Корисник:VasoniVasoni/Битка код Томашова Лубелског
| Битка код Томашова Лубелског | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Инвазија Пољске током Други светски рат | |||||||||
 | |||||||||
| |||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||
 Нацистичка Немачка |
 Пољска | ||||||||
| Команданти и вође | |||||||||
|
Leonard Wecker Вилхелм Лист Валтер фон Рајхенау Евалд фон Клајст Ernst Busch |
Прва фаза: Stefan Dąb-Biernacki Emil Krukowicz-Przedrzymirski Władysław Anders Jan Kruszewski | ||||||||
| Укључене јединице | |||||||||
| 1 дивизија | 4 дивизија | ||||||||
| Жртве и губици | |||||||||
| 929 погинулих, 1.174 рањених и 36 уништених тенков | 870 погинулих и 700 рањених | ||||||||
Битка код Томашова Лубелског одиграла се од 18. септембра до 26. септембра 1939. године код града Томашова Лубелског. То је била друга највећа битка[1] инвазије на Пољску (Битка код Бзуре била је највећа) и уједно највећа тенковска битка у кампањи. Резултат је била предаја војске Краков 26. септембра 1939[2]. Битка се може поделити у две фазе, прва фаза од 19. до 20. септембра и друга фаза од 21. до 26. септембра. У француским изворима се често називају Првом, односно Другом битком код Томашова Лубелског.
Прва фаза[уреди | уреди извор]
У првој фази (позната и као Прва битка код Томашова Лубелског ), пољске снаге, састављене од војске Лублин и војске Краков под вођством генерала Пискора, покушале су да се пробију кроз немачке положаје око Томашова према румунском мостобраном подручју. Обе војске снаге 15. септембра, на подручју југозападно од Фрампола. Њихов пут према југу блокирали су, међутим, два немачка корпуса - XXII армијски корпус (око Билгораја ) и XXII панцарски корпус, који су се састојали од 2. немечке оклопне дивизије и 9. тенковски дивизион (око Хрубјешова, Замошћа и Томасзов Лубелског). Пољске снаге, концентрисане око Фрампола, биле су опкољене од шест до седам немачких дивизија. Будући да ни војска Кракова, ни војска Лублин нису имали авионе, генерал Антони Шилинг, командант војске Кракова, одлучио је да ризикује и нападне Немце, не знајући њихову стварну снагу. Знао је да су се панцарске снаге већ приближиле Рави Руској и надао се да ће се њихове јединице протезати дуж пута од Јарослава до Раве[3]. Пољске снаге су укључивале једну од највећих пољских оклопних јединица тог доба, Варшавску оклопно-моторизовану бригаду, а Сзилинг је, заједно са генералом Пискором, одлучио да Варшавска бригада изведе демонстративни напад на Томашов, скрећући пажњу Немаца. Удружене пољске снаге биле су састављене од пет пешадијских дивизија - 3., 21., 22., 23. и 55. дивизије . Даље, састојале су се од 1. брдске бригаде, Краковске коњичке бригаде и Варшавске оклопно-моторизоване бригаде. Међутим, након дана тешких борби, пољске јединице су смањене на 30-50% своје првобитне снаге (осим оклопне бригаде), недостајући батерије, противтенковска муниција и контролори. Даље, комуникација између одвојених дивизија била је јака и нису имали пуно подршке, што је била велика предност, јер су имали идеју о кретању и положају немачких снага.
Ови планови, међутим, брзо су се променила, пошто су Немци уништили кључну Полисх јединицу, 21. Моунтаин Дивисион близини села Дзиковиец, септембра 15/16, убија опште Јозеф Кустрон . Генерал Пискор, схватајући да су немачке снаге јаче него што је мислио, одлучио је да делује брзо, не чекајући да се концентришу све његове дивизије. 17. септембра наредио је Варшавској оклопно-моторизованој бригади да нападне Томашов и задржи град док се главне снаге војске Кракова не придруже бригади. Томашов је нападнут 18. септембра ујутро, а до 13 сати половина града била је у пољским рукама. У међувремену, међутим, 4. лака дивизија придружила се бици, ударајући задње пољске јединице и присиљавајући их да се повуку. Стога је покушај хватања Томашова у изненадном нападу пропао. [4] У ноћи са 18. на 19. септембра, Варшавска бригада, подржана пешадијом 23. и 55. дивизије, поново је напала Томашов, али без успеха. Трећи напад догодио се у ноћи са 19. на 20. септембар, али су пољске јединице биле неорганизоване и деморализоване. После низа хаотичних окршаја, са порастом броја убијених и рањених и смањењем муниције, генерал Пискор је одлучио да се преда. Заробљено је око 11.000 пољских војника, а мале групе успеле су да се сакрију у шуме.
У међувремену, Оперативна група „Борута“ (названа по генералу Миечислав Борута-Спиеховић ), која је била део војске Кракова, одвојила се од главних пољских снага и кренула према Наролу . Окружене Немцима, пољске јединице су уништаване једна по једна. Неки су успели да стигну до подручја Рава Руска, где се 20. септембра предало 3.000 војника, завршавајући ову фазу битке. [5]
Друга фаза[уреди | уреди извор]
Друга фаза (позната и као Друга битка код Томашова Лубелског ) укључивала је пољске јединице из такозваног Северног фронта - преостали елементи војске Лублин, војске Модлин и оперативних група Вишков, Нарев и Новогродска коњичка бригада под вођством генерала Емила Круковицз-Прзедрзимирског и Стефан Даб-Биернацки . Те снаге су се 20. септембра налазиле неких 40 километара северно од Томашова, у области Ситаниец . Генерал Даб-Биернацки, који им је заповедао, до последњих сати није имао појма о текућој битци и није помагао у борби са трупама. У исто време, генерал Пискор није знао за јединице Даб-Биернацког које су деловале североисточно од Томашува. Свеукупно, снаге Северног фронта имале су 39.000 војника и 225 топова. [6] Били су подељени у три групе - Коњица генерала Владислава Андерса, Оперативна група генерала Јана Крушевског и Оперативна група генерала Емила Круковицз-Прзедрзимирског. Пољски снаге су дорасли за немачке 10. армије и 14. армије, чување путева на југу, али генерално ДАБ-Биернацки, на састанку са својим официрима 18. септембра у селу Вересзцзе Дузе код Хелм, одлучио да иде заједно са неким покушај пробоја до Мађарске или Румуније. Даб-Биернацки је већ знао да је Црвена армија напала Пољску дан раније, па је време било од пресудне важности.
Снаге Северног фронта кренуле су у правцу југа од подручја Хелма у две колоне, према Замошћ, на који је Даб-Биернацки одлучио да нападне. 18. септембра Пољаци су напали Краснистав, али нису успели да га заузму. Следећег дана Даб-Биернацки наредио је да се напад на Замосћ изврши 20. септембра, али је у ноћи 19./20. Септембра сазнао за текућу битку код Томашова Лубелског и одлучио да помогне. Јединице Северног фронта кренуле су према Томасзову, али су их 20. септембра увече напале 4. лака дивизија и 27. пешадијска дивизија у близини Чешника. У међувремену, јединице Оперативне групе генерала Емила Круковицз-Прзедрзимирског стигле су до подручја Томашова, а 21. септембра, неколико сати завршена прва фаза битке, напале су трупе под командом генерала Ернста Бусцха ( 28. Јагер дивизија и 8. Јагер Дивизија ). Будући да су се пољске снаге показале снажнијима него што се очекивало, фелдмаршал Вилхелм Лист одлучио је послати појачање генералу Бусцху - 68. пешадијској дивизији, 27. ИД и 2. панзерској дивизији, која је управо извршила брисање пољских снага у првој фази битке код Томашова Лубелског .
Увече 22. септембра, коњица генерала Владислава Андерса напала је, заузевши Краснистав, а затим стигла до Самбора . Остале пољске јединице нису имале успеха, а у неколико окршаја су опкољене 23. септембра. Генерал Даб-Биернацки наредио је својим официрима да капитулирају, побегао из окружења и напустио Пољску, завршивши у Француској . Генерал Прзедрзимирски одбио је да се повинује наредби и 24. септембра напао је Красноброд, али га је 8. Јагер дивизија зауставила. Већина преосталих пољских снага капитулирала је око 26. септембра. [7]
Пољске јединице[уреди | уреди извор]
Прва фаза[уреди | уреди извор]
| Пољска прва фаза | |||
| Групе | Дивизија или бригада | Пукови | |
|---|---|---|---|
| Војска Лублин Пискор | |||
| Варшавска оклопно-моторизована бригада Ровецки |
1. моторизовани пешадијски пук 1. пушачки пук елементи 1. лаког тенковског батаљона елементи других малих оклопних јединица | ||
| Сандомиерз Гроуп Сикорски |
94. пешадијски пук 164. пешадијски пук | ||
| Војска Краков Сзилинг |
Оперативна група Јагмин Јагмин-Садовски | ||
| 23. пешадијска дивизија Повиерза |
11. пешадијски пук 73. пешадијски пук 75. пешадијски пук | ||
| 55. пешадијска дивизија Калабински |
201. пешадијски пук 203. пешадијски пук 204. пешадијски пук | ||
| 22. планинска пешадијска дивизија Ендел-Рагис |
2. пушка пука Подхале 5. пушки пук Подхале 6. пухачки пук Подхале | ||
| Оперативна група Борута Борута-Шпихович |
6. пешадијска дивизија Монд |
12. пешадијски пук 16. пешадијски пук 20. пешадијски пук | |
| 21. брдско-пешадијска дивизија Кустрон |
202. пешадијски пук 3. пук пушке Подхале 4. пушка пука Подхале | ||
| Краковска коњичка бригада Пиасецки |
3. улански пук 5. пушки пук 8. улански пук | ||
Друга фаза[уреди | уреди извор]
| Пољска друга фаза | |||
| Групе | Дивизија или бригада | Пукови | |
|---|---|---|---|
| Северни фронт Даб-Биернацки | |||
| 39. пешадијска дивизија Олбрихт |
93. пешадијски пук 94. пешадијски пук 95. пешадијски пук | ||
| Оперативна група Прзедрзимирски Круковиц-Прзедрзимирски |
1. легијска пешадијска дивизија Ковалски |
1. легијски пешадијски пук 5. легијски пешадијски пук 6. легијски пешадијски пук елементи 3. легијске пешадијске дивизије | |
| 33. пешадијска дивизија Зиелениевски |
133. пешадијски пук 134 пешадијски пук 135 пешадијски пук | ||
| 41. пешадијска дивизија Пиекарски |
114. пешадијски пук 115 пешадијски пук 116 пешадијски пук | ||
| Коњичка бригада Мазовиецка Карцз |
1. пук Цхевау-легерс 7. улански пук <11. легија Улански пук | ||
| Коњичка оперативна група Андерс Андерс | |||
| Коњичка бригада Новогродзка Плисовски |
25. улански пук 26. улански пук 27. улански пук | ||
| Вољинска коњичка бригада Филиповиц |
12. улански пук 19. улански пук 21. улански пук | ||
| Коњичка бригада Кресова Гробицки |
6. пук пушака 20. улански пук 22. улански пук | ||
| Оперативна група Крузевски Крузевски |
10. пешадијска дивизија Диндорф-Анкович |
28. пешадијски пук 30. пешадијски пук 31. пешадијски пук | |
| Комбинована пешадијска дивизија Волковиц |
13. пешадијска бригада 19. пешадијска бригада елементи 29. пешадијске бригаде | ||
| Комбинована коњичка бригада Закрзевски |
Варшавски коњички пук елементи коњичке бригаде Виленска 8. улански пук | ||
Немачке јединице[уреди | уреди извор]
| Немачка | |||
| Групе | Дивизија или бригада | Пукови | |
|---|---|---|---|
| 10. армија Рајхенау |
VII корпус Шоберт |
27. пешадијска дивизија Бергман |
40. пешадијски пук 63. пешадијски пук 91. пешадијски пук |
| 68. пешадијска дивизија Браун |
169. пешадијски пук 188. пешадијски пук 196. пешадијски пук | ||
| 14. армија Лист |
VIII корпус Буш |
8. пешадијска дивизија Коцх-Ерпацх |
28. пешадијски пук 38. пешадијски пук 84. пешадијски пук |
| 28. пешадијска дивизија Обстфелдер |
7. пешадијски пук 49. пешадијски пук 83. пешадијски пук | ||
| XXII корпус Клајст | |||
| 2. танковска дивизија Веиел |
3. танковски пук 4. танковски пук 2. моторизовани пешадијски пук | ||
| 4. лака дивизија Хубицки |
33. танковски батаљон 10. механизовани коњички пук 11. механизовани коњички пук | ||
| XVII корпус Киениц |
44. пешадијска дивизија Шуберт |
131. пешадијски пук 132. пешадијски пук 134. пешадијски пук | |
| 45. пешадијска дивизија Матерна |
130. пешадијски пук 133. пешадијски пук 135. пешадијски пук | ||
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ The Vickers Mk. E light tank in the Polish service. Private Land Army Research Institute. Last accessed on 11 March 2007
- ^ Zaloga, S.J., 2002, Poland 1939, Oxford: Osprey Publishing Ltd., ISBN 9781841764085
- ^ Czesław Grzelak, Henryk Stańczyk Kampania polska 1939 roku, page 308. Oficyna Wydawnicza RYTM Warszawa, 2005. ISBN 83-7399-169-7
- ^ Czesław Grzelak, Henryk Stańczyk Kampania polska 1939 roku, page 309. Oficyna Wydawnicza RYTM Warszawa, 2005. ISBN 83-7399-169-7
- ^ Stanley S. Seidner,Marshal Edward Śmigły-Rydz Rydz and the Defense of Poland, New York,1978 ,226-28
- ^ Czesław Grzelak, Henryk Stańczyk Kampania Polska 1939 roku, page 312. Oficyna Wydawnicza RYTM Warszawa, 2005. ISBN 83-7399-169-7
- ^ Seidner,Marshal Edward Śmigły-Rydz Rydz and the Defense of Poland, New York,1978 ,277
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
[[Категорија:Category:1939.]] [[Категорија:Инвазија на Пољску]]