Теслић
Теслић | |
---|---|
![]() Поглед са брда Крстова Гора на град Теслић | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Ентитет | ![]() |
Општина | Теслић |
Становништво | |
— 2013. | ![]() |
Географске карактеристике | |
Координате | 44°36′24″ СГШ; 17°51′35″ ИГД / 44.60659° СГШ; 17.85972° ИГДКоординате: 44°36′24″ СГШ; 17°51′35″ ИГД / 44.60659° СГШ; 17.85972° ИГД |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Поштански број | 74270 |
Позивни број | 053 |
Теслић је насељено мјесто и центар општине Теслић у западном дијелу Републике Српске, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Теслић укупно је пописано 7.057 лица.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Жупа Усора је од 7. вијека до владавине Часлава Клонимировића била у саставу самосталне српске државе. Од доба владавине босанског бана Кулина (1170—1204) владајућа вјера у Босни је богумилство. Богумилство се до 15. вијека скоро у потпуности изгубило. Из тог времена најзначајнији споменици су стећци, којих је било доста и на овим подручјима, цијелој Гомјеници и подручју Рудопоља.
Сам урбани центар Теслића је подигнут доласком Аустроугарске монархије, у посљедњој деценији 19. вијека. Прије подизања града на том мјесту није постојало никакво насеље, а сама пољана се звала Табор-поље. Мјеста у околини данашњег Теслића, као што су Чечава, Бања Врућица и Прибинић, далеко су старија од града Теслића. Нека од њих потичу још из средњег вијека.
Привреда[уреди | уреди извор]
Теслић је такође познат као туристичка дестинација, углавном због Бање Врућице, у којој се лече кардио-васкуларне болести. Са комплексом од пет хотела и капацитетом више од 1.000 лежајева, Бања Врућица је једно од највећих туристичких капацитета у Републици Српској, БиХ. Важна је и оближња планина Борја, са два хотела и спортским установама.
Становништво[уреди | уреди извор]
Националност[2] | 2013. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
Срби | 5.603 | 3.571 | 2.465 | 1.951 | |
Муслимани [a] | 704 | 1.889 | 1.568 | 1.595 | |
Хрвати | 320 | 766 | 954 | 1.103 | |
Југословени | 37 | 1.987 | 1.557 | 69 | |
Црногорци | 6 | 51 | 34 | ||
Словенци | 8 | 7 | 10 | ||
Македонци | 1 | 1 | |||
Мађари | 3 | 3 | |||
Албанци | 9 | ||||
остали и непознато | 188 | 442 | 54 | 99 | |
неизјашњени | 191 | ||||
Укупно | 7.057 | 8.655 | 6.660 | 4.874 | ' |
Демографија[2] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1961. | 3.803 | |
1971. | 4.874 | |
1981. | 6.660 | |
1991. | 8.655 | |
2013. | 7.057 |
Види још[уреди | уреди извор]
- Општина Теслић
- Библиотека „Данило Киш“ у Теслићу
- Библиотека „Силвије Страхимир Крањчевић” у Теслићу
- Храм Светог пророка Илије у Теслићу
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013 на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.
- ↑ 2,0 2,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Извори[уреди | уреди извор]
- Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Теслић на Викимедијиној остави. |
- Званична страница општине Теслић (језик: српски)
- Туристичка организација општине Теслић (језик: српски)
- Портал „Теслић онлајн” (језик: српски)
- Портал „Теслић данас” (језик: српски)
- Село Чечава (језик: српски)
- Родослов Шкребића из Теслића (језик: српски)