Корисник:Visnjaar/песак
Trkačka staza u Monaku[уреди | уреди извор]
Trkačka staza u Monaku Trkačka staza u Monaku je ulična staza dužine 3.337km koja se prostire ulicama gradova Monte Karlo i La Kondamina i oko luke Kneževine Monako. Ona se najčešće i čak zvanično označava kao "Monte Karlo" jer se većinom prostire unutar oblasti Monte Karlo u Monako.[1] Staza se godišnje koristi tokom tri vikenda u aprilu i maju za veliku nagradu Monaka u Formuli jedan, Nagradu za električne formule i Istorijsku veliku nagradu Monaka.
Istorijat[уреди | уреди извор]
Ideja o trci za Veliku nagradu ulicama Monaka potekla je od Antonija Nougsa, predsednika auto kluba Monaka i bliskog prijatelja vladajuće dinastije Grimaldi. Prva trka održana je 1929. godine, a pobedio je Vilijam Grover-Vilijams vozeći Bugati.
Do današnjeg dana samo su tri domaća vozača pobedila u trci. Luis Širon je osvoio Veliku nagradu 1931. godine; 82 godine kasnije, Stefano Koleti je prešao ciljnu liniju kao prvi 2013. godine. Treći vozač kome je to pošlo za rukom bio je Stefan Rišelmi 2014.
Razvoj staze[уреди | уреди извор]
Staza je većim delom ostala nepromenjena od njenog stvaranja 1929. godine: kao gradska staza njeno formiranje je blisko vezano za formiraje putnog sistema kneževine. Sve izmene su gotovo u potpunosti bile povezane sa redefinisanjem svakodnevnih puteva grada.
U prvim izdanjima velike nagrade, start i cilj su se nalazili Bulevaru Alberta I. Tokom 1955. start i cilj su pomereni na suprotnu stranu koja gleda ka promenadi. Tokom 1963. startna linija je vraćena na Bulevar Alberta I(preko puta promenade).
Tokom 1973. staza je modifikovana na različitim mestima zbog izgradnje novih zgrada. Naročito je uticala izgradnja novog hotela, današnjeg Fermonta, što je rezultiralo produženje tunea koji vodi ka luci.Fotografije i video snimci iz 1973.[2] prikazuju neobčan prolaz iznad novog dugačkog tunela iznad kog se grade stubovi hotela.
Tokom 1976. krivine "Sainte Devote" i "Enoti Nougs" su modifikovane: da bi se uporio prolaz automobila, promenjeno je mesto ivičnjacima i štitnicima.
Tokom 1977. prva "Piscine" krivina je modifikovana: pomeranje štitnika na ivici staze poboljšalo je vidljivost za vozače i omogućilo veću brzinu. Druga "Piscine" krivina je 2003. godine izmenjena na sličan način kao i prva, sa pomeranjem barijera da bi se poboljšala vidljivost dok je položaj novih privremenih ivičnjaka služio da uspori prolaza automobila. Medjutim, najvažnija novina bila je proširenje trake kod luke. Dodatni prostor omogućavao je postavljanje novih velikih tribina i proširenje trake boksa.
Traka boksa je dodatno izmenjena 2004. menjanjem položaja bokseva uzimajući u obzir samu traku, izgradnjom veće i pristupačnije gradjevine. Monako je tako postao prva staza Formule 1 na kojoj boksevi ne gledaju prema traci već su fizički odvojeni od nje trakom za boksove.
Tokom 2011. nakon nekoliko nestreća koje su se desile tokom trkačkog vikenda vozači u tražili izmenu u delu izmedju izlaska iz tunela i "Nouvelle Chicane", žaleći se na prekid na površini puta i pogrešnu poziciju štitnika preko puta tunela.
Karakteristike[уреди | уреди извор]
Postavljanje staze traje šest nedelja a njeno sklanjanje nakon trke još tri nedelje. Staza je uska sa puno uspona i oštrih zavoja. Ove osobine je čine možda najzahtevnijom stazom u trkama Formule 1. Iako se kurs menjao mnogom puta tokom njene istorije, ona se idalje smatra natežim testom vožačkih veština u Formuli 1.[3] Ona sadrži i najsporiji zavoj u Formuli 1 kao i onaj najbrži.
Zbog tesne i izuvijane prirode staze, na njoj su važnije veštine vozača od osobina automobila. Medjutim, na njoj je vrlo malo preticanja jer je staza previše uska i opasna što je i prikazano i do Velike nagrade Monaka iz 2021. godine kada se desilo samo jedno preticanje u trci od 78 krugova(kada je Mihael Šumahel pretekao vozača iz svog tima Nikitu Mazepina tokom prvog kruga). Pre 1987. godine broj automobila na početku trke je bio ograničen na 20 u poredjenju sa 26 na drugim stazama. Čuveni tunelski deo je težak za vozače zbog brzog prelaska sa svetlosti u mrak a zatim ponovo na svetlost na jednom od najbržih delova na stazi.
Za stazu se generalno smatra da je manje bezbedna od drugih staza koje se koriste u Formuli 1. Vozač i bivši pobednik Mihael Šumahel je pred početak trke iz 2012. godine izjavio da je taj dodatni rizik "opravdan samo jednom godišnje"[4].
Kritike[уреди | уреди извор]
Nekoliko komentatora i vozača je kritikovalo projekat staze uz reči da su na njoj trke dosadne. Kritike su usmerene na to što ima premalo preticanja i zbog malih brzina koje su neophodne u nekim delovima kao i zbog toga što vozač koji zauzme prvu poziciju obično i pobedi. [5][6]Fernando Alonso je izjavio da je trka "najdosadnija trka ikada", a Luis Hamilton je rekao da trka iz 2020. godine "i nije pravo trkanje".[7]
| Class/category | Event | Time | Driver | Vehicle |
|---|
| Kategorija | Dogadjaj | Vreme | Vozač | Vozilo |
| Formula One | 2021 Monaco Grand Prix | 1:12.909 | Lewis Hamilton | Mercedes-AMG F1 W12 E Performance |
| GP2 | 2016 Monaco GP2 Series round | 1:21.554 | Nobuharu Matsushita | Dallara GP2/11 |
| FIA Formula 2 | 2017 Monaco Formula 2 round | 1:21.562 | Oliver Rowland | Dallara GP2/11 |
| Formula Renault 3.5 | 2015 Monaco Formula Renault 3.5 Series round | 1:24.517 | Oliver Rowland | Dallara T12 |
| Formula 3 | 2023 Monaco Formula 3 round | 1:25.165 | Gabriele Mini | Dallara F3 2019 |
| Formula Regional | 2022 Monaco FREC round | 1:29.265 | Mari Boya | Tatuus F.3 T-318 |
| Historic Formula One | 2022 Historic Grand Prix of Monaco | 1:30.946 | Stuart Hall | McLaren M23 |
| Formula E | 2024 Monaco ePrix | 1:31.052 | Jehan Daruvala | Maserati Tipo Folgore Gen 3 |
| Formula Renault 2.0 | 2017 Monaco Formula Renault Eurocup round | 1:31.222 | Max Defourny | Tatuus FR2.0/13 |
| Porsche Carrera Cup | 2021 Monaco Porsche Supercup round | 1:34.118 | Larry ten Voorde | Porsche 911 (992) GT3 Cup |
| Historic Formula 2 | 2018 Historic Grand Prix of Monaco | 1:53.633 | Nick Padmore | Lotus 16 |
| Pre-war Grand Prix | 2022 Historic Grand Prix of Monaco | 2:00.103 | Mark Gillies | ERA R3A |
| Historic Sports Cars | 2022 Historic Grand Prix of Monaco | 2:00.286 | Frederic Wakeman | Cooper T38 (Mk2) |
Izvori[уреди | уреди извор]
- ^ U zvaničnim dokumentima trke FIA Formule 1, kao i u zvaničnim prenosima.
- ^ Circuit de Monaco (на језику: енглески), 2024-05-18, Приступљено 2024-05-19
- ^ „Monaco Grand Prix 2014: It’s scary but cool. That’s why it’s the best track”. The Telegraph (на језику: енглески). 2014-05-23. Приступљено 2024-05-19.
- ^ „Michael Schumacher says risk of racing at Monaco is "justifiable"”. BBC Sport (на језику: енглески). 2012-05-18. Приступљено 2024-05-19.
- ^ Brown, Oliver (2021-05-20). „The Monaco Grand Prix is the most boring race on the F1 circuit - only money gives it meaning”. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 2024-05-19.
- ^ Harden, Oliver. „Why the Monaco Grand Prix Is F1's Most Boring Race”. Bleacher Report (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19.
- ^ „Lewis Hamilton's damning rant on 'boring' Monaco GP: 'Thank god that's over' | F1 | Sport | Express.co.uk”. www.express.co.uk. Приступљено 2024-05-19.