Теслић
Теслић | |
|---|---|
 Градски трг са храмом Пресвете Тројице | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Теслић |
| Становништво | |
| — 2013. |  31.479 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 36′ 24″ С; 17° 51′ 35″ И / 44.60658° С; 17.85972° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 204 m |
  Теслић Теслић на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 74270 |
| Позивни број | 053 |
| Веб-сајт | www |
Теслић је град и центар истоимене општине у западном дијелу Републике Српске, БиХ. Према попису становништва из 2013. у граду је живјело 7.057 становника а на подручју општине 31.479.
Историја
[уреди | уреди извор]
Жупа Усора је од 7. вијека до владавине Часлава Клонимировића била у саставу самосталне српске државе. Од доба владавине босанског бана Кулина (1170—1204) владајућа вјера у Босни је богумилство. Богумилство се до 15. вијека скоро у потпуности изгубило. Из тог времена најзначајнији споменици су стећци, којих је било доста и на овим подручјима, цијелој Гомјеници и подручју Рудопоља. Сам урбани центар Теслића је подигнут доласком Аустроугарске монархије, у посљедњој деценији 19. вијека. Прије подизања града на том мјесту није постојало никакво насеље, а сама пољана се звала Табор-поље. Мјеста у околини данашњег Теслића, као што су Чечава, Бања Врућица и Прибинић, далеко су старија од града Теслића. Нека од њих потичу још из средњег вијека.
Географија
[уреди | уреди извор]Општина Теслић се налази у сјеверном дијелу Централне Босне,односно захвата јужни дио западне половине Републике Српске. Са површином територије од 846 км² спада међу највеће општине Републике Српске. Граничне општине су јој Добој, Тешањ, Маглај, Жепче, Зеница, Травник, Котор Варош и Челинац. Сам град Теслић смјештен је у долини Велике Усоре, на надморској висини од 204 м, на магистралном путу Добој – Теслић – Котор Варош – Бања Лука. Од Бања Луке је удаљен 85 км, а од Добоја 26 км.[1] Кроз град протиче ријека Усора, која извире на подручју општине, а улива се у ријеку Босну на подручју Добоја. Најближи аутопут је удаљен 27 км, а најближа жељезничка пруга 25 км.[1]
Подручје општине смјештено је између 40° и 45° сјеверне географске ширине. Од Јадранског мора је удаљено 190 км, а од Атлантског океана 1400 км.[1]
Рељеф, надморска висина и геолошка грађа
[уреди | уреди извор]Подручје општине Теслић, укључујући и већи дио Крајине, припада пространој цјелини са специфичним геолошким, тектонским, морфолошким и сличним обиљежјима, која је позната под именом Перипанонски обод, или јужни обод Панонског басена. Цјелокупни простор овог краја, поред незнатних површина испод 200 м надморске висине, чини побрђе, ниске планине и планине средње висине .
Поред њих, ријечне долине са клисурама између њих, површи-платои и мањи број крашких пећина, чине основне морфолошке црте овог подручја.
Рељеф општине Теслић можемо подијелити на сљедеће висинске зоне. Сјевероисточни дио општине захвата око 40% укупног подручја и налази се у зони између 200 и 500 м надморске висине. То су углавном равничарска и брежуљкаста земљишта око ријека Велике и Мале Усоре, те Мале Укрине. Крајњи југозападни и јужни дијелови општине су на надморској висини изнад 1000 м ( Вучја планина достиже висину од 1387 м ), међутим већи дио овог подручја налази се у зони између 500 и 1000 м надморске висине.
Геолошку грађу ширег простора Теслића прате разноврсне минералне сировине. Пажњу заслужују налазишта мрког угља у неогеним наслагама теслићког басена. Лежишта угља, која су скромног квалитета, утврђена су на локалитетима Очауша и Младиковина, а скромне резерве магнезита на подручју Блатнице и Слатине. Налазишта хрома откривена су на неколико локалитета у подручју планине Борја.
Геотектонски односи у теслићком басену резултирали су појавом термо-минералних вода. Структура педолошког покривача представља важан елемент природног комплекса, јер могућност искориштавања појединих врста тла зависи од њихових квалитативних својстава.
Привреда
[уреди | уреди извор]
Теслић је такође познат као туристичка дестинација, углавном због Бање Врућице, у којој се лече кардио-васкуларне болести. Са комплексом од пет хотела и капацитетом више од 1.000 лежајева, Бања Врућица је једно од највећих туристичких капацитета у Републици Српској, БиХ. Важна је и оближња планина Борја, са два хотела и спортским установама.
Такође, од 1896. у граду дјелује хемијско предузеће "Дестилација" која се бави прерадом дрвета, тачније производњом угља, брикета, сирћета итд.
Становништво
[уреди | уреди извор]| Састав становништва – насеље Теслић | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[2] | 1991.[3] | 1981.[4] | 1971.[5] | 1961. | |||
| Укупно | 7 057 (100,0%) | 8 655 (100,0%) | 6 660 (100,0%) | 4 874 (100,0%) | 3 803 (100,0%) | ||
| Срби | 5 603 (79,40%) | 3 571 (41,26%) | 2 465 (37,01%) | 1 951 (40,03%) | – | ||
| Бошњаци | 704 (9,976%) | 1 889 (21,83%)1 | 1 568 (23,54%)1 | 1 595 (32,72%)1 | – | ||
| Хрвати | 320 (4,535%) | 766 (8,850%) | 954 (14,32%) | 1 103 (22,63%) | – | ||
| Неизјашњени | 191 (2,707%) | – | – | – | – | ||
| Босанци | 57 (0,808%) | – | – | – | – | ||
| Остали | 50 (0,709%) | 442 (5,107%) | 57 (0,856%) | 102 (2,093%) | – | ||
| Муслимани | 43 (0,609%) | – | – | – | – | ||
| Југословени | 37 (0,524%) | 1 987 (22,96%) | 1 557 (23,38%) | 69 (1,416%) | – | ||
| Православци | 11 (0,156%) | – | – | – | – | ||
| Роми | 10 (0,142%) | – | – | – | – | ||
| Словенци | 8 (0,113%) | – | 7 (0,105%) | 10 (0,205%) | – | ||
| Босанци и Херцеговци | 8 (0,113%) | – | – | – | – | ||
| Црногорци | 6 (0,085%) | – | 51 (0,766%) | 34 (0,698%) | – | ||
| Непознато | 5 (0,071%) | – | – | – | – | ||
| Украјинци | 3 (0,043%) | – | – | – | – | ||
| Турци | 1 (0,014%) | – | – | – | – | ||
| Македонци | – | – | 1 (0,015%) | 1 (0,021%) | – | ||
| Албанци | – | – | – | 9 (0,185%) | – | ||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Познате личности
[уреди | уреди извор]- Слободан Рељић, српски новинар и социолог.
- Жељка Цвијановић, српска политичарка и бивша председница и председница Владе Републике Српске.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Maнастир Липље, XII вијек -
Mотел "Хајдучке Воде" на планини Борја -
Теслић у првим годинама постојања -
Теслић између два свјетска рата, фотографија у власништву Музеја у Добоју
.jpg)
Види још
[уреди | уреди извор]- Општина Теслић
- Библиотека „Данило Киш“ у Теслићу
- Библиотека „Силвије Страхимир Крањчевић” у Теслићу
- Храм Светог пророка Илије у Теслићу
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Географија”. Општина Теслић (на језику: српски). Приступљено 2025-10-05.
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 07. 04. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 102)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 1. 12. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 1. 12. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 1. 12. 2015.
Литература
[уреди | уреди извор]- Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званична страница општине Теслић
- Туристичка организација општине Теслић Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (20. јануар 2021)
- Портал „Теслић онлајн”
- Портал „Теслић данас”
- Село Чечава
- Родослов Шкребића из Теслића
| Насељена мјеста | Бања Врућица, Бардаци, Барићи, Бијело Бучје, Блажевци, Блатница, Брезове Дане, Брић, Булетић, Витковци, Влајићи, Врела, Гомјеница, Горња Врућица, Горња Радња, Горње Липље, Горњи Очауш, Горњи Ранковић, Горњи Ружевић, Горњи Теслић, Доњи Очауш, Доњи Ранковић, Доњи Ружевић, Дубраве, Ђулићи, Жарковина, Јасенова, Језера, Калошевић, Каменица, Комушина Горња, Комушина Доња, Копице, Кузмани, Лончари, Лугови, Младиковине, Мркотић, Орашје Плање, Осивица, Папратница, Парлози, Пиљужићи, Прибинић, Радешићи, Рајшева, Растуша, Рудо Поље, Слатина, Стењак, Студенци, Теслић, Угодновићи, Укриница, Чечава, Џимилић Плање, Шњеготина Горња | .png) |
|---|---|---|
| Мјесне заједнице | У граду Теслић постоји 49 мјесних заједница | |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
