Корисник:Proka2202/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Притајено зло 4 (енг. Resident Evil 4)[уреди | уреди извор]

Resident Evil 4

Притајено зло 4 је хорор игрица коју је развио Capcom за GameCube 2005. године.

Играч је у улози специјалног агента Леона С. Кенедија који је на мисији да спасе

ћерку председникову ћерку Ешли Грамп коју је отео религијиски култ у Шпанији.

Леон се бори са хордама зомбија који у себи имају паразита који им управља мозгом.

На свом путу он се удружује са тајним агентом Ејдом Вонг.

Развој Притајеног зла 4 (енг. Resident Evil 4) почео је још 1999. године за Плејстејшн 2. Игра је представљена као део сарадње Capcom-a и Нитенда који је назван Capcom Five.

Притајеном злу 4 треба одати признање за више сегмената саме игре попут саме приче,

игрљивости, гласовима карактера а и сами карактери су одлично одрађени поготово за то вереме.

Често уз ову игру иде и фраза да је ово једна од најбољих игара свих времена. Игра је освојила

више награда за игру године у 2005. Игра је доступна на различитим платформама и продата је у 11 милиона копија. Ова игра је значајно утицала на развој хорор игара где је главна идеја преживети, као и

приказ из трећег лица. Игра је добила освежење 2023.године.[1]

Ток Игре[уреди | уреди извор]

Играч контролише протагонисту Леона С. Кенедија из трећег лица. Игра је фокусирана на акцију и само пуцање кроз које се прожимају елемнти хорора и преживљвања. Камера је постављена на Леоново раме и по потреби се приближава када се нишани а прелази у прво лице прликом коришћења снајпера. Не постоји нишан већ се нишани помоћу ласера. За разлику од претходних верзија где се пуцало само право сада је могуће пуцати противницима и у ноге и главу, руке и ако их погодимо на пример у ногу протвник може да падне или испусти оружије ако га погодимо у руку. Такође могуће је пуцати у предмете који лете ка нама да би их зауставили[2]. Играчи такође могу искакати код прозоре, ломити предмете шутирати мердевине и избегавати нападе, а постоје и завршни ударци. Играч такође брзим притискањем типки у борбама против главних непријатеља морају избећи ударце који убијају исте секунде[3]. Главни непријатељи су сељани који су заражени паразитом. За разлику од зомбија на које смо навикли они могу такође избегавати нападе играча као и да комуницирају међусобно. Они се могу претворити у монструозне облике када се боре против играча који их побеђује, а једно чудовиште се издваја јер напада из воде оно је названо Дел Лаго (енг. Del Lago) [4].

Додато је и ново оружије које се међусобно разликује по много спецификација и има разлучиту примену у различитим ситуацијама, свако од њих има своје предности и мане[5]. Ношење оружија и осталих ствари, муниције и биљака за лечење одвија се у коферу у којем можемо позиционирати ствари на различите начине да би уштедели простор. Кофер се може унапређивати временом. За разлику од оружија остала добра која скупља играч (накит) се чува у посебном одељку и та добра можемо продати продавцу од којег можемо купити оружије спрејеве за лечење. Capcom је додао и део у којем можемо приступити након завршене игре под називом "Одвојени путеви"(енг. "Separate Ways") у којем играч контролише Ејду. Такође можемо откључати и кратке делове игре у којима је поента преживети што дуже као и нове костиме за Леона и Ешли.

Заплет[уреди | уреди извор]

2004. године је Америчка влада послала агента Леона на мисију да спаси Ешли која је ћерка председника Америке, коју је отео мистериозни култ[6]. Он је отишао у непознато село у Шпанији где се борио са сељанима који су се предали култу под именом Лос Илунинандос[7]. Сељани су били обични фармери док их није инфицирао паразит Лас Плагас (енг. Las Plagas) који им је контролисао ум.

Док је био у селу Леон је заражен овим паразитом док је био заробљен заједно са полицајцем Луисом који је био детектив из Мадрида који је истраживао овај култ. Након што се Леон ослободио он сазнаје да је Ешли[8] у цркви и креће да је ослободи у чему и успеба. Тамо сазнаје за план да се преко Ешли, инфицира и претседник Америке, који би пао под утицај култа и на тај начин би култ завладао светом[9]. Након што су убили Мендеза (једног од вођа култа) Ешли и Леон су покушали да се врате у замак али су нападнути од сељана под вођством Салазара и ту упадају у замку где се раздвајају.

У међувремену Луис налази таблете које успоравају инфекцију код Ешли и Леона као и лек, мешутим њега Салазар убија и узима противотров. Леон тада наставља свој пут кроз замак и на крају убија Салазара[10].

Након тога Леон покушава да поврати Ешли и одлази на оближње острово са Ејдом која га подржава у целој акцији.

На острву Леон среће једног од његових инструктора са обуке Џека Краусера за кога је веровао да је погинуо пре две године у хеликоптерскиј несрећи, и схвата да је он одговоран за киднаповање Ешли коју је употребио како би се приближио Садлару који је главни вођа култа и како би од њега украо вирус као и против отров. Он и Ејда раде за Васкера који је такође жели да дође у посед вируса[11]. Садлер наређује Краусеру да убије Леона јер мислио да ће бити у бољем положају који год да погине[12]. Након што је Леон убио Краусера он осигурава Ешли и уз Ејдну помоћ успева да убије и Садлера. Ипак она му у пуцњави краде против отров и одлази хеликоптером[13] остављајући Ешли и Леона да побегну џет-скијем са острва које ће ускоро експлодирати[14].

Развој[уреди | уреди извор]

Продуцент Шијин Миками 1999. године објавио је да ће "Притајено зло" бити првенствено намењено за Плејстејшн 2 (енг. PlayStation 2) [15]а у току самог развоја постојале су још четири верзије ове игре које су одбачене. Почетком 2000. године Нобору Шугимура[16] је написао сценарио за саму игру. Прича је заснована на недодирљивом и човеку са надљуским способностима Тонију[17] који је добио супер моћи захваљујући биотехнологији. Тим за развој је провео 11 дана у Шпанији и Енглеској где је фотографисао објкте попут Готских статуа, камења и цигала које је употребио за израду структура у игри.

"Fog" Верзија[уреди | уреди извор]

Fog верзија датира из 2002. године коју је развио GameCube. Играје пратила Леона који се мучио да преживи од како је упао у Umbrella замак у Европи који је био под контролом зомбија[18]. Док је био у замку Леон се заразио Progenitor вирусом и добио је посебну моћ у левој руци [19]. Такође Ешли се није појављивала у овој верзији јер је постојала друга девојка која никад није приказана јавности. Игра је такође требала имати елементе играња из првог лица.

"Hook men" Верзија[уреди | уреди извор]

Capcom је 2003. приказао верзију познату "Hook men", под називом The Phantom Biohazard 4[20]. Током приказивања трилера јавности Миками је реако да је игра никад страшнија[21]. Прича је смештена у укелту зграду где се Леон бори са паранормалним непријатељима попут одела витезова, живих лутака и духова са великом куком. Кроз игру се прожимају бројни елементи сећања као и халуцинација које проживљава Леон. Ова верзија је садржала бројне механике играња које су задржане и у финалној верзији, међу којима је најбитнија камера позиционирана иза рамена, ласер који представља нишан[22]. Неке ствари су и избачене у финалној верзији попут избора одговора приликом дијалога. Пет минута видеа из игре је пуштено је у јавност на Biohazard 4 тајом диску[23].

Верзија "Hallucination"[уреди | уреди извор]

"Халуцинација" је основна верзија која је била повезана са претходним делом игре, али је фокус био да сама игра буде страшнија. Ова верзија је у току развоја прерасла у "Hook Men" верзијy. Идеја је била развијана и уз подршку господина Шугимуре који је пажљиво дефинисао свет. Леон се у овој верзији такође борио кроз с тим што је нашао девојку у лабораторији која се у том тренутку и пробудила и они заједно траже свој пут ка излазу. Они су такође као и у финалној верзији имали мноштво потешкоћа. Кавамура је додао да му је јако жао чак и да га је срамота што је Миками морао да се умеша и одбаци ову верзију. Након овог покушаја последња ревизија поново је увела класичне зомбије уместо паранормалних непријатеља[24].

Финална верзија[уреди | уреди извор]

Након свих отказаних верзија Шибата је са својим тимом почео да ради на верзији која је коначно пуштена. Миками је објаснио да је његова одлука да направи нови систем за играче донешњна на основу утисака старих играча који су говорили да је претходни систем играња дотрајао и у свакој новој верзији јако сличан претходној[25]. Иако је целом тиму тешко пало да ради на новом формату игре где је чак и Хиројуку изјавио да га је живцирао рад на том пројекту и да је велики број људи који је радио на развоју напустио пројекат са пројектом је настављено[26].

Многи су се противили тиме да игра постане више акционо оријентисана[27]. Ипак компромиси су морати постојати у целом тиму тако да је финална везија у току развоја преживела доста промена, међу којима је највећа добијање потпуно нове приче коју је Миками написао за свега три недеље[28]. Камера је још постављена иза играчевог рамена и непријатељи су названи "Гандо" што је било лакше него надограђивати већ постојеће непријатеље. Посебна пажања је обраћена на главног јунака Леона који је требао изгледати кул али идаље опасно.

Кобајаши је био задушен за разијање неких од противника међу којима је и "Регенератор"[29]. Он је објаснио да су оваква створење производ био-органског оружија које се помешало са Плага паразитом током експерименталног процеса. Регенератори су развијени тако да се пре њихове појаве чује тешко дисање које упозорава играча на његово присуство. Они ходају полако осим приликом напада такође њихова тела се регенеришу и тешко их је убити осим ако се не лоцирaју паразити у њихвом телу на које би се онда пуцало[30]. Фамитсу је објаснио да створења попут Регенератора доприносе да се одржи доживљај хорора у игрици као и да отежа само преживљавање кроз игру, а главни циљ је давање осећаја успеха играчима који успеју да га победе.

Енглески глумци су дали гласове ликовима, а само тонско снимање је трајало преко четири месеца[31]. Capcom је поставио Шинсаку Охара за главног преводиоца скрипте и звучног координатора. Каролина Лавренс која је дала свој глас Ешли, је описала њен лик као смотан је Леон стално мора да долази да је спашава. Дизајнери игре су детаљно радили на свакој секвенци дијалога како би покрети лица тачно одговарали снимљеном звуку.

"Resident Evil 4" најављен је за 31. Октобар 2004. године, када је изашла верзија за Плејстејшн 2. Верзија за рачунаре је изашла 2006. године ,а оно што је сигурно је да је ова игра поприлично високо поставила стандарде у свету гејминга.

Пуштање у продају[уреди | уреди извор]

У почетку продаје је игра долазила у две посебне едиције. Прва је била доступна као рана фаза игре и уз њу је долазила игра, мајца и уметничка књига. GameStop је понудио другу лимитирану едицију која је поред игре и књиге долазила са аутограмом Леона и компакт диском са музиком из игре[32]. Касније Аустралија је добила ексклузивну верзију игре уз коју је долазио диск са интервјуима креатора који су радили на игри[33].

Платформе[уреди | уреди извор]

"Resident Evil 4" је првенствено направљено за Плејстејшн 2 (енг. PlayStation 2) као резултат неуспеле сарадње са Нитендом. Највећи додатак игри је "Одвојени путеви" (енг. Separate Ways), сценарио у којем је главни карактер Ејда. Верзија за Плејстејшн 2 је садржала два стандардна и једну колекторску верзију за играче који су резервисали игру још пре њеног изласка. Убисофт је дао подршку за верзију игрице за рачунаре, која је саджала и бонус делове за Плејстејшн 2.

Верзија за Wii је изашла крајем Марта 2007. годинеу Енглеској. Ова верзија је прилагођена контролама за детекцију покрета. Wii контролери су били у могућности да пуцају и нишане на екран док контролери покрета су служили за избегавање напада и сличних акција[34]. И ова верзија је такође садржала додатке који су постојали на Плејстејшн 2 верзији. Мобилна верзија игре је изашла 2008. године а главна разлика у односу на оригинач је та што је игра подељена на више делова уместо да буде у целини[35]. Игра је користила "MascotCapsule Eruption" енџен и прилагођена је за IOS платформе[36]. Са надоградњом игре добили смо и различите нивое тежине саме игре као и бројач максималног учинка. Изашао је и додатак за почетнике који је доноњио два тренинг нивоа из различитих сегмената игре. Игрици је унапређена графике 2011. године и верзије за телефоне су добиле HD графику.

У Априлу 2013. игра "Притајено зло 4"(енг. "Resident Evil 4") постала је доступна и за Андриод телефоне[37], док је Нитендо верзија изашла тек 2019. године. Две године касније Capcom је представио верзију коју подржава технологија виртуелне реалности[38]. За ову верзију игра користи "Unreal Engine 4", а саджи и редефинисане структуре са појачаном резолуцијом. Ова верзија је јако критикована широм света због високог степена цензуре који је избацио многе дијалоге из саме игре који су кључни за саму радњу у игрици.

Садржај[уреди | уреди извор]

Музика за игру је пуштена у јавност 2005. године а садржала је 62 композиције. Такође уз игру долазила је књижица од 48 страна са белешкама креатора игрице. Постојале су и верзије где су се добијале и фигурице карактера из игрице.

Оцене[уреди | уреди извор]

"Resident Evil 4" је дефинитивно једна од најбоље оцењених игрица 2005. године[39]. Позитивни коментари су долазили са свих страна и од различитих критичара што је овој игрици донело епитет једној од најбољих игара икада. Посебно су на похвале наишли многобројни дијалози као и сами карактери који су учествовали у њима због детаља које су садржали[40]. Још једна ствар коју су критичари посебно похвалили је динамика самих борби односно способност карактера да се крећу на задате начине као и сама кореографија борбе, кроз коју је изражено тродимензионално моделовање и филмске сцене[41]. "GamePro" центар је за разлику од других похвалио и разноврсност самог оружија које се појављује у игри[42]. Оно што је сигурно је да је ова игра добила мноштво иновација како у кретњи карактерима тако и у наоружању и складиштењу ствари.

Рејтинг је једино за рачнарску верзију ове игре био доста нижи јер није било подржано коришћење миша већ се нишанило тастатуром, и графика је била доста нижег квалитета. Свакако критичари нису много тога идалље замерили игри за рачунар само су напоменули да је на рачунарима најслабији утисак, док су истицали да се игра најбоље показала на Wii платформи[43]. Нове контроле које је омогућила ова платформа за ову игри наишло је на велико одушевљење свих.

Награде[уреди | уреди извор]

Притајено зло 4 је покупило награду "Game of the Year" од различитих оцењивача међу којима су и Electronic Gaming Monthly, GameTrailers, Game Informer, GameCube[44], GameSpy ... 2021. када је изашла VR/AR верзија она је такође добила Game of the year награду за игре у виртуалној реалности[45].

Продаја[уреди | уреди извор]

Игра је продата у више милиона примерака на различитим платформама. 320 хиљада копија ове игре се у Северној Америци продала за само 20 дана, док је у Европи свих 200 хиљада копија продато у првих месец дана. Укупно је продато 11.4 милиона копија примерака ове игре за различите платформе широм света[46].

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ McWhertor, Michael (2022-06-02). „Resident Evil 4 remake announced, coming March 2023”. Polygon (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-16. 
  2. ^ „Resident Evil 4 - GameCube Preview at IGN”. web.archive.org. 2012-03-20. Приступљено 2023-05-16. 
  3. ^ „Resident Evil 4 Secrets Revealed - GameCube Feature at IGN”. web.archive.org. 2012-03-20. Приступљено 2023-05-16. 
  4. ^ 10207037939562084. „The Best Moments in "Resident Evil 4" - Popdust”. www.popdust.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-16. 
  5. ^ „Resident Evil 4 - Weapons of Mass Destruction Guide, Feature Story from GamePro”. web.archive.org. 2011-06-07. Приступљено 2023-05-16. 
  6. ^ Capcom Production Studio 4 (October 25, 2005). Resident Evil 4 (PlayStation 2). Capcom. Leon: It was right before I was to take on my duties of protecting the President's daughter when she was abducted. That's the ultimate reason I'm in this lonely and rural part of Europe. According to our intelligence, there's reliable information of a sighting of a girl that looks very similar to the President's daughter. Apparently, she's being withheld by some unidentified group of people. Who would have thought my first job would be a rescue mission?
  7. ^ „Racism in Resident Evil 5? Capcom, two black actors respond”. Los Angeles Times (на језику: енглески). 2009-02-12. Приступљено 2023-05-16. 
  8. ^ Capcom Production Studio 4 (October 25, 2005). Resident Evil 4 (PlayStation 2). Capcom. Leon: Calm down. Everything's going to be just fine. My name's Leon, I'm under the President's order to rescue you. / Ashley: What? My father? / Leon: That's right, and have to get you out of here. Come with me.
  9. ^ Capcom Production (October 25, 2005). Resident Evil 4 (PlayStation 2). Capcom. Saddler: If you must know, my name is Osmund Saddler, the master of this fine...religious community. / Leon: What do you want? / Saddler: To demonstrate to the whole world, our astounding power, of course. No longer will the United States think they can police the world forever. So we kidnapped the President's daughter, in order to give her our power, and then send her back.
  10. ^ Capcom Production (October 25, 2005). Resident Evil 4 (PlayStation 2). Capcom. Saddler: If you must know, my name is Osmund Saddler, the master of this fine...religious community. / Leon: What do you want? / Saddler: To demonstrate to the whole world, our astounding power, of course. No longer will the United States think they can police the world forever. So we kidnapped the President's daughter, in order to give her our power, and then send her back.
  11. ^ Capcom Production Studio 4 (October 25, 2005). Resident Evil 4 (PlayStation 2). Capcom. Krauser: I died in the crash two years ago. Is that what they told you? / Leon: You're the one who kidnapped Ashley! / Krauser: You catch on quick. That's expected. After all, both you and I know where we come from. / Leon: What do you want? / Krauser: Hmph. The sample Saddler developed, that's all.
  12. ^ Capcom Production Studio 4 (October 25, 2005). Resident Evil 4 (PlayStation 2). Capcom. Leon: Wha? What are you talking about? I thought he was with you. / Saddler: What are you talking about? Did you really think I'd trust an American? To tell you the truth, I was contemplating how to get rid of him. But thanks to you, that's no longer necessary. / Leon:You were just using him right from the start.
  13. ^ Capcom Production Studio 4 (October 25, 2005). Resident Evil 4 (PlayStation 2). Capcom. Ada: Sorry, Leon. Hand it over. / Leon: Ada, you do know what this is.
  14. ^ Capcom Production Studio 4 (October 25, 2005). Resident Evil 4 (PlayStation 2). Capcom. Leon: We have to get off this island now! It's gonna blow any minute.
  15. ^ Perry, Douglass C. (1999-12-04). „Resident Evil Series to Haunt PlayStation 2”. IGN (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-16. 
  16. ^ Minoru Funatsu (April 11, 2001). "カプコン、深作欣二監督を招き「クロックタワー3」を制作" [Clock Tower 3 produced invited to Capcom, directed by Kinji fukasaku. Hope charm is different from the resident evil]. GAME Watch. Impress Watch Corporation. Archived from the original on June 30, 2013. Retrieved July 8, 2010.
  17. ^ „https://twitter.com/PG_kamiya/status/24941810134”. Twitter (на језику: српски). Приступљено 2023-05-16.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  18. ^ „Production Studio 4 Announcements”. web.archive.org. 2002-11-16. Приступљено 2023-05-16. 
  19. ^ Staff, I. G. N. (2004-06-25). „Resident Evil Series Profile”. IGN (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-16. 
  20. ^ Fahs, Travis (2009-03-11). „IGN Presents the History of Resident Evil”. IGN (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-16. 
  21. ^ Fahs, Travis (2009-03-11). „IGN Presents the History of Resident Evil”. IGN (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-16. 
  22. ^ Fahs, Travis (2009-03-11). „IGN Presents the History of Resident Evil”. IGN (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-16. 
  23. ^ Castro, Juan (2005-01-26). „RE4 Bonus Disc Footage”. IGN (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-16. 
  24. ^ „Resident Evil 5: Lost in Nightmares Review”. GameSpot (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-16. 
  25. ^ „OneDrive”. onedrive.live.com. Приступљено 2023-05-16. 
  26. ^ The Making of Resident Evil 4 (DVD). Capcom. 2005. I've worked on a number of Resident Evil titles in the past and honestly, I think the series has been recycling the same patterns, the same gameplay each time. The creators were starting to get bored with it and many moved to other projects.
  27. ^ Resident Evil 4 Entwickler-Tagebuch – Teil 1: Die Entstehung". N-Zone (in German). Computec Media AG (12/2004): 76–77. December 2004. Die ersten Arbeiten an Resident Evil 4 haben bereits Ende 2001 begonnen. Die Teamgröße fluktuiert je nach Entwicklungsstand, derzeit arbeiten etwa 60 Mann an dem Titel. [...] Hiroyuki Kobayashi: Es war nicht einfach, das Team bei Laune zu halten, nachdem wir die Richtung des Spiels so radikal verändert hatten. Als die Entscheidung getroffen wurde, das Spiel actionlastiger zu gestalten, war die Stimmung im Team schon sehr gedrückt. / The first work on Resident Evil 4 already begun at the end of 2001. The size of team varies depending on the stage of development, about 60 people are working on the title at the moment. [...] Hiroyuki Kobayashi: It was not easy to keep the team going after we changed the direction of the game so radically. When it was decided to make the game more action-oriented, the team felt really depressed.
  28. ^ New Evil". Nintendo Power. No. 180. Nintendo of America, Inc. June 2004. The Umbrella Corporation is no more. "It's the only thing that makes sense if you think about it," explains Resident Evil 4 producer Hiroyuki Kobayshi. "Why would the U.S. government allow a company that developed the T-virus, and in the end forced them to destroy an entire city, to continue to exist? They wouldn't. Hence the rationale for Umbrella going away after RE3." [...] "Right from the start, we wanted to do something new and innovative for the series, so Mikami issued an order to the team: 'I want to totally re-create how the polygons, the camera, everything looks.' But, every time the staff tried to do it without his direction, they only came out with little minor changes. Nothing major. Perhaps they were too afraid to take this series that he created and totally change it. But anyway, he stepped in and showed what he wanted."
  29. ^ Staff, I. G. N. (2004-05-14). „E3 2004: Resident Evil 4 Interview”. IGN (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-16. 
  30. ^ „Resident Evil 4 Remake – 15 Things It Needs To Do”. GamingBolt (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-16. 
  31. ^ „IGN: Babe Interview: Carolyn Lawrence”. web.archive.org. 2007-11-22. Приступљено 2023-05-16. 
  32. ^ „Resident Evil 4 (Collector's Tin) - GameCube - GameSpy”. cube.gamespy.com. Приступљено 2023-05-16. 
  33. ^ „Resident Evil 4 Australian Collector's Edition - GameCube - IGN”. web.archive.org. 2012-11-11. Приступљено 2023-05-16. 
  34. ^ „Resident Evil 4: Wii Edition (Wii) Review - Page 1 - Cubed3”. www.cubed3.com. Приступљено 2023-05-16. 
  35. ^ „TGS 2007: Resident Evil 4 Mobile Report - IGN”. web.archive.org. 2014-01-29. Приступљено 2023-05-16. 
  36. ^ „Video Game News & Reviews”. Engadget (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-16. 
  37. ^ Gilmour, James (2013-04-24). „English version of Resident Evil 4 now available on Android from the Samsung Apps store”. www.pocketgamer.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-16. 
  38. ^ Knoop, Joseph (2021-04-21). „Resident Evil 4 VR Gameplay and Graphic Changes Revealed”. IGN (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-16. 
  39. ^ „Best Video Games for 2005”. Metacritic. Приступљено 2023-05-16. 
  40. ^ „Resident Evil 4 Review for GameCube at GameSpot”. web.archive.org. 2005-02-06. Приступљено 2023-05-16. 
  41. ^ „Resident Evil 4 VR Review - A Selection Of Good Things, Stranger”. GameSpot (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-16. 
  42. ^ „Feature : Resident Evil 4 - Weapons of Mass Destruction Guide [PS2] - from GamePro.com”. web.archive.org. 2008-12-21. Приступљено 2023-05-16. 
  43. ^ „Resident Evil 4 (2005)”. Metacritic (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-16. 
  44. ^ „GameSpy's Game of the Year 2005”. web.archive.org. 2006-01-30. Приступљено 2023-05-16. 
  45. ^ Bankhurst, Adam (2021-12-10). „The Game Awards 2021 Winners: The Full List”. IGN (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-16. 
  46. ^ „Press Release FY2006 | CAPCOM”. www.capcom.co.jp. Приступљено 2023-05-16.