Лук и стрела

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Лук и стрела (оружје))
За друга значења, погледајте Стрела (вишезначна одредница).
За друга значења, погледајте Лук (вишезначна одредница).
Реконструкција изгледа хунског лука
Савремени лук Рикрв

Ратни лук је тип оружја који избацује стреле помоћу своје еластичности. Користи се за лов и спорт, а кроз историју се користио и за ратовање.

Вештина употребе лука се назива стреличарство. Поред праћке, лук је једно од првих оружја намењених за употребу на даљину.

Веома различити дизајни лукова се могу срести у различитим културама и кроз разне периоде. Уобичајени су лукови направљени од чврстог дрвета (енглески дуги лук ), од плочастог дрвета (јапански и сијамски), те композитни лукови (средњи исток, Индија и Монголија ).

Историја[уреди]

Сматра се да је лук настао у касном палеолитском и раном каменом добу. У Европи се појавио на простору данашње Немачке и датира од касног палеолитског периода хамбуршке културе (9000—8000. година пре нове ере). Стреле су прављене од боровине, биле су дуге 15—20 cm и имале су камени врх.

Прва употреба лукова у ратне сврхе је описана у индијским еповима.

Историја израде[уреди]

Најстарији лукови, за које се сада зна, пронађени су у мочварама на југу острва Зеланд у Данској. Тамо су 1940-их нађена два лука. Направљени су од брестовог дрвета, рукохват им је раван и имају облик латиничног слова д (D), а дугачки су 1,5 m. Овакви лукови су се користили све до бронзаног доба.

Амерички Индијанци су користили равне лукове направљене од америчког ораха.

Развој[уреди]

Ратни лук је постао главно наоружање старовековних армија Египта и Сирије, које су избацивале стреле са ратних кочија, што је било јако ефикасно у борби. Римљани и Грци нису нашли за сходно да користе ово оружје, већ су развили другачију тактику борбе и ојачали оклопе који су умањили ефикасност стрела. Та превласт је трајала све до доласка на сцену народа источне Азије, који су имали стрелце на коњима и много боље композитне лукове, након чега су они постали доминанти народи тог времена.

У Енглеској се у средњем веку појавио дуги лук, који је, са својим већим дометом и већом пробојном моћи, био веома квалитетан. Међутим, за добро руковање овим луком било је потребно више година тренинга.

Касније се развила и посебна врста лука названа самострел. Његов недостатак је било врло споро пуњење, док су његове предности биле лакше руковање њиме и чињеница да је већ после неколико недеља тренинга војник-стрелац био потпуно спреман за борбу. Такође, имао је већу пробојну моћ од било ког оновременог лука, што је у оно време било веома важно.

Ратни лук почиње полако да нестаје са ратне сцене појавом барута и мускета.

Најпознатији корисници ратног лука су свакако Робин Худ и Вилијем Тел.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]