Корисник:TIjanaFirefly/песак

Dr sci Zorica Arsić Mandarić (Skoplje, 25. april 1949.) je savremeni srpski pisac, lekar i likovni umetnik.

Biografija[уреди | уреди извор]

Zorica Arsić Mandarić je savremeni srpski pisac sa više od pola veka književnog stvaralaštva i 37 objavljenih knjiga poezija, eseja i pripovedaka^[1].

Svoje knjige je, najvećim delom, sama ilustrovala.

Po završetku Kruševačke gimnazije upisuje studije medicine i diplomira u Beogradu. Zatim magistrira, specijalizira otorinolaringologiju i doktorira na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Radila je kao lekar specijalista otorinolaringolog u Kliničkom centru Srbije.

Živi i radi u Beogradu.

Članstvo[уреди | уреди извор]

Istaknuti član Udruženja književnika Srbije^[2]
Jedan je od osnivača Udruženja lekara pisaca Srbije “Vidar”^[3]
Član je Likovne sekcije SLD^[4]

Nagrade i priznanja[уреди | уреди извор]

"Nacionalno priznanje za doprinos kulturi Republike Srbije", 2014^[5]
"Beli narcis", Festival književne omladine Srbije, Divčibare, 1963.^[6]
"Gordana Todorović", prvi dobitnik nagrade, Svrljig, 1997.^[7]
"Jefimijin vez", nagrada za knjigu "Ženski početak večnosti", 2005.
"Ravaničanin", nagrada za očuvanje duhovnog blaga srpskog naroda, 2006.^[8]
"Povelja Morave", međunarodna nagrada, Mrčajevci, 2008.^[9]
"Milan Rakić", pesnička nagrada UKS, 2011.^[10]
"Poet", nagrada izdavačke kuće Arte za knjigu "Tvrdo šivenje", 2015.
"Zlaten prsten", međunarodna književna nagrada Fondacija Makedonija prezent za književni opus, 2016.^[11]
Bagdalin prsten "Despot Stefan Lazarević", književni klub Bagdala, 2017.^[12]
"Krajiška gramata", nagrada Književne zajednice Krajine za životno delo, 2018.^[13]

Bibliografija[уреди | уреди извор]

Knjige poezije[уреди | уреди извор]

"Srce u travi", Bagdala, 1967.
"Vestalka", Bagdala, 1971.
"Neshvatice", Bagdala, 1985.
"Vodeni žigovi", Pakai, 1992.
"Vodeni žigovi", bibliofilsko izdanje, 1992.
"Korice za mesečinu", Nova90, Mašić, 1993.
"Gvozdeni leptir", Ošišani jež, 1995.
"Zvezdana meljava", Politika, 1995.
"Izvor i ušće", Bagdala, 1997.
"Potkožni kosmos", Prosveta, 1998.
"Vez mačem", Bagdala, 1999.
"Usta postavljena svilom", Srpska knjiga, 2001.
"Iver sa Lazarevog krsta", Rivel ko, 2003.
"Ženski početak večnosti", Apostrof, 2004.
"Hvatač snova", Srpska književna zadruga, 2004.
"Kasno cvetanje", Šumadijske metafore, 2008.
"Sjaj misli", Šumadijske metefore, 2008.
"Sok od zborovine", Šumadijske metafore, 2008.
"Činije zvezdanog pirinča", Šumadijske metefore, 2008.
"Izazovna osmatračnica", Cicero, 2013.
"Neorezani poljupci", Cicero 2013.
"Preljubno stanje", Arka, 2013.
"Milovanje delfina", Draslar, 2014.
"Okovani okean", Draslar, 2014.
"Tvrdo šivenje", Arte, 2014.
"Pesme i krik", Globosino, 2015.
"Pod vrelom ćutanja", Draslar, Udruženje književnika Srbije, 2018.

Knjige eseja i proze[уреди | уреди извор]

"Inje na slušalicama", Prosveta, 1996.
"Kapi za kocku šećera", Prosveta, 1996.
"Rajska vrata samoće", Prosveta, 2001.
"O čudesnom stvaranju", Topy, 2006.
"Anđeo i vuk", Nolit, 2008.
"Putovanje ka središtu duše", Draslar, 2010.
"Čipkana jastučnica", Draslar, 2011.
"Mislilice", Draslar, 2012.
"Hleb sa limunovom korom", Prosveta, 2013.
"Zlatni presek samoće", UKS, Filip Višnjić, 2016.
"Ne ćuti, Srbijo", Pešić i sinovi, 2019.

Antologije i monografije[уреди | уреди извор]

Pesme i eseji su joj štampani u vodećim književnim časopisima: Bagdala, Stremljenja, Književne novine, Mladost, Student, Književna reč, Signal, Sveske, Rukovet, Stig, Međaj i u mnogim drugim, kao i u antologijama ljubavne, duhovne i rodoljubive poezije.

Moma Dimić: “Kletva”, Srbija, proleće 1999, UKS, 1999.
RTS: ”Lica pesnika”, 78 dana, RTS 1999.
Raša Perić, Ljubiša Bata Đidić: “Duhovnica”, srpsko pravoslavno pesništvo, Bagdala, 2000.
Dejan Tomić: “Srpska poetska pletenica”, Prometej, 2003.
Dušan Čolović: “Zahvalno potomstvo”, antologija, Telegraf, 2003.
Elizabet Kibler-Ros: “Razgovori o deci i o smrti”, Gutenbergova Galaksija, 2004.
Veroljub Vukašinovišć: “Srpska molitvena poezija”, Pred dverima, Legenda, 2005.
Radomir Andrić: “Zlatiborski Pesmopleti”, Arte, 2007.
Radovan Popović: “Srpski pisci slikari”, Službeni glasnik, 2008.
Dušan Čolović: “Uzdarja”, antologija, Fond Prvi srpski ustanak, 2008.
“Srpski pesnici Svetoj Petki”, Globosino, 2011.
Radomir Andrić: “Vinopev”, Prosveta, 2012.
Ljubiša Bata Đidić: “Let nad zavičajnim gnezdom”, Istorijski arhiv Kruševac, 2012.
Ljiljana Habjanović Đurović, “Pesnici Presvetoj Bogorodici”, Globosino, 2012.
“Treći sabor duhovne poezije”, Rakovica, 2013.
Ljiljana Habjanović Đurović, “Srpski pesnici Svetom Savi i Svetom Simeonu Mirotočivom", Globosino, 2014.
Nebojša Lapčević: “Pod krilima anđela”, Kulturni centar Kruševac, Legat Milića od mačve, 2015.
Ljiljana Habjanović Đurović, “Pesnici Kneginji”, Globosino, 2015.
Ljiljana Habjanović Đurović, “Pesnici Vasiliju Ostroškom”, Globosino, 2016.
Vladimir Jokanović: “Lekari u umetnosti, kulturi i humanosti Srbije, početkom XXI veka”, SLD, 2017.
RTS: “Antologija pesnika”, 2017.
Dejan Stojanović: kritike, “Svet u nigdini”, UKS, 2017.
Ljubiša Bata Đidić: “Knjiga o Milentiji”, Kruševačka eparhija, 2017.
“Luča”, Srpski kulturni centar Sveti Sava, 2017.
Radomir Andrić: “Stari ister Dunavo mlado”, UKS, 2018.

O njenom književnom delu rekli su[уреди | уреди извор]

O Zorici Arsić Mandarić su pisali i govorili: akad. Nikola Milošević, akad. Žarko Đurović, akad. Ljuba Tadić, Čedomir Mirković, Slobodan Rakitić, Milosav Buca Mirković, Radomir Andrić, Dragoš Kalajić, Enriko Josif, mr Srba Ignjatović, dr Mićo Cvijetić, mr Dušan Stojković, mr Ljubiša Bata Đidić, Radomir Putnik, mr Miloš Petrović, mr Milica Jefimijević Lilić, akad. Risto Vasilevski, Viktor Šećerovski, dr Dušica Potić, mr Miroljub Todorović, Lujo Danojlić, Svetozar Radonjić Ras, Draginja Urošević, mr Ljiljana Lukić, mr Milan Đorđević i Milovan Gočmanac.

Čedomir Mirković: "Zorica Arsić Mandarić traga za prostorima izvan granica vidljivog, traga za esencijalnim sudbinskim i metaforičkim... snažna, originalna i sugestivna... poznaje skrivene i mračne kutke čovekove duše i spremna je da se nadnese nad ponore preteće pustoši... postoje pokretačke vitalističke sile koje životu i humanističkim ciljevima daju smisao."

Akademik Nikola Milošević: "Zorica Arsić Mandarić... pesnikinja neusmnjivog književnog dara, istančanih lirskih domašaja... veština kazivanja koju samo mali broj obdarenih pisaca ima."

Ljubiša Đidić: "Kroz paradoskalno i kontrastno svojstvo davanja koje je i uzimanje, i uzimanja koje se odliva u davanje, pesnikinja poentira da izvor ishodi ušću, ušće zalazi u izvoru... Unutrašnja obasjavanja Zorice Arsić Mandarić svojom umetničkom proživljenošću sigurno svedoče da je u sazvučju savremenih srpskih poetesa i njen pesnički glas. Poetesa, kao savremena Jefimija, rodoljubivim mačem umesto iglom veze svoju poetsku fresku, ali ne samo kao nežni dar njenom ranjenom nebu, već i kao rez mačem na braniku svoga ranjenog naroda."

Dragoš Kalajić: "Pesme Zorice Arsić Mandarić valja čitati i kao jedinstveno upućivanje u dugi niz svetih svojstava i uloga žene. Ona je jedinstvena u našoj književnosti po dosegnutim dubinama ženske samosvesti i odlučnosti... u Zoričinom pesništvu jednako životna i hrišćanska loza koju upravo stara vera oslobađa sputavanja svojstvenih deobama sveta... ona upućuje kritički poziv ka srpskoj jedinstvu. Uz isticanje značenja i značaja rodoljubivog pesništva Zorice Arsić Mandairć, ističem da u hroničnoj sklonosti previđanja srpskog pesničkog nasleđa lirske ženstvene tradicije, Zorica vanredno dostojno, nadahnuto i nadahnjujuće prenosi i preporađa."

Draginja Urošević: "Lirski dosezi Zorice Arsič Mandarić su visoki, a ljudsko iskustvo plemenito, po lirskom nadahnuću i naglašenom prisustvu maštovitosti... Otkavši u smiren i skladan ritam svojih stihova, paganska, hrišćanska i moderna vremena, brigu za odnos prošlog, sadašnjeg i budućeg, predaka i potomaka."

Slobodan Rakitić: "Promišljanje smisla, ali tajna trajanja, postojanja i delanja, pitanja su koja se otvaraju iz ciklusa u ciklus, iz pesme u pesmu... u stalnom traganju za egzistencijalnim uporištem u svetu. Unutrašnju stvarnost Zorica Arsić Mandarić preobražava u pesmu, u večno carstvo poezije, kako bi rekao Njegoš. Opredeljenje za carstvo nebesko jeste i opredeljenje za poeziju... Utemeljena u iskonskim i arhetipskim sadržajima sa biblijskom intonacijom, ona doprinosi celovitom viđenju večno ženskog ali i spoznaju samo uskog postojanja, sa vremenom, raspamećenom svetu."

Srba Ignjatović: ”Ženska večnost” - novi lirski ključ Zorice Arsić Mandarić. Snažna personalnost i nesmirajni stvaralački duh autorke nisu u nesaglasju s dosegnutom lirskom pitominom i mestimice bajkolikom idiličnošću. To je moguće upravo onda kada duhovnost ide u stopu sa duhom, a pesnički “rukopis” i jezik obiluju karakterističnim obrtima, metaforama, simbolikma, “otvrdnućima” i “umekšanjima”.

Dušnica Potić: "Život sagledan kao borba, kao večiti nemir, ponekad zahteva da se uzvrati udarac, ponekad zahteva oštrinu i surovost napada. Čvrstina koja poraz preobražava u svoju lepotu i snagu, sposobnost je unutrašnjeg, duhovnog sveta da pomiren sa sobom nađe pomirenja i sa stvarnošću izvan sebe."

Enriko Josif: ”Veliko pesništvo je danas retko, ali ja sam se večeras susreo sa pravim pesnikom koji misli na bit samopostojanja tako da meni ulazi u samu slušnu venu i traži da je ponovo čujem ili iščitavam. Ovakvo prodiranje u neke biti sa lakoćom verovatno je zato što je pesnikinja i lekar, te kod nje nema reči radi igre reči. To je sudbinska doživljenost ili doživljajnost koja je naročito odlikuje... Naročito zapažam poseban ritmički osećaj za nastvljanje, posle svake pesničke kadence ponovo izvire suština."

Akademik Ljuba Tadić: "Muzika i pesništvo su vrhunci duhovnog stvaranja, pa onda dolazi filozofija. U poeziji Zorice Arsić Mandarić se čuo najprefinjeniji osećaj za tu duhovnost."

J. Kosanović: "Poetsko interesovanje autorke kreće se u krugu intimističke zapitanosti nad tajnama života i trajanja... Ova poezija je istovremeno i slavljenje lepote i mladosti ali i čoveka kao individue, njegove posebnosti neponovive u večitom ponavljanju vremena... Specifična u njenoj poeziji je jasna samosvet o ženi kao “biblijskom početku”...

Viktor Šećerovski: "Smaootuđenje kao oblik egzistencijalnog okruženja zaokuplja njeno interesovanje. Kratke opservacije zadivljujuće lirske lepote, retke u našoj novijom književnoj produkciji, ponaosob se mogu nazvati esejima o snu, samoći, istini, izgonu, esejima o usamljenosti, slobodi, dostojanstvu...”

Milutin Lujo Danojlić: "Kao lekar, Zorica Arsić Mandarić je ponekad prinuđena da u susretu sa teško obolelim ublaženom dijagnozom uteši bolesnika, dok u poeziji to lukavstvo ne pomaže. U pesmi samosučavanje sa istinom daje mogućnost da se umetnički izraze najdublja osećanja. Rodoljubive pesme imaju ne samo moderan izraz, već i sadržaj koji evocira arhetipsko u našoj sveti, kao istorijske činjenice koje su ovde na novi način oživljene..."

Radomir Andrić: "Ova pesnikinja me uverava u prvom utisku da na svom jeziku neprestano nosi neku vrstu magične i neugasive svetiljke. U tom prostoru poetičnosti i poetke uzavrelosti donekle nostalgične i reminiscentne nadasve imaginativne, imenuje nevidljive ali snažne spone sa prirodom, sa svojim ženskim rodoslovom i refleksivnom magmom koja iz lekovitih dubina niske svesti zapljuskuje istorijske puteve srpskog naroda. Pesme su podjednako molitva i opomena da bez vere predački zasnovane u samom središtu solarnog kruga, naše reči neće dostići oplođenoj vaseljeni i neće pomoći da život još malo potraje pretvoren u stihosvilu."

Mićo Cvijetić: "U ovoj knjizi kreće se od univerzalnih tema i kategorija do sasvim običnih i naizgled banalnih, pa i do porodičnih intima. Naglašen je osećaj vremenske prolaznosti, traganje za dubljim suštinama, duhovnim i storijskim, mitskim, magijskim. U ovoj poeziji dolazi do punog izražaja stvaralački eros i eros žene, energija čula, energija tela, energija srca i misaona energija, gotovo da se istovremeno uključuju. Pesnikinja odgoneta čudo života i čudo sveta prodirući u one najskrivenije prostore stvarno i metafizičkog postojanja. Traga za suštinom bića koje je velika božja tajna jer, oni potkožni prsti i potkožni kosmos, ne zna se dokle su ljudski, a odakle počinju božanski."

Mr Dušan Stojković: "Pravi eseji su originalni, otkrivalački, podsticajni, samosvojni... Apsolutno slobodni. Takvi upravo jesu oni koje Zorica Zrsić Mandarić piše.... Svaka misao je opevana. Svako njeno osećanje – promišljeno. Slike kao da imaju telo i dušu... Rečenice su pune omčica. Nalik su na prozno-lisko heklanje. Pravi poetski vez sasvim sličan onom kojim se bavila, davno, Jefimija... Ostaje, onim najumnijim među njima, da je čitaju na fonu velike književnosti kojoj je samoća glavna tema."

Mr Milan Đorđević: "Sa stanovišta kognitivne lingvistike, Zorica Arsić Mandarić je iznela čitav spektar reči i prototipa, njihovih granica i etimoloških dubina... dala je poseban doprinos naučnoj tvrdnji da se matematički i geometrijski zlatni presek nalazi u biću jezika i da je duhovni put integra puta istine i života.”

Dr Milovan Gočmanac: “Poezija i njena intelektualno filozovska i lirska proza je inovativni dar jeziku naroda kome pripada. Poetika njenog književnog stvaralaštva inovativna je i avangardna. Njeno umetničko delo, u svojoj samobitnosti ingeniozno i originalno, predstavlja posebnu pojavu u savremenoj srpskog umetničkoj javnosti.”

Literatura[уреди | уреди извор]

Dragoš Kalajić: Tragom Jefimije, Iver sa Lazarevog krsta, Rivel ko, 2003.
Srba Ignjatović, “Večno žensko” i “Ženska večnost” - novi lirski “ključ” Zorice Arsić Mandarić, Ženski početak večnosti, Apostrof, 2004
Slobodan Rakitić: Stvarnost pesme ili simbolizovanje sveta i života, "Hvatač snova", Srpska književna zadruga, 2004.
Radomir Andrić: Razrastanje misaonog lirizma, "Kasno cvetanje", Šumadijske metafore, 2008.
Radomir Andrić: Prinavljanje pesmotvorne energije, "Sjaj misli", Šumadijske metefore, 2008.
Bojana Stojanović Pantović: Teskoba i razuđenost lirskog ja, "Preljubno stanje", Arka, 2013.
Radomir Andrić: Sagledavanje dubine visinom, "Pod vrelom ćutanja", Draslar-UKS, 2018.
Radomir Andrić: Zapisi pred snevalačkim ogledalom, "O čudesnom stvaranju", Topy, 2006.
Radomir Andrić: Osvajanje nekazivog i tajnovitog, "Putovanje ka središtu duše", Draslar, 2010.
Milica Jeftimijević Lilić: Čovek viđen kao gromoglasni događaj, "Hleb sa limnunovom korom", Prosveta, 2013.
Dušan Stojković: Zlatna knjiga o dušinoj samoći, "Zlatni presek samoće", UKS-Filip Višnjić, 2016.
Milan Đorđević: Istina je put do istine, "Zlatni presek samoće", UKS-Filip Višnjić, 2016.
Zorica Arsić Mandarić: "Neurogeni poremećaji larinksa kod ekspanzivnih procesa u grudnom košu", magistarski rad, Med. fak. Univ. u Beogradu, 1998.
Zorica Arsić Mandarić: "Oštećenje donjeg laringealnog nerva kod karcinoma bronha, doktorska disertacija", Med. fak. Univ. u Beogradu, 2000.

Reference[уреди | уреди извор]

^ „Riznica srpska – književnost”. riznicasrpska.net. Приступљено 2019-02-15.
^ „Управа УКС”. www.uksrbije.org.rs. Приступљено 2019-02-15.
^ „VIDAR”. www.facebook.com (на језику: српски). Приступљено 2019-02-15.
^ „Српско лекарско друштво”. www.sld.org.rs. Приступљено 2019-02-15.
^ „Dokumenta i propisi - Ministarstvo kulture i informisanja”. www.kultura.gov.rs. Приступљено 2019-02-15.
^ „Na Divčibarama manifestacija "Beli narcis"”. Nadlanu.com (на језику: српски). Приступљено 2019-02-15.
^ „Књижевна награда СО – „Гордана Тодоровић“ | Центар за туризам, културу и спорт – Сврљиг” (на језику: српски). Приступљено 2019-02-15.
^ „Zvanicna Internet prezentacija Opstine Paracin - “Ravaničanin” Dimitrijeviću i Trifunoviću”. www.paracin.rs. Приступљено 2019-02-15.
^ Matijević, Piše: I. (2008-09-23). „Povelja Morave Zorici Arsić Mandarić i Vjačeslavu Kuprijanou”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2019-02-15.
^ „Nagrada "Milan Rakić" za tri autora”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2019-02-15.
^ Златен прстен (на језику: македонски), 2019-01-01, Приступљено 2019-02-15
^ Milenković, S. „"Prsten Despota Stefana Lazarevića" Bošku Ruđinčaninu i Zorici Arsić Mandarić”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2019-02-15.
^ „„Крајишка грамата“ додијељена Зорици Арсић Мандарић и Вељку Стамболији”. Савез Срба из региона (на језику: српски). 2018-02-08. Приступљено 2019-02-15.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

[1] „Riznica srpska – književnost”. riznicasrpska.net. Приступљено 2019-02-15.

[2] „Управа УКС”. www.uksrbije.org.rs. Приступљено 2019-02-15.

[3] „VIDAR”. www.facebook.com (на језику: српски). Приступљено 2019-02-15.

[4] „Српско лекарско друштво”. www.sld.org.rs. Приступљено 2019-02-15.

[5] „Dokumenta i propisi - Ministarstvo kulture i informisanja”. www.kultura.gov.rs. Приступљено 2019-02-15.

[6] „Na Divčibarama manifestacija "Beli narcis"”. Nadlanu.com (на језику: српски). Приступљено 2019-02-15.

[7] „Књижевна награда СО – „Гордана Тодоровић“ | Центар за туризам, културу и спорт – Сврљиг” (на језику: српски). Приступљено 2019-02-15.

[8] „Zvanicna Internet prezentacija Opstine Paracin - “Ravaničanin” Dimitrijeviću i Trifunoviću”. www.paracin.rs. Приступљено 2019-02-15.

[9] Matijević, Piše: I. (2008-09-23). „Povelja Morave Zorici Arsić Mandarić i Vjačeslavu Kuprijanou”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2019-02-15.

[10] „Nagrada "Milan Rakić" za tri autora”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2019-02-15.

[11] Златен прстен (на језику: македонски), 2019-01-01, Приступљено 2019-02-15

[12] Milenković, S. „"Prsten Despota Stefana Lazarevića" Bošku Ruđinčaninu i Zorici Arsić Mandarić”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2019-02-15.

[13] „„Крајишка грамата“ додијељена Зорици Арсић Мандарић и Вељку Стамболији”. Савез Срба из региона (на језику: српски). 2018-02-08. Приступљено 2019-02-15.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]