Корисник:UkilaKH/песак
Класични реализам
[уреди | уреди извор]Класични реализам је један од праваца реализма у ликовној уметности, књижевности, позоришту, музици, архитектури и једна од теорија у политици о међународним односима.
Порекло
[уреди | уреди извор]Термин „класични реализам“ се први пут појавио као опис књижевног стила, као у критици Милтонове поезије из 1882. године.[1]
Класични реализам у ликовној уметности
[уреди | уреди извор]У уметности се односи на уметнички покрет у касном 20. и раном 21. веку у коме цртање и сликање придају велику вредност вештини и лепоти, комбинујући елементе неокласицизма и реализма из 19. века.
Порекло у ликовној уметности
[уреди | уреди извор]
Његова употреба у вези са визуелним уметностима датира најмање од 1905. године у односу на Мазачове слике.[2]
Класични реализам у међународним односима
[уреди | уреди извор]Реализам следи претпоставке да су: државе главни актери у систему међународних односа, не постоји наднационални међународни ауторитет, државе делују у сопственом интересу и државе желе моћ за самоодржање.[3] Класични реализам се може разликовати од осталих облика реализма јер ставља посебан нагласак на људску природу и унутрашњу политику као кључни фактор у објашњавању понашања државе и узрока међудржавних сукоба.[4] Класично реалистичка теорија усваја песимистички поглед на људску природу и тврди да људи нису суштински добронамерни, већ да су себични и делују из страха или агресије.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ S. Birch, The Educational Times. Vol. 35, No. 249, January 1, 1882, page 294.
- ^ Mahler, Arthur; Blacker; Carlos; Slater, William Albert. Paintings of the Louvre, Italian and Spanish, Doubleday, 1905, page 26.
- ^ Reus-Smit, C & Snidal. D 2008, “The Oxford Handbook of International Relations”, pp. 1–772, Oxford University Press
- ^ Donnelly, Jack, 2000. “Realism and International Relations. Cambridge, England: Cambridge University Press”, Web.
- ^ Williams, MC. 2007, “Realism reconsidered the legacy of Hans Morgenthau in international relations”, Oxford University Press, Oxford.