Виктор Корчној

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Корчној)
Виктор Корчној
Корчној на Светском тимском шаховском првенству у Луцерну 1993. године
Лични подаци
Датум рођења(1931-03-23)23. март 1931.
Место рођењаЛењинград, СССР
Датум смрти6. јун 2016.(2016-06-06) (85 год.)
Место смртиВолен, Швајцарска
ОбразовањеУниверзитет у Лењинграду (историја)[1]
Занимањешахиста
Каријера
Титулавелемајстор

Виктор Корчној (рус. Ви́ктор Льво́вич Корчно́й; Лењинград, 23. март 1931Волен, 6. јун 2016) био је руско-швајцарски шаховски велемајстор. Због стила игре и намргођеног погледа прозвали су га „Страшни Виктор”.

Биографија[уреди | уреди извор]

За време Другог светског рата, Корчној је живео у Лењинграду (1941—1943) у време његове опсаде.

Почео је да учи шах у шестој години. Постао је Совјетски мајстор 1951, интернационални мајстор 1954, велемајстор 1956. Четири пута је био шампион Совјетског Савеза а играо је и за олимпијски тим Совјетског Савеза са којим осваја 6 златних медаља. Осам пута је играо мечеве кандидата, а играо је и финале против Карпова два пута. Емигрирао је у Швајцарску 1976. и тамо постаје швајцарски грађанин 1991. То је било прво емигрирање совјетских врхунских шахиста на Запад. На Филипинима 1978. је био близу да порази Карпова у мечу за првака света у шаху.

Био је пласиран међу првих 100 играча на свету више од 50 година. Све до своје смрти је био у врхунској форми, а у поодмаклим годинама побеђивао је и на турнирима (2006. освојио титулу међа ветеранима).

Умро је 6. јуна 2016. године у Волену (Швајцарска), у 86. години живота.[2]

Говорио је српски језик.[3]

Пласман и рејтинг Корчноја у периоду јул 2000. — јануар 2007.[уреди | уреди извор]

Све до своје смрти је био пласиран међу првих 100 играча на свету.

Период Позиција Рејтинг
јануар 2007. 85 2629
октобар 2005. 92 2620
јули 2005. 100 2615
април 2005 96 2619
јануар 2005. 90 2617
јули 2003 66 2628
април 2003. 60 2632
јануар 2003. 43 2642
октобар 2002. 52 2634
јули 2002. 59 2626
април 2002. 51 2635
јануар 2002. 54 2633
октобар 2001. 45 2639
јули 2001. 64 2617
април 2001. 41 2643
јануар 2001. 46 2639
октобар 2000. 50 2632
јули 2000. 63 2620

Успеси у шаховској каријери[уреди | уреди извор]

Веома дуго је успео да остане врхунски шахиста: задивио је шаховски свет када се на импресиван начин квалификовао за шампионат Совјетског Савеза, 1952. (у то време је СССР била доминантна шаховска земља у свету). 1960. први пут побеђује на шампионату Совјетског Савеза (други је био 1962, 1964. и 1970).

Наравно, најзначајније у његовој шаховској каријери је играње меча против Карпова за титулу шампиона света, 1970. и 1980. Финалне мечеве кандидата је почео да игра 1974. и завршио у Манили 1981. У тим мечевима је играо против осам светских првака: Ботвиника, Таља, Смислова, Петросјана, Спаског, Фишера, Карпова и Каспарова. (Против Таља је имао 13 победа, 6 пораза и 29 ремија.) Против Петросјана и Спаског је имао позитиван скор, а са Ботвиником и Фишером био је изједначен. Био је други играч на свету свих тих година.

  • 1960—1970. шампион Совјетског Савеза (4 пута)
  • 1968. Финални меч кандидата са Спаским (једна победа и 4 пораза), Кијев, Украјина
  • 1974. Финални меч кандидата са Карповом (две победе и три пораза), Москва, Русија
  • 1977. Финални меч кандидата са Спаским (7 победа и 4 пораза), Београд, Србија
  • 1978. Меч за титулу против Карпова (5 победа и 6 пораза), Баги, Филипини
  • 1980. Финални меч кандидата са Хибнером (3 победе и 2 пораза), Мерану, Италија
  • 1981. Меч за титулу против Карпова (2 победе и 6 пораза)

Успеси на великим турнирима Архивирано на сајту Wayback Machine (12. август 2007)[уреди | уреди извор]

Корчнојев карактер[уреди | уреди извор]

О њему се мислило да је напрасит и циник због свог погледа. Он је, у ствари, љубазан, стари шерет, кога је вероватно болело такво мишљење, што је говорило о његовој људскости и поштењу. Прича о његовој борби са Карповом је легендарна. Мистериозни јогурт од јагода, x-зраци, хипноза, у то време без држављанства, окретање око столице, и друге бизарности које никада раније нису виђене, обележиле су овај меч.

Постоји анегдота да је једном прекинуо партију и питао судију, без комплекса, о великој рокади. Питао га је да ли је дозвољено да рокира на даминој страни када његов противник напада поље б1. Корчној је наставио партију и победио.

Књиге које је написао[уреди | уреди извор]

  • 2006: My Life for Chess DVD vol. 1-2. Chessbase.
  • 2001: My Best Games: Vol. 1 Games with white. Edition Olms.
  • 2001: My Best Games: Vol. 2 Games with black. Edition Olms.
  • 1999: Practical Rook Endings. Edition Olms.
  • 1978: Chess is my life: Autobiography and games. Arco.
  • 1986: King's Gambit. Collier. /Виктор Корчној и Владимир Зак/
  • 1994: A29 English Opening. Chess Informant.
  • 1994: C18-19 French Defence. Chess Informant.
  • 1995: C80-81 Ruy Lopez. Chess Informant.
  • 1995: C82 Ruy Lopez. Chess Informant.
  • 1995: C83 Ruy Lopez. Chess Informant.
  • 1992: Antishakhmaty
  • 1978: Viktor Korchnoi's Best Games, NY David McKay

Велики шахиста који никада није постао првак света у шаху[уреди | уреди извор]

Виктор Корчној је аутор два невероватна DVD-a под називом „Мој живот за шах” (13. април 2005) које је представио колумниста Стив Лопез који је тад рекао за Корчноја да је много више од шахисте — он је чудо природе. Ови дискови су ретроспектива протеклих година и избор најбољих партија.

  • О Бобију Фишеру је рекао: „Када је завршио меч (1972. меч за светског првака) и престао да игра шах, људи су схватили да он није само мало луд, већ много више.”
  • О Каспаровљевом знању шаха: „Само је Каспаров најкомплетнији играч.”
  • О Михаилу Таљу: „Он ме се у суштини плаши.”
  • О Таљу поново: „... то је била једна он најзначајнијих карактеристика Таљевог талента: његов ум је био флексибилан.”

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Биографија Виктора Корчноја на http://www.chessdiagonals.ch. Приступљено 20. 6. 2016.
  2. ^ „Viktor Korchnoi Dies” Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јун 2016). Chess-News.ru.
  3. ^ „И КГБ игра шах”. YouTube. РТВ. 24. 10. 2009. Приступљено 14. 6. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]