Теслић
Теслић | |
|---|---|
Градски трг са храмом Пресвете Тројице | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Теслић |
| Становништво | |
| — 2013. | |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 36′ 24″ С; 17° 51′ 35″ И / 44.60658° С; 17.85972° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 204 m |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 74270 |
| Позивни број | 053 |
| Веб-сајт | www |
Теслић је град и центар истоимене општине у западном дијелу Републике Српске, БиХ. Према попису становништва из 2013. у граду је живјело 7.057 становника а на подручју општине 31.479.
Историја
[уреди | уреди извор]
Жупа Усора је од 7. вијека до владавине Часлава Клонимировића била у саставу самосталне српске државе. Од доба владавине босанског бана Кулина (1170—1204) владајућа вјера у Босни је богумилство. Богумилство се до 15. вијека скоро у потпуности изгубило. Из тог времена најзначајнији споменици су стећци, којих је било доста и на овим подручјима, цијелој Гомјеници и подручју Рудопоља. Сам урбани центар Теслића је подигнут доласком Аустроугарске монархије, у посљедњој деценији 19. вијека. Прије подизања града на том мјесту није постојало никакво насеље, а сама пољана се звала Табор-поље. Мјеста у околини данашњег Теслића, као што су Чечава, Бања Врућица и Прибинић, далеко су старија од града Теслића. Нека од њих потичу још из средњег вијека.
Географија
[уреди | уреди извор]Општина Теслић се налази у сјеверном дијелу Централне Босне,односно захвата јужни дио западне половине Републике Српске. Са површином територије од 846 км² спада међу највеће општине Републике Српске. Граничне општине су јој Добој, Тешањ, Маглај, Жепче, Зеница, Травник, Котор Варош и Челинац. Сам град Теслић смјештен је у долини Велике Усоре, на надморској висини од 204 м, на магистралном путу Добој – Теслић – Котор Варош – Бања Лука. Од Бања Луке је удаљен 85 км, а од Добоја 26 км.[1] Кроз град протиче ријека Усора, која извире на подручју општине, а улива се у ријеку Босну на подручју Добоја. Најближи аутопут је удаљен 27 км, а најближа жељезничка пруга 25 км.[1]
Подручје општине смјештено је између 40° и 45° сјеверне географске ширине. Од Јадранског мора је удаљено 190 км, а од Атлантског океана 1400 км.[1]
Рељеф, надморска висина и геолошка грађа
[уреди | уреди извор]Подручје општине Теслић, укључујући и већи дио Крајине, припада пространој цјелини са специфичним геолошким, тектонским, морфолошким и сличним обиљежјима, која је позната под именом Перипанонски обод, или јужни обод Панонског басена. Цјелокупни простор овог краја, поред незнатних површина испод 200 м надморске висине, чини побрђе, ниске планине и планине средње висине .
Поред њих, ријечне долине са клисурама између њих, површи-платои и мањи број крашких пећина, чине основне морфолошке црте овог подручја.
Рељеф општине Теслић можемо подијелити на сљедеће висинске зоне. Сјевероисточни дио општине захвата око 40% укупног подручја и налази се у зони између 200 и 500 м надморске висине. То су углавном равничарска и брежуљкаста земљишта око ријека Велике и Мале Усоре, те Мале Укрине. Крајњи југозападни и јужни дијелови општине су на надморској висини изнад 1000 м ( Вучја планина достиже висину од 1387 м ), међутим већи дио овог подручја налази се у зони између 500 и 1000 м надморске висине.
Геолошку грађу ширег простора Теслића прате разноврсне минералне сировине. Пажњу заслужују налазишта мрког угља у неогеним наслагама теслићког басена. Лежишта угља, која су скромног квалитета, утврђена су на локалитетима Очауша и Младиковина, а скромне резерве магнезита на подручју Блатнице и Слатине. Налазишта хрома откривена су на неколико локалитета у подручју планине Борја.
Геотектонски односи у теслићком басену резултирали су појавом термо-минералних вода. Структура педолошког покривача представља важан елемент природног комплекса, јер могућност искориштавања појединих врста тла зависи од њихових квалитативних својстава.
Привреда
[уреди | уреди извор]
Теслић је такође познат као туристичка дестинација, углавном због Бање Врућице, у којој се лече кардио-васкуларне болести. Са комплексом од пет хотела и капацитетом више од 1.000 лежајева, Бања Врућица је једно од највећих туристичких капацитета у Републици Српској, БиХ. Важна је и оближња планина Борја, са два хотела и спортским установама.
Такође, од 1896. у граду дјелује хемијско предузеће "Дестилација" која се бави прерадом дрвета, тачније производњом угља, брикета, сирћета итд.
Становништво
[уреди | уреди извор]| Састав становништва – насеље Теслић | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[2] | 1991.[3] | 1981.[4] | 1971.[5] | 1961. | |||
| Укупно | 7 057 (100,0%) | 8 655 (100,0%) | 6 660 (100,0%) | 4 874 (100,0%) | 3 803 (100,0%) | ||
| Срби | 5 603 (79,40%) | 3 571 (41,26%) | 2 465 (37,01%) | 1 951 (40,03%) | – | ||
| Бошњаци | 704 (9,976%) | 1 889 (21,83%)1 | 1 568 (23,54%)1 | 1 595 (32,72%)1 | – | ||
| Хрвати | 320 (4,535%) | 766 (8,850%) | 954 (14,32%) | 1 103 (22,63%) | – | ||
| Неизјашњени | 191 (2,707%) | – | – | – | – | ||
| Босанци | 57 (0,808%) | – | – | – | – | ||
| Остали | 50 (0,709%) | 442 (5,107%) | 57 (0,856%) | 102 (2,093%) | – | ||
| Муслимани | 43 (0,609%) | – | – | – | – | ||
| Југословени | 37 (0,524%) | 1 987 (22,96%) | 1 557 (23,38%) | 69 (1,416%) | – | ||
| Православци | 11 (0,156%) | – | – | – | – | ||
| Роми | 10 (0,142%) | – | – | – | – | ||
| Словенци | 8 (0,113%) | – | 7 (0,105%) | 10 (0,205%) | – | ||
| Босанци и Херцеговци | 8 (0,113%) | – | – | – | – | ||
| Црногорци | 6 (0,085%) | – | 51 (0,766%) | 34 (0,698%) | – | ||
| Непознато | 5 (0,071%) | – | – | – | – | ||
| Украјинци | 3 (0,043%) | – | – | – | – | ||
| Турци | 1 (0,014%) | – | – | – | – | ||
| Македонци | – | – | 1 (0,015%) | 1 (0,021%) | – | ||
| Албанци | – | – | – | 9 (0,185%) | – | ||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Познате личности
[уреди | уреди извор]- Слободан Рељић, српски новинар и социолог.
- Жељка Цвијановић, српска политичарка и бивша председница и председница Владе Републике Српске.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Maнастир Липље, XII вијек
-
Mотел "Хајдучке Воде" на планини Борја
-
Теслић у првим годинама постојања
-
Теслић између два свјетска рата, фотографија у власништву Музеја у Добоју
Види још
[уреди | уреди извор]- Општина Теслић
- Библиотека „Данило Киш“ у Теслићу
- Библиотека „Силвије Страхимир Крањчевић” у Теслићу
- Храм Светог пророка Илије у Теслићу
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Географија”. Општина Теслић (на језику: српски). Приступљено 2025-10-05.
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 07. 04. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 102)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 1. 12. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 1. 12. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 1. 12. 2015.
Литература
[уреди | уреди извор]- Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.