Књажевац

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Књажевац
Centar-grada, Zavičajni muzej Knjaževac.jpg
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЗајечарски
ОпштинаКњажевац
Становништво
 — 2011.Пад 18.404
Географске карактеристике
Координате43°34′03″ СГШ; 22°15′25″ ИГД / 43.56744° СГШ; 22.25688° ИГД / 43.56744; 22.25688Координате: 43°34′03″ СГШ; 22°15′25″ ИГД / 43.56744° СГШ; 22.25688° ИГД / 43.56744; 22.25688
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Књажевац на мапи Србије
Књажевац
Књажевац
Књажевац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број19350
Позивни број019
Регистарска ознакаKŽ / КЖ

Књажевац (до 1859. године Гургусовац) је градско насеље и седиште истоимене општине у Зајечарском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 18.404 становника (према попису из 2002. био је 19.351 становник).

Град се налази у долини реке Тимок. У римско доба био је познат под именом Timacum Minus. Касније је носио име Гургусовац. Данашње име је добио 1859. по кнезу Милошу Обреновићу.

Овде се налазе Техничка школа (Књажевац), Народна библиотека Његош и Црква Светог Ђорђа у Књажевцу.

Туристичка знаменитост и препознатљиви мотив града је Стара чаршија, старо градско језгро на десној обали Сврљишког Тимока.[1]


Историја[уреди | уреди извор]

Древне цивилизације које су боравиле на тим просторима су били Трачани и Дачани. За време Римљана град се звао Timacum Minus.

Турско време

За време Турака град се звао Гургусовац. Град је доживео страдања у Првом турско-српском рату 1876, када су га Турци освојили и порушили.

Други балкански рат

Књажевац је био једини српски град којег су накратко освојили Бугари у другом балканском рату. Шест бугарских пукова напало је један српски пук (Први српски пук), који је био трећег позива (старци и деца). Бугари су ушли у град 24. јуна 1913. али су се повукли два дана касније - 26. јуна 1913. Кад је ослободила град, српска војска била је очевидац прича страшних злочина Бугара. Старе људе и дечаке који су чували стоку нашли су поклане, силоване су биле чак и младе девојке и прилетне старице.[2] Град су Бугари разрушили и опљачкали.

Знамените личности[уреди | уреди извор]

  • Аца Станојевић, истакнут политичар Народне радикалне странке.
  • Владимир Станковић, познати новинар.
  • Мирослав Милисављевић, српски и југословенски генерал.
  • Тихомир Ђорђевић, етнолог, фолклориста и културни историчар, професор београдског универзитета.
  • Живојин Станковић, пилот Краљевине Србије. Припадао је првој групи од шест пилота који су се школовали у Француској 1912. године.
  • Стеван Јаковљевић, професор Универзитета у Београду и ректор од 1945. до 1950, биолог, књижевник и редовни члан Српске академије наука и уметности.
  • Неда Арнерић, позната српска и југословенска филмска и позоришна глумица. Народна посланица у првом сазиву Народне скупштине Републике Србије (2000—2004).
  • Стојан Богдановић, факултетски професор у пензији (доктор математичких наука) писац и математичар. Основну школу и гимназију завршио је у Књажевцу, касније се школовао у Београду, Паризу и Новом Саду. Објавио је велики број научних радова а као писац више од двадесет књига поезије, прича и есеја. Био је председник СО Књажевац и поред тога дао велики допринос многим културним институцијама и догађајима у Књажевцу. Почасни је грађанин Књажевца од 2006. године.[3]
  • Милош Милојевић, фудбалски тренер, члан стручног штаба ФК Црвена Звезда

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Железничка станица у Књажевцу.
Књажевац поглед са Тресибабе
Књажевачки фестивал омладинског стваралаштва


Књажевац је са другим градовима повезан друмским и железничким саобраћајем. Удаљеност од других градова:

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Књажевац живи 18-404 пунолетних становника (2011.г.), а просечна старост становништва износи 40,6 година (39,3 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 6268 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[4]
Година Становника
1948. 4.862
1953. 5.906
1961. 7.448
1971. 11.249
1981. 16.665
1991. 19.705 19.523
2002. 19.351 19.941
2011. 18.404
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
18.477 95,48 %
Роми
  
299 1,54 %
Македонци
  
43 0,22 %
Југословени
  
40 0,20 %
Црногорци
  
38 0,19 %
Хрвати
  
27 0,13 %
Албанци
  
23 0,11 %
Бугари
  
17 0,08 %
Словенци
  
8 0,04 %
Мађари
  
7 0,03 %
Муслимани
  
5 0,02 %
Немци
  
3 0,01 %
Руси
  
2 0,01 %
Власи
  
2 0,01 %
Чеси
  
1 0,00 %
Украјинци
  
1 0,00 %
Румуни
  
1 0,00 %
непознато
  
76 0,39 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Спорт[уреди | уреди извор]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Године 1910. године, путујући на исток, Књажевац је посетио чувени француски архитекта и урбаниста Ле Корбизје. Инспирисан сликовитошћу улица и архитектуром града, направио је цртеж Књажевца који се чува у Народном музеју у Београду.

Године 1969. режисер Живојин Павловић је у Књажевцу снимио свој чувени филм „Заседа” у коме су, поред познатих глумаца Милене Дравић, Ивице Видовића и Слободана Алигрудића, учествовали и многи становници Књажевца. Неке од сцена филма снимане су у Старој чаршији.[7]

Легенда о настанку имена Књажевац[уреди | уреди извор]

Легенде о настанку имена Књажевца и данас су део усмене традиције у Зајечарском округу.[8] Свакодневно су присутне у говору народа општине Књажевац и шире. Представља вид обичајне и друштвене праксе и комуникације.О пореклу некадашњег назива Књажевца (Гургусовац), постоји неколико легенди:

Једно предање везује назив места за Гргура, најстаријег сина деспота Ђурђа Бранковића који је највероватније подигао цркву Свете Тројице у Горњој Каменици.

Према другом, насеље је добило име по гукању дивљих голубова гриваша - гургусана, који су настањивали околину. Такође, постоји предање о светој Ђурђевој води близу Милетине цркве под Тресибабом, а по турском називу (Гјургу - Ђорђе и су - вода), место је наводно добило назив.[9]

Садашње име – Књажевац – град је добио јануара 1859. приликом рушења злогласне Гургусовачке куле, која је у време династије Карађорђевића служила као тамница. Име је промењено у Књажевац у част Књазу Милошу који је наредио да се кула сруши. У народу је остала прича да је Милош плакао на гробу свог побратима који је умро у овој кули, а потом, са терасе свог конака на брду гледао како се вије дим из ове тамнице.

Значај предања о настанку имена Књажевца састоји се у потреби да заједница објасни настанак свог насеља и имена и тиме допринесу уобличавању сопственог идентитета.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Stara čaršija - biser Knjaževca”. rts.rs. Приступљено 2. 5. 2020. 
  2. ^ Јаша Томић: Рат у Македонији и Бугарској; стр. 193
  3. ^ „Биографија профњсора Стојана Богдановића”. 
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  7. ^ „Stara čaršija”. toknjazevac.org.rs. Приступљено 2. 5. 2020. 
  8. ^ „Legende o nastanku imena Knjaževca”. Digitalna nematerijalna kulturna baština. Приступљено 29. јул 2020. 
  9. ^ Стојадиновић, Владана (2013). Knjaževac - o zavičaju od A do Š. Књажевац: Књажевац. стр. 42. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]