Књажевац
| Књажевац | |
|---|---|
 |
|
 |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Зајечарски |
| Општина | Књажевац |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — (2011) |  18.404 |
| Положај | |
| Координате | 43°30′00″ СГШ; 22°26′00″ ИГД / 43.5° СГШ; 22.433333° ИГДКоординате: 43°30′00″ СГШ; 22°26′00″ ИГД / 43.5° СГШ; 22.433333° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
 Књажевац
Књажевац на мапи Србије
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански број | 19350 |
| Позивни број | 019 |
| Регистарска ознака | KŽ / КЖ |
Књажевац (до 1859. године Гургусовац) је градско насеље и седиште истоимене општине у Зајечарском округу у Србији. Према попису из 2011. било је 18.404 становника (према попису из 2002. био је 19.351 становник).
Град се налази у долини реке Тимок. У римско доба био је познат под именом Timacum Minus. Касније је носио име Гургусовац. Данашње име је добио 1859. по кнезу Милошу Обреновићу.
Овде се налази Народна библиотека Његош.
Садржај
Историја[уреди]
Древне цивилизације које су боравиле на тим просторима су били Трачани и Дачани. За време Римљана град се звао Timacum Minus.
Турско време
За време Турака град се звао Гургусовац. Град је доживео страдања у Првом турско-српском рату 1876, када су га Турци освојили и порушили.
Други балкански рат
Књажевац је био једини српски град којег су накратко освојили Бугари у другом балканском рату. Шест бугарских пукова напало је један српски пук (Први српски пук), који је био трећег позива (старци и деца). Бугари су ушли у град 24. јуна 1913. али су се повукли два дана касније - 26. јуна 1913. Кад је ослободила град, српска војска била је прича страшних злочина Бугара. Старе људе и дечаке који су чували стоку нашли су поклане, силоване су биле чак и младе девојке и прилетне старице.[1] Град су Бугари разрушили и опљачкали.
Знамените личности[уреди]
- Аца Станојевић, истакнут политичар Народне радикалне странке.
- Владимир Станковић, познати новинар.
- Мирослав Милисављевић, српски и југословенски генерал.
- Тихомир Ђорђевић, етнолог, фолклориста и културни историчар, професор београдског универзитета.
- Живојин Станковић, пилот Краљевине Србије. Припадао је првој групи од шест пилота који су се школовали у Француској 1912. године.
- Стеван Јаковљевић, професор Универзитета у Београду и ректор од 1945. до 1950, биолог, књижевник и редовни члан Српске академије наука и уметности.
- Неда Арнерић, позната српска и југословенска филмска и позоришна глумица. Народна посланица у првом сазиву Народне скупштине Републике Србије (2000—2004).
Саобраћај[уреди]
Књажевац је са другим градовима повезан друмским и железничким саобраћајем. Удаљеност од других градова:
- Београд 254 km
- Зајечар 40 km
- Ниш 60 km
- Прахово - Дунав 103 km
- Сокобања 41 km
- Пирот 64 km
- Софија 147 km
Демографија[уреди]
У насељу Књажевац живи 15.928 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (39,3 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 6268 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
 |
|
||||||||||||||||||||||||||||||
| м |
ж
|
|||
| ? | 39 | 49 | ||
| 80+ | 174 | 289 | ||
| 75—79 | 243 | 388 | ||
| 70—74 | 325 | 429 | ||
| 65—69 | 430 | 554 | ||
| 60—64 | 488 | 545 | ||
| 55—59 | 549 | 550 | ||
| 50—54 | 970 | 960 | ||
| 45—49 | 910 | 956 | ||
| 40—44 | 721 | 752 | ||
| 35—39 | 538 | 587 | ||
| 30—34 | 595 | 638 | ||
| 25—29 | 688 | 640 | ||
| 20—24 | 723 | 627 | ||
| 15—19 | 638 | 636 | ||
| 10—14 | 534 | 472 | ||
| 5—9 | 481 | 416 | ||
| 0—4 | 413 | 404 | ||
| Просек : | 39,3 | 41,9 | ||
|
||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 8.031 | 2.145 | 5.249 | 359 | 267 | 11 |
| Женски | 8.600 | 1.498 | 5.306 | 1.256 | 534 | 6 |
| УКУПНО | 16.631 | 3.643 | 10.555 | 1.615 | 801 | 17 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 3.779 | 178 | 0 | 88 | 1.686 |
| Женски | 3.317 | 49 | 0 | 6 | 1.577 |
| УКУПНО | 7.096 | 227 | 0 | 94 | 3.263 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 62 | 256 | 346 | 93 | 168 |
| Женски | 17 | 72 | 438 | 70 | 39 |
| УКУПНО | 79 | 328 | 784 | 163 | 207 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 31 | 41 | 284 | 130 | 136 |
| Женски | 61 | 40 | 122 | 213 | 409 |
| УКУПНО | 92 | 81 | 406 | 343 | 545 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 97 | 0 | 0 | 183 | |
| Женски | 59 | 0 | 2 | 143 | |
| УКУПНО | 156 | 0 | 2 | 326 | |
Спорт[уреди]
- ФК Тимочанин, фудбалски клуб основан 1921. године.
Референце[уреди]
- ↑ Јаша Томић: Рат у Македонији и Бугарској; стр. 193
- ↑ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ↑ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ↑ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
