Слободан Ракитић

Слободан Ракитић
Слободан Ракитић
Лични подаци
Датум рођења	(1940-09-30)30. септембар 1940.
Место рођења	Власово, код Рашке, Краљевина Југославија
Датум смрти	1. јануар 2013.(2013-01-01) (72 год.)
Место смрти	Београд, Србија
Народност	Србин
Религија	православље
Професија	књижевник

Слободан Ракитић (Власово, код Рашке, 30. септембар 1940 — Београд, 1. јануар 2013) био је српски песник, есејиста и политичар. Као песник, био је представник поетске метафизике. Ракитић је био председник Удружења књижевника Србије и председник Српске књижевне задруге.

Биографија

Дипломирао је на Филолошком факултегу у Београду. Уређивао је књижевне часописе Савременик и Рашка. Био је члан прве редакције која је покренула лист Књижевна реч (1972). Од 1973. године запослен је на Коларчевом народном универзитету, као уредник катедре за књижевност и језик.

Слободан Ракитић је био опозиционар тадашњој власти. Посланик на листи Српског покрета обнове у првој вишестраначкој скупштини Србије (1991—1992), народни посланик у Савезној скупштини СР Југославије (1993—1994), председник Удружења књижевника Србије од 1994. до краја 2004. године. Био је председник и оснивач Саборне народне странке.

Ракитић је мисаони лирски песник, са изразитим осећањем за историју, културу и традиционалне вредности. Његова поезија, лирскоинтимистичка, елегична, рефлексивна и религиозна, настоји песнички да одговори на вечна питања живота и смрти, положаја појединца и историјског, колективног страдања. Ракитићев песнички говор изразито је метафизички, племенит - претежно неосимболистички. Његове песме тематско-мотивски и обликовно кореспондирају са старом богослужбеном књижевношћу. (М. К.)

Преминуо је у Београду после кратке и тешке болести 1. јануара 2013. Сахрањен је 4. јануара 2013. у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Песме су му превођене на више језика.

Признања

• Награда „Милан Ракић”, за књигу Земља на језику, 1974.
• Награда „Исидора Секулић”, за књигу Жудња за југом, 1981.
• Награда „Бранко Миљковић”, за књигу Основна земља, 1988.
• Награда „Кондир Косовке девојке”, 1994.
• Награда „Лаза Костић”, за сабрана дела, 1995.
• Дучићева награда, за књигу Изабране и нове песме, 1998.
• Награда „Златни крст кнеза Лазара”, 1998.
• Октобарска награда града Београда, за књигу Тапије у пламену, за 1990.
• Награда „Драинац”, за књигу Тапије у пламену, 1991.
• Награда „Песничко успеније”, 2002.
• Награда „Змај Огњени Вук”, за књигу Песме, 2002.
• Награда „Стефан Првовенчани”, 2006.

Дела

Књиге песама

• Светлости рукопис (1967)
• Рашки напеви (1968)
• Свет нам није дом (1970, друго допуњено издање 1979)
• Земља на језику (1973)
• Песме о дрвету и о плоду (1978)
• Жудња за југом (1981)
• Потомак (1982)
• Основна земља (1988), допуњено издање 1989. и 1990)
• Тапије у пламену (1990, друго издање 1991)
• Душа и спруд (1994)
• Изабране песме (1998)
• Поезија романтизма југословенских народа, зборник (1978)
• Изабрана дела у пет књига(1994)

Књиге есеја

• Од Итаке до привиђења (1985)
• Облици и значења (1994)

Литература

• Милијан Деспотовић: Свему вратити говор /Милијан Деспотовић. – УКС, Пожега: Народна библиотека : Свитак : Развигор , 2011 (есеј о књизи: Слободан Ракитић: "Песме")

Спољашње везе

• Романтизам и после романтизма - интервју („Политика“, 3. октобар 2011) (језик: српски)
• Радио-телевизија Републике Српске: Арт машина: Слободан Ракитић, 12. 5. 2012. (језик: српски)
• Преминуо Слободан Ракитић („Политика“, 2. јануар 2013)