Књажевац у част Књазу Милошу који је наредио да се кула сруши. У народу је остала прича да је Милош плакао на гробу свог побратима који је умро у овој кули, а потом, са терасе свог конака на брду гледао како се вије дим из ове тамнице.
Значај предања о настанку имена Књажевца састоји се у потреби да заједница објасни настанак свог насеља и имена и тиме допринесу уобличавању сопственог идентитета.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Stara čaršija - biser Knjaževca”. rts.rs. Приступљено 2. 5. 2020.
- ^ Јаша Томић: Рат у Македонији и Бугарској; стр. 193
- ^ "Политика", 10. феб. 1935
- ^ "Политика", 30. дец. 1935
- ^ „Биографија професора Стојана Богдановића”.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ „Stara čaršija”. toknjazevac.org.rs. Приступљено 2. 5. 2020.
- ^ „Legende o nastanku imena Knjaževca”. Digitalna nematerijalna kulturna baština. Приступљено 29. јул 2020.
- ^ Стојадиновић, Владана (2013). Knjaževac - o zavičaju od A do Š. Књажевац: Књажевац. стр. 42.
