Корисник:Sandokan6/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Дерби ружа
Манчестер јунјатед против Лидс јунајтеда нa Олд Трафорду, Август 2021. године
Остала именаЛидс јунајтед против Манчестер јунајтеда,
Пенинински дерби
МестоСеверна Енглеска
ТимовиМанчестер јунајтед, Лидс јунајтед
Прва утакмица20. јануар 1923. год.; пре 101 године (1923-01-20)
СтадиониОлд Трафорд
Еланд Роуд
Статистика
Укупно утакмица113[1]
Највише победаМанчестер Јунајтед (50)
Играч са највише наступаБоби Чарлтон (29)
Најбољи стрелацБоби Чарлтон (9)
Однос у победамаМанчестер Јунајтед: 50
Нерешено: 37
Лидс Јунајтед: 26
Највећа победаМанчестер Јунајтед 6:0 Лидс Јунајтед
(9. септембар 1959.)

Дерби ружа је фудбалско ривалство које се одиграва између северноенглеских клубова Лидс Јунајтеда и Манчестер Јунајтеда. Ривалство потиче из снажног ривалства између историјских округа Ланкашир и Јоркшир, за које се популарно верује да потиче из Ратова ружа из 15. века. Иако су градови Лидс и Манчестер удаљени преко 40 миља (64 км), традиција се одржава и јаке тензије између ова два клуба и даље постоје.[2]
Независно истраживање Фудбал Фан Цензуса је показало да су, у оквиру енглеског фудбала, и Лидс и Манчестер јунајтед рангирани у прва три клуба на основу броја клубова који их сматрају својим ривалима.
У прошлости, ривалитет између ова два клуба је превазилазио акцију на терену. Непријатељство је постало још интензивније током година, а током 1970-их, када је хулиганство у британском фудбалу било на врхунцу, туче између Лидс Јунајтед Сервис Круа и Манчестер Јунајтедове Црвене Армије, респективних хулиганских група клубова, биле су свакодневна појава и постале су познате као неки од нajжешћих сукоба у британском фудбалу.[3] Многи људи су повређени у овим сусретима, али насиље међу навијачима клубова је нагло опало након 1970-их из више разлога, углавном због општег смањења хулиганизма. Још у јануару 2010, пре сусрета два клуба у 3. колу ФА купа, менаџер Манчестер јунајтеда сер Алекс Фергусон описао је мечеве као „фантастичне, жестоке“ са „електричном“ атмосфером.[4] Дејли Мејл је такође означио ривалство као „најинтензивније ривалство енглеског фудбала“.[5]
Ови сусрети су били посебно ретки након 1982. године када је Лидс испао у Другу лигу. Хулиганизам је још увек био распрострањен међу навијачима у Енглеској у овој фази, а до тренутка када се Лидс вратио у прву лигу 1990. проблем је био мање озбиљан и готово занемарљив. Ривалство је значајно смањено након 2004. године, када је Лидс испао из Премијер лиге. Тимови су се састали само два пута између 2004. и 2020. године, иако су анкете показивале да навијачи Лидса и даље сматрају Манчестер јунајтед својим главним ривалом, навијачи Манчестер јунајтеда сматрали су да је Ливерпул њихов највећи ривал, а следе Манчестер сити, Челси и Арсенал. Ривалство је обновљено у Премијер лиги у сезони 2020–21, након промоције Лидс јунајтеда, а први сусрет након тога се завршио резултатом 6–2 у корист Манчестер јунајтеда.[6] Што се тиче освојених трофеја, ривалство је било у великој мери у корист Манчестер јунајтеда, који је освојио 67 трофеја у односу на 9 трофеја Лидс јунајтеда.

Најранији сусрети[уреди | уреди извор]

Олд Трафорд – дом Манчестер Јунајтеда
Еланд Роуд – дом Лидс Јунајтеда

Манчестер јунајтед је био прва екипа која се појавила, иако је сам клубски фудбал првобитно настао у Јоркширу. Клуб је основан 1878. под називом Њутон Хит од стране запослених на железници у Ланкаширу и Јоркширу. Нови власници клуба касније су променили име у Манчестер Јунајтед 1902. године. Лидс је традиционално био град рагби лиге, тако да је прошло неко време пре него што је фудбал коначно привукао пажњу локалном становништву. Првобитно име клуба је било Лидс Сити. Две клуба су се први пут састала у Другој дивизији на стадиону Манчестер Јунајтеда Банк Стрит, 15. јануара 1906. године испред 6.000 навијача. Лидс Сити је добио прву утакмицу 3-0, али Јунајтед се реванширао на Еланд Роуду победом од 2-1 у априлу.[7]
Показало се да су ове утакмице биле и први и последњи пут да су се два клуба састала, пошто је Манчестер јунајтед изборио промоцију у Прву дивизију на крају сезоне 1905–06, а Лидс Сити је на крају присилно распуштен због финансијских проблема.[8] Формиран је нови клуб под именом „Лидс јунајтед” и почели су да играју у Мидленд лиги, заузевши место које је напустио резервни тим Лидс Ситија. Клуб је такође наступао на Еланд Роуду. Лидс јунајтед се нашао у Другој лиги 31. маја 1920. и први пут се састао са Манчестер јунајтедом на Олд Трафорду 20. јануара 1923. Међутим, 25.000 гледалаца отишло је кући разочарано пошто је меч завршен резултатом 0-0. Манчестер јунајтед је остварио прву победу, и прву гостујућу победу у мечевима ова два клуба, када су победили Лидс са 1:0 на Еланд Роуду недељу дана касније, 27. јануара. Лидс је чекао до сезоне 1925–26 да оствари своју прву победу, победивши 2–0 на Еланд Роуду 3. октобра.
У сезони 1928–29 Лидс је остварио прву победу у гостима против Манчестер јунајтеда, победом од 2–1 на Олд Трафорду у Првој дивизији. Лидс је такође победио у мечу на Еланд Роуду резултатом 3–2 и постао прва од две екипе која је победила у оба меча између два клуба у једној сезони. Међутим, прва "дупла победа" Манчестер јунајтеда над Лидсом је уследила тек у сезони 1946–47, када је после победе од 3–1 на Олд Трафорду уследио тријумф од 2–0 на Еланд Роуду. Ниједна страна није била нарочито успешна током овог периода, а клубови су се састајали само спорадично због неколико промоција и испадања.

Базби против Ревија-тензије расту[уреди | уреди извор]

Тек после Другог светског рата Манчестер јунајтед је постао пуноправна фудбалска сила, пошто су током 1950-их освојили три титуле првака. Мет Базби је био човек који је водио Манчестер јунајтед до славе и остао је у клубу до 1969. У међувремену, на истоку, Лидс јунајтед је довео бившег играча Дона Ревија као свог менаџера. Тим Манчестер јунајтеда током ове ере су предводили Боби Чарлтон, Денис Ло и Џорџ Бест, док је под Ревијем Лидс стекао репутацију чврсте, бескомпромисне екипе, са Бобијевим братом Џеком Чарлтоном, Билијем Бремнером и Норманом Хантером. Још један кључни члан Ревијеве екипе био је Ирац Џони Џајлс, који је прешао у Лидс из Манчестер јунајтеда за 33.000 фунти 1963. године.
Ривалство између дба клуба наставило се током остатка 1960-их и 1970-их. Лидс је остварио и домаћи и европски успех, освојивши титулу у Првој лиги у сезони 1968–69 и 1973–74, и још пет пута завршио као другопласирани, и никада није завршио ван прва четири места док је Реви био на клупи. Лидс је стекао велику репутацију због победе над великим европским тимовима, укључујући Јувентус, Барселону, Наполи, Андерлехт и Валенсију. На тај начин су контроверзно били другопласирани у финалу Европског купа победника купова 1973. и финалу Европског купа 1975. године. Нова доминација Лидса је наглашена чињеницом да су 1970. године били близу да остваре историјску триплету, али су завршили као другопласирани и у лиги и у ФА купу, и испали из Европског купа у полуфиналној фази. Током овог периода Манчестер јунајтед је само једном освојио лигу, у сезони 1966–67, и доживео је неколико пораза од стране Лидса, укључујући и пораз од 5–1 на Еланд Роуду 1972.[9] Испали су из лиге у сезони када је Лидс постао шампион 1974. Међутим, имали су и друге успехе, укључујући и освајање Европског купа 1968. године, титулу коју Лидс никада није освојио.
Полуфинале ФА купа 1977. између Манчестер јунајтеда и Лидс јунајтеда у Хилсбороу у Шефилду означено је као „Борба ружа“ на насловној страни званичног програма на дан утакмице. Дошло је до великих насилних сукоба између навијача ван стадиона и пре и после меча, и током утакмице на стадиону, уз бројна хапшења и повреде. Манчестер јунајтед је победио са 2-1 и након тога победио и Ливерпул са 2-1 у финалу на стадиону Вембли.

Обнова ривалства[уреди | уреди извор]

Дербија Ружа није било скоро деценију јер је Лидс испао из лиге 1982. године, док је Манчестер јунајтед остао конкурентан у Првој дивизији и у трци за титулу скоро сваке сезоне.

Лидс се на крају вратио под вођством Хауарда Вилкинсона 1990. године са новим појачаним тимом који је завршио као шампион Друге лиге. Прве две сезоне након што је Лидс обезбедио промоцију донеле су нерешене исходе између две екипе у сва четири лигашка сусрета, иако је Манчестер јунајтед тријумфовао над екипом из Јоркшира у Лига купу и ФА купу за то време.

Последње првенство пре увођења Премијер лиге било је у сезони 1991–92, две сезоне након промоције Лидса, и већи део сезоне била је узастопна трка за титулу између Лидс јунајтеда и Манчестер јунајтеда. Захваљујући Гордону Страчану (који је купљен од Манчестер јунајтеда), Ли Чепмену, Дејвиду Бетију и Ерику Кантони, Лидс је освојио лигу са четири бода више од Манчестера.[10] Међутим, на велико изненађење навијача Лидса, Кантона је касније 1992. продат Манчестер јунајтеду за 1,2 милиона фунти. Он је био камен темељац оживљавања Манчестер јунајтеда 1990-их, доводећи их до титуле у Премијер лиги четири пута у само пет сезона и тако је постао једна од легенди клуба.[11] Године 2001. изабран је за њиховог играча века и до данас га навијачи Манчестер јунајтеда називају "краљ Ерик".[12]
Сукоби на терену су се и даље дешавали између клубова, са значајним инцидентима, укључујући почетак личне свађе између капитена Манчестер јунајтеда Роја Кина и Алфија Халанда у септембру 1997, сукоб између Иана Харта и Фабијена Бартеза у марту 2001, и сукоб између Робија Кина и Дејвида Бекама у октобру 2001. године.
Два навијача Лидс јунајтеда избодена су и убијена током утакмице Купа УЕФА против Галатасараја 2000. године.[13] Многи навијачи Манчестер јунајтеда одали су пошту, остављајући почаст на Еланд Роуду, а било је чак и извештаја о загрљају навијача Лидса и Манчестер јунајтеда, а Индепендент је објавио наслов „Стара ривалства заборављена док су навијачи уједињени у тузи“. Међутим, до тренутка када су се два клуба састала у лиги, део навијача Манчестер јунајтеда је развио транспаренте са натписима „МУФЦ Истанбул црвени“[14] и „Галатасарај црвени“, величајући убице и исмевајући жртве. Навијачи Манчестер јунајтеда који су развили ове транспаренте су можда узвраћали на доследно исмевање навијача Лидса о авионској катастрофи у Минхену (ова скандирања су такође изговарале присталице многих других клубова, посебно Ливерпула), али ови транспаренти су разбеснели навијаче Лидса, који су узвратили скандирањем песама о Минхену, а било је извештаја о поломљеним седиштима и сукобима после утакмице.

Лидс у нижим лигама[уреди | уреди извор]

Лидсово дете- Алан Смит напустио клуб из родног града и потписао за великог ривала Манчестер јунајтед 2004.

Након што је прошао кроз период екстремних финансијских потешкоћа, као резултат огромне количине новца која је улагана у клуб како би им се помогло да дођу до полуфинала УЕФА Лиге шампиона 2001. године, Лидс је испао из Премијер лиге на крају сезоне 2003-04. Алан Смит, локални дечак и миљеник навијача у Лидсу, шокирао је навијаче Лидса након њиховог испадања преласком у Манчестер јунајтед. Навијачи Лидса су га назвали „Јуда“ и његове поступке су посебно тешко прихватили јер је Смит био познат по томе што је пољубио грб на дресу Лидса и рекао да ће остати у клубу чак и ако испадну. Такође је раније изјавио у интервјуу да се никада неће придружити Манчестер јунајтеду. Дочекали су га навијачи Манчестер јунајтеда и убрзо је постао миљеник навијача, поштовали су њега и његову одлуку да се придружи ривалском клубу.
3. јануара 2010. тимови су се састали први пут после скоро шест година у утакмици трећег кола ФА купа на Олд Трафорду. Упркос томе што је био 43 места ниже у лиги од својих ривала, Лидс Јунајтед је победио 1–0, што им је донело прву победу на Олд Трафорду после више од 28 година.[15]

Повратак у Премијер лигу[уреди | уреди извор]

Клубови су се поново састали у Премијер лиги у сезони 2020–21, након што је Лидс промовисан освајањем Чемпионшипа у сезони 2019–20. Њихов први сусрет у Премијер лиги после скоро 17 година резултирао је поразом Лидса од 6-2 на Олд Трафорду, након чега је уследио реми 0-0 у обратном мечу на Еланд Роуду. Следећа сезона је имала сличну судбину за Лидс пошто су на отварању на Олд Трафорду поражени резултатом 5–1, што је била прва утакмица пред пуним стадионом псоле 524 дана. Та утакмица је поново укључивала контроверзне инциденте који су укључивали обе групе навијача. Навијачи Лидса су оптужени да су певали о авионској катастрофи у Минхену и да су циљали на бившег дефанзивца Лидса и Манчестер јунајтеда Рија Фердинанда, док су присталице Манчестер јунајтеда снимљене како бацају турску заставу на групу навијача Лидса у гостујућем делу.[16]

Укупни резултати[уреди | уреди извор]

Ажурирано 12 Фебруар 2023
Такмичење Победе Лидс Јунајтеда Нерешено Победе Манчестер Јунајтеда Голови Лидс Јунајтеда Голови Манчестер Јунајтеда
Лига 23 34 41 105 146
ФА куп 3 3 4 5 10
Лига куп 0 0 5 4 12
Укупно 26 37 50 114 168

Последњих пет међусобних сусрета[уреди | уреди извор]

Датум Домаћин Резултат Гост Стадион Такмичење
25. април 2021 Лидс јунајтед 0-0 Манчестер јунајтед Еланд Роуд Премијер лига
14. август 2021 Манчестер јунајтед 5-1 Лидс јунајтед Олд Трафорд Премијер лига
20. фебруар 2022 Лидс јунајтед 2-4 Манчестер јунајтед Еланд Роуд Премијер лига
8. фебруар 2023 Манчестер јунајтед 2-2 Лидс јунајтед Олд Трафорд Премијер лига
12. фебруар 2023 Лидс јунајтед 0-2 Манчестер јунајтед Еланд Роуд Премијер лига

Рекорди[уреди | уреди извор]

Највише наступа[уреди | уреди извор]

Клуб Играч Лига ФА куп Лига куп Укупно
Лидс Јунајтед Џек Чарлтон 22 5 0 27
Пол Рини 21 6 0 27
Манчестер Јунајтед Боби Чарлтон 24 5 0 29

Највише голова[уреди | уреди извор]

Клуб Играч Лига ФА куп Лига куп Укупно
Лидс Јунајтед Мик Џоунс 7 0 0 7
Манчестер Јунајтед Боби Чарлтон 9 0 0 9

Посета[уреди | уреди извор]

  • Највећа посета:
    • Лидс Јунајтед код куће: 52,368 – Лидс Јунајтед 0–1 Манчестер Јунајтед, 17 Април 1965
    • Mанчестер Јунајтедкод куће: 74,526 – Манчестер Јунајтед 0–1 Лидс Јунајтед, 3 Јануар 2010
  • Најмања посета:
    • Лидс Јунајтед код куће: 10,596 – Лидс Јунајтед 3–1 Манчестер Јунајтед, 26 Април 1930
    • Манчестер Јунајтед код куће: 9,512 – Манчестер Јунајтед 2–5 Лидс Јунајтед, 7 Новембар 1931


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Утакмице Лидса и Манчестера”. Приступљено 5. 3. 2023. 
  2. ^ Дунинг, Ерик (4. 1. 2002). Sport Matters: Sociological Studies of Sport, Violence and Civilisation. 
  3. ^ „British Hooligan Scene”. Поглед са терасе. Приступљено 5. 3. 2023. 
  4. ^ The globe and mail (23. 8. 2012). „Ferguson eager to renew 'feisty' Leeds rivalry”. 
  5. ^ Ogden, Mark. „Leeds United v Manchester United: former players try to explain an intense, if inexplicable, rivalry between clubs”. Приступљено 3. 5. 2023. 
  6. ^ Wilson, paul (20. decembar 2020). „McTominay shines as Manchester United put six past leaky Leeds”. The Guardian. 
  7. ^ „The definitive history of Leeds-Review of 1905/06”. Приступљено 3. 5. 2023. 
  8. ^ „Leeds City expelled from the Football League.”. Приступљено 3. 5. 2023. 
  9. ^ „On this day: Leeds 5-1 Manchester United, 1972”. Приступљено 5. 5. 2023. 
  10. ^ „England 1991/92”. Приступљено 5. 5. 2023. 
  11. ^ „A Genius”. Eric Cantona Page. Приступљено 5. 5. 2023. 
  12. ^ „ERIC CANTONA”. manutdzone.com. Приступљено 3. 5. 2023. 
  13. ^ Хуггер, Џастин. „Turks in court for stabbing Leeds fans”. Тhe Independent UK. Приступљено 5. 5. 2023. 
  14. ^ Bacon, Jeremy. „Arested at Leeds game”. Приступљено 5. 5. 2023. 
  15. ^ Беван, Крис. „Man Utd 0 - 1 Leeds”. Приступљено 5. 5. 2023. 
  16. ^ „"Fernandes hat-trick helps Man Utd thump Leeds".”. BBC Sport. Приступљено 5. 5. 2023. 
  17. ^ „The definite history of Leeds United”. www.mightyleeds.co.uk. Приступљено 11. 9. 2011. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Официјални сајт Манчестер јунајтеда
Официјални сајт Лидс Јунајтеда

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Sandokan6/песак&oldid=25750205”