Монако

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кнежевина Монако
франц. Principauté de Monaco
Flag of Monaco.svg
Coat of arms of Monaco.svg

Крилатица:
Deo Juvante
Уз Божију помоћ

Химна:
Hymne Monégasque
{{{alt}}}
Главни град Монако
43°44′N 7°24′E / 43.733° СГШ; 7.400° ИГД / 43.733; 7.400Координате: 43°44′N 7°24′E / 43.733° СГШ; 7.400° ИГД / 43.733; 7.400
Највећи град Монте Карло
Службени језик француски
Владавина
Облик државе уставна монархија
 — Кнез Алберт II
 — Премијер Серж Тел
Историја
Независност 1419.
Географија
Површина
 — укупно 1,98 km2(232.)
 — вода (%) 0
Становништво
 — 2013. 36.950 [1](218)
 — густина 15.142/km2(1.)
Економија
БДП / ПКМ ≈ 2010
 — укупно $5,888 милијарди(177.)
 — по становнику 123.811(24.)
Валута Евро
 — код валуте EUR
Остале информације
Временска зона UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен .mc
Позивни број +377

Монако, или званично Кнежевина Монако (франц. Principauté de Monaco, локални дијалект: Principatu de Múnegu) је друга најмања држава на свету (после Ватикана) и најмања држава западне Европе.[2] Налази се на Азурној обали Средоземног мора и граничи се са Француском.

Монако је туристички центар Азурне обале. Велики број туриста привлаче коцкарнице, које су главни извор прихода. Грађанима кнежевине држава не убира порез, због чега се у Монако доселио велики број људи који настоје да избегну опорезивање у матичним државама.

Историја[уреди]

Главни чланак: Историја Монака

Назив државе потиче још од грчких досељеника који су некада давно насељавали ове просторе. У част Хераклеса Моноикоса подигли су храм, по коме је касније читава област добила назив Монако. Овде су живели многи народи и освајачи, па је, чак, 43. године п. н. е. Јулије Цезар своју флоту овде усидрио, а након њега, у 12. веку, дошао је Фридрих I Барбароса. Значајну улогу у историји Монака свакако је одиграла породица Грималди која је владала Монаком од 1295. до 1509, када је Монако пао под француску власт, да би након краћег периода био враћен Грималдијевима. Касније је Монако поново уживао француску протекцију, а после Бечког конгреса, 1860. године, прешао је у италијанску власт, а на крају је враћен Француској.

Панорама Монака из ваздуха

Географија[уреди]

Главни чланак: Географија Монака

Положај[уреди]

Монако се налази на 43° 44' северне географске ширине и 7° 25' источне географске дужине. Располаже површином од 1,95 km². Смештен је између Медитеранског мора на југу и Француске на северу, на француској обали познатијој као Азурна обала. На западу је од Нице удаљен око 15 km, а на истоку је недалеко од француско-италијанске границе.

Држава Монако се састоји из четири историјска дела: Фонтвил, новији део државе, Монако, стари град, Кондамен, захвата део луке и Монте Карло, где се налазе казино и луксузни хотели.


Геологија и рељеф[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Монако нема специфичних географских карактеристика.

Флора и фауна[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Клима[уреди]

У Монаку влада средоземна клима представљена благим зимама и топлим, али не и врелим летима. Просечна количина падавина износи 804 mm годишње, а у току године има око 2.583 сунчаних часова. Просечна температура у јануару и фебруару је 8 °C, а у јулу и августу 25 °C.

Привреда[уреди]

Главни чланак: Привреда Монака

Главни извор прихода Монака је туризам, сваке године велики број туриста привлачи казино и угодна клима. Грађанима кнежевине држава не убире порез, због чега у држави живи велики број људи који настоје избећи опорезивање. Монако није члан Европске уније, али је врло повезан са ЕУ царинском унијом са Француском. Кнежевина је изборила право издавања својих сопствених кованица евра.

Саобраћај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Становништво[уреди]

Главни чланак: Демографија Монака

Монако је најгушће насељена држава на свету. 47% становника чине Французи, 16% Италијани и Моначани, а осталих 21% чине 125 различитих националности. Моначански језик је романски диалект који је измењен лигурским дијалектом италијанског језика. Службени језик је француски, а осим њега говоре се и италијански и енглески. Римокатоличка црква је званична државна црква, а осталим религијама слобода је гарантована Уставом.

Види још[уреди]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Национална агенција за статистику [1]
  2. United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

Спољашње везе[уреди]