Књажевац
| Књажевац | |
|---|---|
 | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |
 Србија |
| Управни округ | Зајечарски |
| Општина | Књажевац |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — (2011) |
 18.404 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43°30′00″ СГШ; 22°26′00″ ИГД / 43.5° СГШ; 22.433333° ИГДКоординате: 43°30′00″ СГШ; 22°26′00″ ИГД / 43.5° СГШ; 22.433333° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
.svg)  Књажевац | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 19350 |
| Позивни број | 019 |
| Регистарска ознака | KŽ / КЖ |
Књажевац (до 1859. године Гургусовац) је градско насеље и седиште истоимене општине у Зајечарском округу у Србији. Према попису из 2011. било је 18.404 становника (према попису из 2002. био је 19.351 становник).
Град се налази у долини реке Тимок. У римско доба био је познат под именом Timacum Minus. Касније је носио име Гургусовац. Данашње име је добио 1859. по кнезу Милошу Обреновићу.
Овде се налазе Народна библиотека Његош и Црква Светог Ђорђа у Књажевцу.
Садржај
Историја[уреди]
Древне цивилизације које су боравиле на тим просторима су били Трачани и Дачани. За време Римљана град се звао Timacum Minus.
Турско време
За време Турака град се звао Гургусовац. Град је доживео страдања у Првом турско-српском рату 1876, када су га Турци освојили и порушили.
Други балкански рат
Књажевац је био једини српски град којег су накратко освојили Бугари у другом балканском рату. Шест бугарских пукова напало је један српски пук (Први српски пук), који је био трећег позива (старци и деца). Бугари су ушли у град 24. јуна 1913. али су се повукли два дана касније - 26. јуна 1913. Кад је ослободила град, српска војска била је прича страшних злочина Бугара. Старе људе и дечаке који су чували стоку нашли су поклане, силоване су биле чак и младе девојке и прилетне старице.[1] Град су Бугари разрушили и опљачкали.
Знамените личности[уреди]
- Аца Станојевић, истакнут политичар Народне радикалне странке.
- Владимир Станковић, познати новинар.
- Мирослав Милисављевић, српски и југословенски генерал.
- Тихомир Ђорђевић, етнолог, фолклориста и културни историчар, професор београдског универзитета.
- Живојин Станковић, пилот Краљевине Србије. Припадао је првој групи од шест пилота који су се школовали у Француској 1912. године.
- Стеван Јаковљевић, професор Универзитета у Београду и ректор од 1945. до 1950, биолог, књижевник и редовни члан Српске академије наука и уметности.
- Неда Арнерић, позната српска и југословенска филмска и позоришна глумица. Народна посланица у првом сазиву Народне скупштине Републике Србије (2000—2004).
Саобраћај[уреди]
Књажевац је са другим градовима повезан друмским и железничким саобраћајем. Удаљеност од других градова:
- Београд 254 km
- Зајечар 40 km
- Ниш 60 km
- Прахово - Дунав 103 km
- Сокобања 41 km
- Пирот 64 km
- Софија 147 km
Демографија[уреди]
У насељу Књажевац живи 15.928 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (39,3 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 6268 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 39 | 49 | ||
| 80+ | 174 | 289 | ||
| 75—79 | 243 | 388 | ||
| 70—74 | 325 | 429 | ||
| 65—69 | 430 | 554 | ||
| 60—64 | 488 | 545 | ||
| 55—59 | 549 | 550 | ||
| 50—54 | 970 | 960 | ||
| 45—49 | 910 | 956 | ||
| 40—44 | 721 | 752 | ||
| 35—39 | 538 | 587 | ||
| 30—34 | 595 | 638 | ||
| 25—29 | 688 | 640 | ||
| 20—24 | 723 | 627 | ||
| 15—19 | 638 | 636 | ||
| 10—14 | 534 | 472 | ||
| 5—9 | 481 | 416 | ||
| 0—4 | 413 | 404 | ||
| Просек : | 39,3 | 41,9 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 8.031 | 2.145 | 5.249 | 359 | 267 | 11 |
| Женски | 8.600 | 1.498 | 5.306 | 1.256 | 534 | 6 |
| УКУПНО | 16.631 | 3.643 | 10.555 | 1.615 | 801 | 17 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 3.779 | 178 | 0 | 88 | 1.686 |
| Женски | 3.317 | 49 | 0 | 6 | 1.577 |
| УКУПНО | 7.096 | 227 | 0 | 94 | 3.263 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 62 | 256 | 346 | 93 | 168 |
| Женски | 17 | 72 | 438 | 70 | 39 |
| УКУПНО | 79 | 328 | 784 | 163 | 207 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 31 | 41 | 284 | 130 | 136 |
| Женски | 61 | 40 | 122 | 213 | 409 |
| УКУПНО | 92 | 81 | 406 | 343 | 545 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 97 | 0 | 0 | 183 | |
| Женски | 59 | 0 | 2 | 143 | |
| УКУПНО | 156 | 0 | 2 | 326 | |
Спорт[уреди]
- ФК Тимочанин, фудбалски клуб основан 1921. године.
Референце[уреди]
- ^ Јаша Томић: Рат у Македонији и Бугарској; стр. 193
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
