Лав V Јерменин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лав V Јерменин
Leo V solidus.jpg
Лав V Јерменин на златнику. На реверсу је приказан његов син и савладар Константин.
Датум рођења 775
Место рођења Јерменија
Датум смрти 25. децембар 820.
Место смрти Цариград
Византија
Династија Artsruni, Gnuni
Отац Bardas
Потомство Constantine
Претходник Михаило I Рангабе
Наследник Михаило II Аморијац

Лав V Јерменин (грч: Λέων Ε΄, убијен 25. децембра 820. године) био је византијски војсковођа, а затим и цар од 813. до 820. године. Остао је упамћен као покретач другог таласа иконоборства (815—842).

Узори су му били цареви: Лав III и његов син Константин V.

Младост[уреди]

Лав је потицао из војничке породице јерменског порекла и у младости се истакао као војсковођа узурпатора Вардана Турчина 803. године. Међутим, у одсудном тренутку пребегао је цару Нићифору I који га је у почетку наградио, а доцније протерао. Лав Јерменин је 811. опозван из изгнанства од стране новог владара Михаила I и поверена му је команда над темом Анатоликон.

Царевање[уреди]

Након што је 813. Михаило I Рангабе претрпео тежак пораз у борби са бугарским каном Крумом, Лав и његови саборци су га, 11. јуна исте године, натерали на абдикацију. Лав је тако заузео престо, а сумњичави патријарх Нићифор I га је натерао да потпише изјаву оданости култу икона.

Сем престола, Лав је наследио и рат са Бугарима, који су после победе над Михаилом Рангабеом, освојили Дринопоље. Цар је уговорио састанак са каном Крумом наводно да би два владара уговорили мировни споразум. Уместо преговора, Византинци су организовали атентат на Крума који се на крају ипак спасао. Бугари су тако опустошили Тракију и, у савезу са Аварима и Словенима, појавили се пред Цариградом, али били су поражени. Лав је успео однети победу код Месембрије (данашњег Несебара на обали Црног мора) с јесени 813. године. Тек након Крумове смрти 13. април 813. године. Нови кан Омуртаг је затим пристао на мир на 30 година и граница је утврђена линијом Једрене-Пловдив-Стара планина.

Победа над старим балканским противником дала је цару одрешене руке у погледу верске политике. Лав је 815. обновио иконоборачку политику и због тога је протерао вође иконофилске струје патријарха Нићифора I и игумана манастира Студион, Теодора. За патријарха је 1. априла 815. доведен лаик, Теодот I Мелисен који је убрзо сазвао синод на коме су одбачени канони Седмог васељенског сабора из 787и потврђене одлуке Иконоборачког сабора из 754. године.

Смрт[уреди]

Лав је покушао да води и династичку политику по узору на своје иконоборачке претходнике, цареве из Исавријске династије. Тако је свог најстаријег сина Симбатија 814. прогласио за савладара под владарски именом Константин. Међутим, Лавов положај био је угрожен сталним заверама. Крајем 820. године цар је притворио свог старог ратног друга Михаила Аморијца, заповедника царске гарде ескубитора. Михаило је ипак успео да побегне из тамнице, а његове присталице, прерушене у свештеничке и монашке одоре, су 25. децембра ушле у дворску капелу где су ликвидирале Лава V Јерменина усред божићне литургије. Женски чланови Лавове породице су послати у манастир, а четворица синова, укључујући и Симбатија, су кастрирани. Михаило II је постао нови цар који је основао наредну византијску династију - Аморијску династију.

Литература[уреди]


Претходник:
Михаило I Рангабе
Византијски цареви

813. - 820

Наследник:
Михаило II Аморијац