Мала Усора
| Мала Усора | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Дужина | 17,3 km |
| Пр. проток | 140 m3⁄s |
| Слив | Црноморски |
| Пловност | није пловна |
| Водоток | |
| Извор | локалитет Врана стијена на подручју насеља Прибинић |
| Ушће | Усора у граду Теслићу |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е | |
Мала Усора је притока ријеке Усоре.[1] Настаје спајањем Усорице и Велике Остружње на локалитету Врана стијена на подручју насеља Прибинић у сјеверезопадном подножју планине Борје.[1] Дуга је 17,3 km.[1] На подручју града Теслића се спаја са Великом Усором гдје заједно чине ријеку Усору.[1] Читавим током протиче кроз општину Теслић.[1]
Одлике
[уреди | уреди извор]Настаје на надморској висини од 330 метара, а са Великом Усором се спаја на надморској висини од 199 метара.[1] Њен просечан пад је 0,7%, а укупан 131 метара од извора до ушћа.[1] Корито Мале Усоре је плитко што доводи до излива у сезонама високих падавина, док је у љетњим мјесецима сиромашно водом.[1] У појединим дијеловима тока постоје вирови дубоки до 2 метра, док просјечна дубина износи 0,5 метара.[1] Просјечна ширина износи 10 метара, а на појединим дијеловима се стварају ријечна острва од шљунка која стално мијењају облик.[1] Према мјерењима извршеним 27. августа 1997, просјечан проток на ушћу у Велику Усору износи 140 литара у секунди.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.