Међународни односи

Из Википедије, слободне енциклопедије

Међународни односи су како академска тако и област јавног деловања, грана политичких наука која се бави спољном политиком државе унутар међународног система. Ово укључује и улоге међународних организација, невладиних организација (НВО), и мултинационалних корпорација. Пошто се међународни односи баве анализом и формулацијом спољне политике, ова област може бити позитивистичка или нормативна.

Међународни односи повезују мноштво различитих области попут политичких наука, економије, филозофије, социологије, културолошких студија и других друштвених наука. Међународни односи баве се широким опсегом проблема и питањима, укључујући и еколошки покрет, нуклеарну опасност, национализам, међународну помоћ, економски развој и људска права.

Теорије[уреди]

Постоји много идејних приступа теорији међународних односа, укључујући и конструктивизам, институционализам, марксизам, нео-грамшизам, и други. Ипак, најдоминантније су школе реализма и либерализма.

Историја[уреди]

Историја међународних односа може да се прати до Вестфалског мира из 1648. године којим су дати оквири савременог међудржавног уређења, какав познајемо данас. Вестфалски мир увео је нове тезе и појмове у међународне односе: рат више није посматран као борба различитих вероисповести за истину, већ као спор два световна, секуларна суверена. Коначно решење оружаних сукоба, након Вестфалије, није више био договор теолога и војних најамника. Уместо тога, ови уговори дошли су у надлештво нове категорије чиновника: професионалних дипломата и ратника, заклетих на верност служењу држави.

Пре Вестфалског споразума не може се јасно препознати професија дипломате. Шпијуни, изасланици, гласноговорници који су преносили прогласе и декламације били су уобичајени начини којима су владари обавештавали и упозоравали један другог о својим намерама. Након Вестфалије, дипломатски занат обављали су представници вишег сталежа, обучени и опуномоћени да износе чињенице, одређују приоритете, потпуно свесни последица ратних разарања.

Такође, војска је углавном била вођена од стране предузимача, који су примали плату најчешће од пљачке побеђених територија. Након Вестфалије, војском је почела да управља војна бирократија која је почела да регрутује војску и да плаћа њихово издржавање углавном кроз порезе. Ту су се створили оквири узајамног дејства војске и дипломатије, која је од тада све мање тежила „победи“ а све више „постизању повољног мира“.

Рат је, након Вестфалије, како је то приметио Клаузевиц (Karl von Clausewitz), постао „јачи облик дипломатије“, а бојно поље проширење преговарачке сале.

Тек 1919. године отворено је прво универзитетско одељење посвећено међународним односима, на универзитету Aberystwyth* у Велсу. Исте године, Georgetown University's Walsh School of Foreign Service основала је образовни смер „међународни односи“.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :