Крстасти броћ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Крстасти броћ
20140507Cruciata laevipes4.jpg
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
G. cruciata
Биномијално име
Galium cruciata
Синоними[1]
  • Valantia cruciata L.
  • Rubia cruciata (L.) Baill.
  • Valantia hirsuta Gilib.
  • Aparine latifolia Moench
  • Galium valantia G.Gaertn., B.Mey. & Scherb.
  • Valantia ciliata Opiz ex J.Presl & C.Presl
  • Galium glabrifolium Rochel
  • Galium cruciata var. mucronata Peterm.
  • Cruciata ciliata Opiz
  • Cruciata hirsuta Fourr.
  • Galium luteocruciatum St.-Lag.
  • Valantia crucialis Bubani

Крстасти броћ (лат. Galium cruciata) врста је биљке која припада фамилији Rubiaceae. Једна је од многих врста која припада овом роду и овој фамилији у Србији.[2]

Опис[уреди]

Cruciata laevipes (1).jpg

Као и за све остале биљке из фамилије броћева и крстасти броћ се одликује пршљенасто распоређеним листовима којих у пршљену има најчешће 4. Биљка је вишегодишња, што значи да се на истом месту месту може пронаћи пар година за редом. Биљка је висока од 20 до 45 сантиметара. Мањи примерци биљке могу да имају и по 7 сантиметара а биљка може да има примерке дугачке и до 70 сантиметара. Стабљика на једној биљци може бити више. Стабљике су зељасте и једногодишње те у њима нема склеренхима, него више коленхиматичног ткива угластог типа. Стабљике су лабаве, четвороугаоне на пресеку и са штрчећим нежлезданим длакама. Листови су јајасто елиптични, по четири у пршљену са три јасно изражена главна нерва. Листови су по ободу и по нервима чекињасто длакави, а боје су жућкасто зеленкасте а облика пљоснатог и ушиљеног. Цветови се налазе у пазушним цимозним цвастима. Цветне дршке после цветања бивају савијене ка доле а сваки има штрчеће длаке и ланцетасте брактеје (или приперке, прве листове до цвета и плода). Круница жута, око 2 милиметра у пречнику, сваки режањ кринице шиљат. Плодови обрнуто круштасти разчичитих боја. Биљка цвета и плодоноси од априла до јуна.[3][4] Биљка има 4 различите подврсте.[5] Круницу цвета чине четири латице које су доњим делом срасле у кратку круничну цев. Андрецеум је грађен од 4 прашника. Плодник је подцветан, синкарпан из две карпеле (два плодна листа).

Распрострањеност и станиште[уреди]

У Србији веома распростањења у свим деловима. Распрострањења је и у јужној и средњој Европи као флорни елемент. Биљка настањује шуме (најчешће шумске ободе), ливаде и жбуње. Биљка се често може пронаћи и на рудералним стаништима.[6][7]

Лековитост[уреди]

За биљку не постоји званична лековита употреба. Биљка садржи гликозиде, танине и сапонине, иридоиде, кумарине и друга једињења.[8]

Референце[уреди]

  1. ^ http://www.theplantlist.org/tpl/record/tro-50076981 The Plant List
  2. ^ Јосифовић М, Флора Србије, Том 5, страна 495
  3. ^ http://www.bioras.petnica.rs/vrsta.php?id=26991
  4. ^ Јосифовић М, Флора Србије, Том 5, страна 495
  5. ^ Јосифовић М, Флора Србије, Том 5, страна 495
  6. ^ http://www.bioras.petnica.rs/vrsta.php?id=26991
  7. ^ Јосифовић М, Флора Србије, Том 5, страна 495
  8. ^ Plant Resources of the USSR: Flowering Plants, Their Chemical Composition and Use; Families Caprifoliaceae-Plantaginaceae [in Russian], Nauka, Leningrad, 1990.