Макарије Исповедник
| Макарије Исповедник | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Друга имена | Христофор, — |
| Датум рођења | око 750. |
| Место рођења | Цариград, |
| Датум смрти | 18. август 840. (89/90 год.) |
| Световни подаци | |
| Празник | 1. (14.) април |
Макарије Исповедник, игуман манастира Пелекете (грч. Μακαριος, рођ. Христофор, око 750 — 18. август 840), био је византијски монах и иконобранитељ који се поштује у Источној Православној Цркви[1]. Познат је као игуман манастира Светог Јована Богослова Пелекете, као и по сукобу и прогону од стране иконоборачких царева Лава V Јерменина, Михаила II и Теофила.
Живот[уреди | уреди извор]
Макарије је рођен у Цариграду средином 8. века. Пре пострига звао се Христофор. Остао је сироче као дете, а васпитавао га је ујак, који га је подстицао да се ожени чим је дошао у године за то. Христофор је одбио овај предлог и повукао се у манастир Светога Јована Палкете и примио монаштво са именом Макарије. Тамо се убрзо истакао послушношћу и смирењем. На крају је постављен за игумана манастира, а на овој функцији га је потврдио и хиротонисао Тарасије, патријарх цариградски.
Макаријев биограф, који се представља као Сава, тврди да је цар Лав IV обећао да ће Макарија уздићи на висок положај у палати ако постане иконоборац, али је Макарије то одбио[2]. Макарије је служио као игуман у миру око 15 година, пре него што је цар Лав V Јерменин почео да спроводи иконоборачку политику. Током прогона послао у је заточење патријарха Никифора, заједно са многим епископима и архимандритима.
Када је Макарију цар обећао почасти и богатство у замену за подршку његовог манастира иконоборству, Макарије је одговорио: „Части и богатство за мене немају никакву вредност. Што се тиче патњи које сам претрпео за праву веру, са задовољством ћу се покорити свему што нађете за мене, као и још много тога.“ Као одговор на то. Цар га је подвргао разним мучењима, и послао у тамницу. Остао је у затвору до смрти Лава V, када га је ослободио његов наследник Михаил II Аморијац. Живео је неко време код прогнаног цариградског патријарха Никифора[3].
На крају га је цар Теофил који је обновио иконоборство, послао у изгнанство на острво Афусија. Ту је и умро 18. августа 840. године.
Православна црква прославља светог Макарија Исповедника 1. (14.) априла[4].
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Venerable Makarios, Igoumen of Pelēketḗ”. www.oca.org. Приступљено 2024-04-04.
- ^ van der Aalst, A.J. (1991-11-12). „J.Ph. Thomas, Private Religious Foundations in the Byzantine Empire (Dumbarton Oaks Studies 24). Washington D.C., Dumbarton Oaks Research Library and Collection, 1987. 23 × 15, XIV - 308 p.,$ 22,50.”. Het Christelijk Oosten. 43 (1): 64—65. ISSN 2949-7663. doi:10.1163/29497663-04301015.
- ^ „Свети преподобни Макарије исповедник”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). Приступљено 2024-04-04.
- ^ „Вечити црквени православни календар за 04.04 лета Господњег 2024.”. www.crkvenikalendar.com. Приступљено 2024-04-04.