Ђурђевак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Ђурђевак
Convallaria majalis l.jpg
Convallaria majalis
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Convallaria
Врста:
C. majalis
Биномијално име
Convallaria majalis

Ђурђевак (лат. Convallaria majalis, такође познат и као ђурђица, шмарница или ђурђевац),[1] има звонасте беле мирисне цветове, висеће и распорећене у гроздовима. Сваки цвет састоји се из шест листова перијанта. Цвета у мају. Тамнозелени копљасти листови, обично по два-три, обавијају цветну дршку целе сезоне, све до јесени. Ова биљка је изузетно добар покривач тла и може се користити за садњу на сеновитим местима и на умерено плодним земљиштима. Погодна је за ивичњаке, камењаре. Ђурђевак се брзо шири и покрива тло захваљујући ризому, којим се размножава.

Илустрација из 19. века

Ђурђевак има дебео ризом, чланковит, беличаст и хоризонталан. Из њега се развија 1-3, а најчешће 2 листа, који су на дугој петељци, и цветна стабљика која је краћа од листова. Сви делови ђурђевка су љутог и горког укуса. Плод је црвена бобица око 8mm у промеру, садржи 2-6 плавих семенки. Расте у сеновитим белогоричним шумама, посебно у храстовим, у шикарама, брдским ливадама, а узгаја се и око куће.[2][3]

Ђурђевак је вероватно једина врста из рода Convallaria (у зависности од тога да ли се C. keiskei и C. transcaucasica сматрају засебним врстама). У APG III систему, овај род је смештен у фамилију Asparagaceae, потфамилију Nolinoideae (бившу фамилију Ruscaceae[4]).

Дистрибуција[уреди]

Илустрација из 19. века

Convallaria majalis је пореклом из Европе, где углавном избегава Медитеранске и Атлантске маргине.[5] Источна сорта, C. majalis var. keiskei се јавља у Јапану и деловима источне Азије. Ограничена домаћа популација C. majalis var. montana (синоним C. majuscula) се јавља у источним Сједињеним Државама.[6] Међутим, постоји одређена расправа о природном статусу америчке сорте.[7]

Као и многе вишегодишње цветне биљке, C. majalis испољава двоструке репродуктивне режиме тако што производи потомство асексуално вегетативним средствима и семеном, произведеним фузијом гамета.[8]

Употреба[уреди]

Користи се у службеној медицини за лечење срчаних болести, регулише рад срца, јача га, ублажава грчеве и делује повољно на крвне судове. Садржи отровне гликозиде и алкалоиде. Данас фармацеутска индустрија производи велик број препарата на бази ђурђевка. Користи се цела биљка, цветови, лишће и корен. Ђурђевак је на многим местима проређен због превеликог искоришћивања. Ипак, захваљујући брзом вегетативном размножавању ретко долази до истребљења.

Дејство се огледа у појачаном излучивању мокраће, нарочито код срчаних болесника нервозног стања. За лечење срчаних нервоза комбинује се са тинктуром валеријане. Бере се цвет и лишће, лист дужине 2-3cm, а цвет дужине до 1cm. Свежа биљка је лековитија и постојанија и јаче делује.

Лековито деловање[уреди]

Иако улази у састав фармацеутских производа, употреба ђурђевка за израду народних лекова може бити веома опасна.[9]

Лековити део биљке: Користи се цела биљка, цветови лишће и корен

У Немачкој се употребљава вода Хартман за парализу – (Aquaapcplectica Hartmani – за ту воду Хартман сакупљају се цветови после заласка сунца, суше се и кува се чај. У Енглеској се цветна вода ђурђевка зове «Златна вода» - (Aquaaurea), и дуго се времена употребљавала за лечење живаца, против главобоље и као средство превентивно код заразних болести и епидемија. Цвет се употребљава код водене болести, болести срца, епилепсије, апоплектичког удара (мождани удар – кап), а у народној медицини се употребљава у облику тинктуре у раствору алкохола или вотке и то цвет, као умирујуће средство и за смањивање болова и код упалних процеса.

Отровност[уреди]

Ђурђевак садржи отровне гликозиде (конвалатоксин) и алкалоиде.[10][11] Не смеју га брати труднице и деца, а после контакта са њим морају се добро опрати руке. Знаци тровања су: гађење, повраћање праћено јаким боловима, дијареја, несвестица, јака главобоља, зујање у ушима, поремећај вида, раширене зенице, снажно знојење и све успоренији рад срца. Смртна доза конвалатоксина за морско прасе износи 0.43 mg/kg.[11]

Напомена[уреди]

  • Чланак је великим делом преузет са сајта www.herbateka.com, са ове странице. Дозволу за коришћење матерјала са овога сајта можете видети овде.

Извори[уреди]

  1. ^ „BSBI List 2007”. Botanical Society of Britain and Ireland. Архивирано из оригинала (xls) на датум 2015-01-25. Приступљено 2014-10-17. 
  2. ^ Flora of China: Convallaria majalis
  3. ^ Mills, Linn; Post, Dick (2005). Nevada gardener's guide. Nashville, Tenn.: Cool Springs Press. стр. 137. ISBN 978-1-59186-116-4. 
  4. ^ Chase, M.W.; Reveal, J.L. & Fay, M.F. (2009), „A subfamilial classification for the expanded asparagalean families Amaryllidaceae, Asparagaceae and Xanthorrhoeaceae”, Botanical Journal of the Linnean Society, 161 (2): 132—136, doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00999.x 
  5. ^ „Liljekonvalj Blomningstid” (на језику: Swedish). Приступљено 16. 5. 2018. 
  6. ^ Flora of North America : Convallaria majalis
  7. ^ Gleason, Henry A. and Cronquist, Arthur, (1991), Manual of Vascular Plants of Northeastern United States and Adjacent Canada, New York Botanical Garden, Bronx, New York, pp. 839-40
  8. ^ Vandepitte, Katrien; De Meyer, Tim; Jacquemyn, Hans (фебруар 2013). „The impact of extensive clonal growth on fine-scale mating patterns: a full paternity analysis of a lily-of-the-valley population (Convallaria majalis)”. Annals of Botany. 111 (4): 623—628. PMC 3605957Слободан приступ. PMID 23439847. doi:10.1093/aob/mct024. 
  9. ^ Туцаков, Јован (1984). Лечење биљем : Фитотерапија. Београд: Рад. COBISS.SR 38154759
  10. ^ „ĐURĐEVAK - Convallaria majalis”. HERBATEKA. Приступљено 14. 9. 2011. 
  11. 11,0 11,1 Шимон Ђармати, Хемија опасних материјала, Виша политехничка школа, 2006.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]