Корисник:Veljko4/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Хонг Конг Ер Карго Терминал ЛТД - ХАЦТЛ[уреди | уреди извор]

Хонг Конг Ер Карго Терминал ЛТД је један од 5 карго терминала на највећем авио карго центру у свету, хонгконгшком аеродрому Хонг Конг Ерпорт.

Аеродром Хонг Конг[уреди | уреди извор]

Аеродром Хонг Конг (ИАТА КОД: HKG, ИЦАО КОД VHHH) се налази на острву Чек Лап Кок на 9 метара надморске висине близу делте Бисерне реке. Сам аеродром поседује 2 полетно слетне стазе (северна и јужна), са дужином од по 3800 метара. ХАЦТЛ је постављен ближе јужној стази, па авиони који користе услуге ХАЦТЛ терминала користе јужну стазу. Сам аеродром годишње опслужи 71,541,000 путника и 4810854 тоне робе ( подаци из 2019. године).

Аеродром поседује 5 терминала за управљање робом и још 2 за логистичку подршку, а то су:

  • Азија Ерфеит Терминал (ААТ)
  • Катхаy Пацифик Карго Терминал (ЦПЦТ)
  • ДХЛ Централ Азија Хаб (ДХЛ)
  • Хонг Конг Ер Карго Терминал (ХАЦТЛ)
  • Ер Мејл Центар

Логистичке подршке:

  • Ерпорт Фреит Форвардинг Центар (АФФЦ)
  • Трејдпорт Логистик Центар

ХАЦТЛ[уреди | уреди извор]

Хонгконгшки терминал је један од највећих и технолошки најнапреднијих теретних терминала на свету. Ојачава статус Хонг Конга као главног центра за међународну трговину и комуникације у југоисточној Азији. Поред основних функција за пренос робе, сама зграда представља једну од најбољих бизнис зграда за побољшање квалитета људских ресурса и задовољства радника. Капацитет терминала је око 2,6 милиона тона на годишњем нивоу. Просечно улагање у терминал је око 800 милиона евра.  Површина на којој се терминал простире износи 17 хектара. Терминал има сертификат од светске здравствене организације за сигурно управљање фармацеутским производима. Терминал поседује и лиценцу Европске Уније за „Ваздушни превоз терета и поште који саобраћају од европске уније до треће земље“. Поседују сертификат за превоз живих животиња издат од стране ИАТА.

Терминал је опремљен савременим аутоматизованим системом за руковање теретом и управљањем кварљивим, драгоценим, ломљивим и теретом од посебног значаја. Интермодалне услуге су прилагођене превозу од Хонг Конга до Јужне Кине.

Спектар услуга[уреди | уреди извор]

Основна услуга терминала је прихват, складиштење и отпуштање робе са аеродрома како путем авио саобраћаја тако и интермодалним путем.

Што се тиче прихвата робе на терминал, Хацтл нуди услугу прихвата од обичне робе па све до најосетљивијих ствари, захваљујући системима за управљање робом, на аеродрому се може сместити 3500 контејнера као и 10000 палета и 1500 места за УЛД-ове. Терминал опслужује преко 40 возила, а поред тога на терминалу постоји 313 паркинг места за камионе.

Терминал поред обичне робе има и простор за складиштење ствари које су захтевније за чување и транспорт. У табели испод су приказане услуге складиштења специјалне робе, као и простор на терминалу који је расположив за одређени тип услуге.

Простор Величина (m2)
Опасна роба 166
Живе животиње 198
Курирски центар 836
Простор за коње 1725
Радиоактивна роба 43
Простор за УЛД 1541
Расути терет 755
Драгоцени терет 333

Терминал пружа и услуге прикупљања документације за одређени вид робе, као што је царина и издавање докумената о транспорту из одређеног дела света и докумената потребних за превоз робе путем других видова саобраћаја. Аеродром такође ради на што бржој ефикасности опслуге клијената.

Инфраструктура[уреди | уреди извор]

Сам центар се састоји од 2 зграде:

  • Експрес центар
  • Карго терминал

Заједно ове две зграде имају капацитет од 2,5 милиона тона терета робе годишње.

Годишње експрес центар може да обради 200000 тона робе. Захваљујући доброј опреми и технологији на овом терминалу се може руковати са разноврсном робом, од драгоцених предмета, готовине, злата па до живих животиња. Поред ове зграде налази се зграда карго терминала која је широка 200 м и дугачка 290 м. На бочним деловима се налазе 2 аутоматизована система за складиштење контејнера, сваки дужине од 250 м и висине од 45 м. Други део чине 2 система за складиштење палета робе који представљају највећи систем у свету. Носачи терета се налазе на ободима зграде.

Систем за складиштење смећа и непотребне робе се налази у срцу зграде и ту се чува наредна 2 месеца.

На крајевима зграде се налазе канцеларије и менза која може да опслужи 600 људи одједном. Запослени и њихове породице имају низ погодности и услуга. Терминал садржи и спортски центар са теренима за бадминтон и спортску дворану. Такође има и највећи кровни врт на свету са базенима и тениским теренима. На бочним деловима се налази простор за контејнере уз њих се налази простор за одлагање палета , док канцеларије и менза су постављене управно на њих.

Технологија[уреди | уреди извор]

Хацтл се сматра једним од најсавременијих аеродромских терминала на свету. Хацтл има одвојено одељење у коме су запослени инжењери за решавање различитих проблема на аеродрому и терминалу како би усавршили опслугу и максимално скратили време опслуге.

У прошлости Хацтл је имао проблем са организовањем и смештањем робе на прави начин, као и са проналажењем исте. Међутим захваљујући модерним технологијама, Хацтл је развио систем за проналажење пошиљки. Системом се управља са мобилних уређаја, а састоји се од камера на крововима које представљају “очи” система, “уши” система су антенене постављене на зидовима терминала. “Мозак” система је контролни центар, а “руке” система су радници који користе овај систем. На робу су залепљени папири на којима су иштампани баркодови пошиљки у великој размери (слика 7.) како би камера приметила бар код, када корисник, односно радник на терминалу претражи путем апликације одређен артикал, путем ГПС-а он добија локацију самог артикла. Овај систем је у великој мери поуздан, тако да је прихватљив за коришћење на терминалу. Поред овог система ,према писању часописа који издаје овај терминал из јуна ове године, инжењери су смислили посебан начин разврставања робе у терминалу тако да се на истом месту налази роба која има сличности на основу неког критеријума (нпр. роба која треба да се испоручи одређеног дана).

Ове године на терминалу је постављен нови систем за проверу исправности покретних делова система. Камере су постављене на врхове шина путем којим се манипулише робом на терминалу. Ове камере би требале да раде првих 16 недеља на упознавању целог система, а касније ће систем бити у могућности да обавештава раднике о неисправности неког дела система. Потреба за овим системом се јавила јер радницима није било лако да се пењу на висину од преко 3,5 метра и да у условима слабије осветљености уоче кварове.

Хацтл је развио и симулаторе за обуку радника како би смањио изложеност опасним ситуацијама. На слици 8. се види обука радника на одржавању инфраструктуре.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ненад Голубовић, "Hong Kong Air Cargo Terminals Ltd.",семинарски рад, Саобраћајни факултет у Београду[1]
  1. ^ Ненад Голубовић, "Hong Kong Air Cargo Terminals Ltd." ,семинарски рад, Саобраћајни факултет у Београду