Лука Шекара

С Википедије, слободне енциклопедије
Лука Шекара
Лични подаци
Датум рођења(1940-10-15)15. октобар 1940.
Место рођењаУлог, Краљевина Југославија
Датум смрти10. мај 2012.(2012-05-10) (71 год.)
Место смртиБања Лука, Српска, БиХ

Лука Шекара (Улог код Калиновика, 15. октобар 1940Бања Лука, 10. мај 2012) био је српски лингвиста и професор српске народне књижевности.[1]

Живот[уреди | уреди извор]

Рођен је у Улогу који је тада био дио Невесињског среза.[1] Основну школу је завршио у родном мјесту а средњу у Требињу.[1] Књижевност и језик је завршио на Фулозофском факултету у Сарајеву 1966, након чега постаје асистент на Институту за књижевност.[1] Године 1970. одлази у Совјетски Савез као инострани сарадник Академије наука Совјетског Савеза и стиче звање магистра.[1] По повратку из Совјетског Савеза наставља рад на Филозофском факултету у Сарајеву.[1]

Докторирао је у октобру 1988.[1] На Педагошкој академији у Бањој Луци је почео да ради 1993, а 1995. прелази на Филозофски факултет у Бањој Луци.[1] За редовног професора народне књижевности изабран је 2003.[1] За председника Вукове задужбине огранка Бања Лука изабран је 30. маја 2000.[2] Био је и сарадник Матице српске.[3]

Преминуо је у 72. години 10. маја 2012. у Бањој Луци.[1]

Признања[уреди | уреди извор]

Дјела[уреди | уреди извор]

Један је од аутора више Читанки и Радних свесака за српски језик кориштених у основном образовању Републике Српске.[5]

  • Српска народна пјесма у руској књижевности 19. вијека, Зборници и монографије Књ. II. Одјељење књижевности и умјетности Књ. 2, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука (2000)[6]
  • Савремени поглед на српску средњовјековну књижевност,
  • Усмено народно стваралаштво као један од стубова српске духовности,
  • Помози ми рећи, Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске, Источно Сарајево (2007)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и „Умро професор Лука Шекара”. Радио-телевизија Републике Српске. 10. 5. 2012. Приступљено 11. 5. 2012. 
  2. ^ „Оснивање и делатност огранака Вукове задужбине”. Вукова задужбина. 2011. Архивирано из оригинала 28. 4. 2012. г. Приступљено 11. 5. 2012. 
  3. ^ „Рад Матице српске, бр. 47, 2010.” (PDF). Матица српска. 2010. Приступљено 11. 5. 2012. [мртва веза]
  4. ^ „Вукова повеља новинарки „Политике. Политика. 6. 11. 2010. Приступљено 11. 5. 2012. 
  5. ^ „Библиографија Републике Српске 2003.” (PDF). Матица српска. 2004. Приступљено 11. 5. 2012. [мртва веза]
  6. ^ „Издања Одјељења за књижевност и умјетност”. Народна и универзитетска библиотека Републике Српске. 2011. Приступљено 11. 5. 2012. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Библиографија Републике Српске – књиге, брошуре и музикалије за 2003. годину, књига бр. 4, свеска 2, едиција Библиографије, Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Бања Лука (2004)
  • Библиографија Републике Српске – књиге, брошуре и музикалије за 2005. годину, књига бр. 6, свеска 2, едиција Библиографије, Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Бања Лука (2005)