Лигула
Лигула у ботаници означава карактеристичан језичак кончастог изгледа на граници лисног рукавца, односно стабла и лисне плоче код трава (Gramineae). Код неких врста као што су ђиповина (Chrysopogon gryllus) и трозупка (Danthonia decumbens), лигуле нема (редукована је), већ се уместо ње налазе длачице. Постојање или изостанак лигуле, као и њен облик и дужина могу бити важна карактеристика при идентификацији биљака.[1]
Примери[уреди | уреди извор]
| врста | српски назив | дужина лигуле (mm) | изглед |
|---|---|---|---|
| Agrostis stolonifera | бела пузава росуља | 2-4, дужа је од ширине листова |
дугуљаста и на врху назубљена |
| Alopecurus pratensis | лисичји репак | преко 4, једнако дуга и широка |
дуга и тупа, ређе кратка и одсечена |
| Anthoxanthum odoratum | мирисавка | до 2 | тупа, често назубљена или расцепана |
| Briza media | сузица | до 1 | широко округласта |
| Cynosurus cristatus | крестац | око 1 | кратка и одсечена |
| Dactylis glomerata | јежевица | 4 | зашиљена |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Мишић, Љ. & Лакушић, Р. 1990. Ливадске биљке. Завод за уџбенике и наставна средства. Београд.
