Кофер

С Википедије, слободне енциклопедије

Кофер је врста торбе која се најчешће користи за пренос одеће и осталих ствари које су вам неопходне приликом путовања. Једна од главних карактеристика кофера је отварање на половини чиме је омогућено једноставно стављање и вађење ствари.

За неке људе, кофер и његов стил представљају богатство и статус власника. Пртљаг је направљен да заштити предмете током путовања, било од тврдог омотача или од издржљивог меког материјала. Пртљаг често има унутрашње поделе или одељке који помажу у обезбеђивању ствари. Обично поседује ручке да би се олакшало ношење, а неки пртљаг може имати точкове и/или телескопске ручке како би их лакше померали.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

У почетку су кофери били прављени од вуне и платна. Међутим у новије доба се праве од чвршћих материјала као што су пластика, вештачка влакна, дрва, па и алуминијума. Класични кофер служи првенствено за паковање и заштиту робе и користи се за кратко ношење у руци, односно није погодан за дуже ношење. Новији кофери поред обичног рукохвата често поседују и телескопске рукохвате као и точкиће. Тиме је омогућено да се при ношењу на равним површинама кофер може вући и знатно олакшати преношење. Новији модели кофера најчешће имају точкиће који се покрећу у свим смеровима што значајно олакшава управљање. Као такви врло су мобилни и као такви корисни на аеродромима и пешачењу по улицама са равним и глатким тротоарима.[1]

За потребе смештања у ограниченом простору авионске кабине, развијени су кофери мањих, специфичних димензија, од 55 × 40 × 20 cm. Овакав тип кофера је најчешће ограничен од стране авио компаније на 8 kg тежине. Кабински или ручни кофери се најчешће користе за кратка путовања и у пословне сврхе.

Материјал[уреди | уреди извор]

По материјалу од којег су израђени, кофери се деле на две групе: меки (енгл. soft shell) и тврди (енгл. hard shell). Под меким материјалима подразумевамо пртљаг израђен од тканина као што су микровлакна, кожа, најлон, ПВЦ или полиестер док код тврдих кофера мислимо на АБС, полипропилен и поликарбонат.

Точкови[уреди | уреди извор]

Кофери се данас најчешће израђују са точковима, са два точка (енгл. rollers) или четири (енгл. spinners). Путници најчешће воле четвороточкаше јер се могу окретати за 360° па је са њима лако маневрисати, захтевају мање снаге и можете их гурати поред, испред или иза себе. Код овог типа кофера точкови се обично налазе ван кућишта и већа је вероватноћа да ће се оштетити.

Двоточкаши су бољи за градска путовања јер су точкови увучени и биће више заштићени од механичког хабања. Приликом преласка преко ивичњака или неравних површина, као што су тротоари или калдрма биће дуготрајнији. Са друге стране, они иду само напред и назад и мање су ергономични од кофера са четири точка.

TSA брава[уреди | уреди извор]

TSA брава је патентирани систем за закључавање које ваше ствари са једне стране штити од крађе, док истовремено царини омогућава да једноставно обави проверу пртљага захваљујући посебном кључу. TSA брава подразумева и шифру коју једноставно можете подесити или променити у случају да сте је заборавили.

Паметни кофери[уреди | уреди извор]

Паметни кофер се обично може контролисати путем апликације за паметни телефон и може имати функције као што су GPS, паметно закључавање и роботско аутоматско праћење. У јануару 2017. године, сви главни авио-превозници почели су да приморавају путнике да уклоне батерије које напајају њихове паметне торбе пре него што прођу обезбеђење. „FAA је била веома, веома јасна у својим смерницама авио-превозницима, да литијум-јонске батерије које се налазе у товарном простору представљају неприхватљив ризик“, изјавио је портпарол FAA Грегори Мартин.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Kako odabrati putnu torbu?”. Архивирано из оригинала на датум 08. 03. 2014. Приступљено 02. 09. 2013.