Корисник:Searcher LuxEtVeritas/песак
Босозоку[уреди | уреди извор]
Босозоку (暴走族), је врста поткултуре јапанске младалачке делинквенције, и везује се за мото-банде адолесцената који возе илегално модификоване мотоцикле или скутере. Прва појава оваквих мото-банди је уочена током 1950-их, али постају популарнији и многобројнији тек током 1980-их и 1990-их, само да би у XXI веку њихова популарност знатно опала. Такође је значајно да су
Ова поткултура је такође карактеристична по својој ношњи. Често носе радничке комбинезоне или војничке кожне јакне, врећасте панталоне и високе ципеле; ова комбинација се зове токо фуку (特攻服, tokkō-fuku, одећа за специјални напад). Ова одећа је такође била исписана разноразним слоганима који су били написани канђи идеограмима. Међу додатним модним додатцима се користе и хируршке маске, хаћимаки траке, и закачке са мотивом Заставе Излазећег Сунца. Возила су им модификована на разне начине: предњи део каросерије им је често претерано велик, управљачи су им подигнути нагоре и додатно усмерени ка мотору, додају огромне наслоне за седишта, и додатно модификују прегушиваче.
Етимологија и настанак[уреди | уреди извор]
Овај термин је састављен од израза bousou (暴走), што може значити подивљало или неконтролисано, али се као именица може дефинисати као неопрезна вожња, и zoku (族) што значи племе, алу у овом контексту може значити и банда; у буквалном смислу, израз се може превести као дивљајућа, несмотрено возећа банда .
Андреас Рисланд (Andreas Riessland) наводи дефиницију термина босозоку из годишњих белих књига Националне Полицијске Агенције Јапана, где се користи као генерички израз који описује моторизиране групе (углавном) мушких адолесцената који учествују у ометајућем и опасном понашању у саобраћају, не поштујући саобраћајна правила и угрожавајући сопствену, као и туђу, безбедност.[1]Даље, он наводи за овај појам да је, према Натсуки Ендоу (Natsuki Endou), настао 1972. године, у периоду када су се мото-банде сукобљавале са јапанским полицијским снагама, и када су их јапански медији први пут и именовали као босозоку.
Међутим, сама поткултура мото-банди постојала током 1950-их под именом каминари зоку (雷族, громовно племе), названи због карактеристичног звука њихових бучних машина. Они су углавном били преживели камиказе пилоти који су се вратили након Другог светског рата. Чланови су им се придруживали често јер су желели да се осећају као да су део нечег већег, и како би се могли бунити против друштва којег су осећали да их је одбацило. Често су били од нижих друштвено-економских позадина, чији су припадници и најтеже били погођени послератним несташицама и ускраћивањина. Користили су своје активности као мото-банда као начин да искажу љутњу и непријатељство не само према окупационим снагама и тешким условима многи Јапанци су издржали док су били под савезничком окупацијом, али и незадовољство и незадовољство „главним“ јапанским друштвом.[2]
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Сато Икуја (Satou Ikuya), битан по својој етнографичкој студији босозокуа, наводи битан проблем у начину приказивања овог феномена у медијима, где су новости које су извештавале о овоме смањивале компликован феномен на два стереотипа, у којем су чланови босозокуа или окрутни и гадни зликовци или патетичне, исфрустриране и анксиозне жртве[3]. Ипак
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Riessland, Andreas (2013). „The Public Perception of the Bōsōzoku in Japan.” (PDF). 人類学研究所 研究論集. 第1号: стр. 202.
- ^ „Birth of the Motorcycle Gang”. Приступљено 10. 1. 2020.
- ^ Сато, Икуја (1991). Kamikaze Biker: Parody and Anomy in Affluent Japan. Чикаго: University of Chicago Press. стр. 74. ISBN 9780226735283.
Литература[уреди | уреди извор]
- Riessland, A. (2013) The Public Perception of the Bōsōzoku in Japan.『人類学研究所 研究論集』第1号 2013年（モノ・コト・時間の人類学―物質文化の動態的研究―）Nanzan University
- Sato, I. (1991). Kamikaze Biker: Parody and Anomy in Affluent Japan. University of Chicago Press