Кућа Сурен

С Википедије, слободне енциклопедије

Кућа Сурен или Суренас[1][2] (партски: 𐭎𐭅𐭓𐭉𐭍 Сурен, средњеперсијски: 𐭮𐭥𐭫𐭩𐭭) је једна од две партске племићке породице изричито поменуте по именима у изворима који датирају из периода Арсакида.[3]

Историја[уреди | уреди извор]

Глава породице Сурен имао је привилегију да крунише првог партског краља у 3. веку пре нове ере, чиме је засновао традицију коју су наставили његови потомци.[4][3] Након пораза од Арсакида у III веку и последичног успона Сасанида, чланови Сурена су тада прешли на њихову страну и почели да служе Персијанцима,[5][6]на чијем су двору идентификовани као један од тзв. "партских кланова. " Последње сведочанство постојања ове породице је био војни заповедник који је деловао на северу Кине током 9. века.[7]

"Вероватно је"[5] да су чланови Сурене били власници земљишта у Сакастану, односно у региону између Арахозије и Дрангиане у данашњем југоисточном Ирану. Чини се да су чнанови Сурене управљале Систаном (који је своје име добио од израза "Сакастан" и некада је био много већа регија од данашње провинције) као њихов лични феуд.[5]

"Ернст Херзфелд је тврдио да је династија [индопартијског цара] Гондофара представљала кућу Сурен."[8] Остали истакнути чланови породице су заповедник коњице Сурена из 1. века пре нове ере, Григорије Просветитељ,[9][10][11] и Чихор Вишнасп, гувернер Јерменије из 6. века који је покушао да успостави зороастризам у тој земљи.[12]

Мехр Нарсех, велики везир у служби четири сасанидска краља, био је из куће Сурен.[13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Bivar 1983, стр. 41
  2. ^ Herzfeld 1929, стр. 70.
  3. ^ а б Lukonin 1983, стр. 704.
  4. ^ Vesta Sarkhosh Curtis, Sarah Stewart (2007). THE AGE OF THE PARTHIANS. I.B. Tauris & Co Ltd. стр. 4. ISBN 978-1-84511-406-0. 
  5. ^ а б в Lendering 2006.
  6. ^ Frye 1983, стр. 130.
  7. ^ Perikanian 1983, стр. 683.
  8. ^ Bivar 2003 cf. Bivar 1983, стр. 51.
  9. ^ Terian, Patriotism And Piety In Armenian Christianity: The Early Panegyrics On Saint Gregory, p. 106
  10. ^ Lang, David Marshall (1980). Armenia, cradle of civilization. Allen & Unwin. стр. 155. ISBN 9780049560093. 
  11. ^ Russell, James R. (2004). Armenian and Iranian Studies. Department of Near Eastern Languages and Civilizations, Harvard University. стр. 358. ISBN 9780935411195. 
  12. ^ Frye 1983, стр. 159.
  13. ^ Pourshariati 2008, стр. 60

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Bivar, A. D. H. (1983), „The Political History of Iran under the Arsacids”, Ур.: Yarshater, Ehsan, Cambridge History of Iran, 3.1, London: Cambridge UP, стр. 21—100 
  • Bivar, A. D. H. (2003), „Gondophares”, Encyclopaedia Iranica, 11.2, Costa Mesa: Mazda 
  • Frye, R. N. (1983), „The Political History of Iran under the Sassanians”, Ур.: Yarshater, Ehsan, Cambridge History of Iran, 3.1, London: Cambridge UP, стр. 116—181 
  • Herzfeld, Ernst Emil, ур. (1929), „Das Haus Sūrēn von Sakastan-->”, Archæologische Mitteilungen aus Iran, I, Berlin: Dietrich Reimer, стр. 70—80 
  • Justi, Ferdinand (1895), „Sūrēn”, Iranisches Namenbuch, Leipzig/Marburg: Elwert, стр. 316—317 .
  • Lang, David M. (1983), „Iran, Armenia and Georgia”, Ур.: Yarshater, Ehsan, Cambridge History of Iran, 3.1, London: Cambridge UP, стр. 505—537 
  • Lendering, Jona (2006), Surena, Amsterdam: livius.org 
  • Lukonin, V. G. (1983), „Political, Social and Administrative Institutions”, Ур.: Yarshater, Ehsan, Cambridge History of Iran, 3.2, London: Cambridge UP, стр. 681—747 
  • Plutarch, "Marcus Crassus", in Langhorne, John; Langhorne, William, ур. (1934), Plutarch's Lives, London: J. Crissy 
  • Pourshariati, Parvaneh (2008). Decline and Fall of the Sasanian Empire: The Sasanian-Parthian Confederacy and the Arab Conquest of Iran. London and New York: I.B. Tauris. ISBN 978-1-84511-645-3. 
  • Rawlinson, George (1901), The Seven Great Monarchies Of The Ancient Eastern World, 6, London: Dodd, Mead & Company 
  • Perikanian, A. (1983), „Iranian Society and Law”, Ур.: Yarshater, Ehsan, Cambridge History of Iran, 3.2, London: Cambridge UP, стр. 627—681 
  • Schippmann, K. (1987), „Arsacid ii: The Arsacid Dynasty”, Encyclopaedia Iranica, 2, New York: Routledge & Kegan Paul, стр. 525—536