Теслић
| Теслић | |
|---|---|
Поглед са брда Крстова Гора на град Теслић
|
|
 |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Република Српска |
| Општина | Теслић |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — (2013) |  7.518 |
| Положај | |
| Координате | 44°36′24″ СГШ; 17°51′36″ ИГД / 44.606667° СГШ; 17.86° ИГДКоординате: 44°36′24″ СГШ; 17°51′36″ ИГД / 44.606667° СГШ; 17.86° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
 Теслић
Теслић на мапи Босне и Херцеговине
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански број | 74270 |
| Позивни број | 053 |
Теслић је насељено мјесто и центар општине Теслић у западном дијелу Републике Српске, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Теслић укупно је пописано 7.518 лица.[1]
Историја[уреди]
Жупа Усора је од 7. вијека до владавине Часлава Клонимировића била у саставу самосталне српске државе. Од доба владавине босанског бана Кулина (1170—1204) владајућа вјера у Босни је богумилство. Богумилство се до 15. вијека скоро у потпуности изгубило. Из тог времена најзначајнији споменици су стећци, којих је било доста и на овим подручјима, цијелој Гомјеници и подручју Рудопоља.
Сам урбани центар Теслића је подигнут доласком Аустроугарске монархије, у посљедњој деценији 19. вијека. Прије подизања града на том мјесту није постојало никакво насеље, а сама пољана се звала Табор-поље. Мјеста у околини данашњег Теслића, као што су Чечава, Бања Врућица и Прибинић, далеко су старија од града Теслића. Нека од њих потичу још из средњег вијека.
Привреда[уреди]
Теслић је такође познат као туристичка дестинација, углавном због Бање Врућице, у којој се лече кардио-васкуларне болести. Са комплексом од пет хотела и капацитетом више од 1.000 лежајева, Бања Врућица је једно од највећих туристичких капацитета у Републици Српској, БиХ. Важна је и оближња планина Борје, са два хотела и спортским установама.
Становништво[уреди]
| Националност[2] | 2013. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 3.571 (41,25%) | 2.465 (37,01%) | 1.951 (40,02%) | ||
| Југословени | 1.987 (22,95%) | 1.557 (23,37%) | 69 (1,41%) | ||
| Муслимани | 1.889 (21,82%) | 1.568 (23,54%) | 1.595 (32,72%) | ||
| Хрвати | 766 (8,85%) | 954 (14,32%) | 1.103 (22,63%) | ||
| Црногорци | 51 | 34 | |||
| Словенци | 7 | 10 | |||
| Македонци | 1 | 1 | |||
| Мађари | 3 | 3 | |||
| Албанци | 9 | ||||
| остали и непознато | 442 | 54 | 99 | ||
| Укупно | 7.518 | 8.655 | 6.660 | 4.874 | ' |
| Демографија[2] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 3.803 | |
| 1971. | 4.874 | |
| 1981. | 6.660 | |
| 1991. | 8.655 | |
| 2013. | 7.518 | |
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ↑ Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013 на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.
- ↑ 2,0 2,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Извори[уреди]
- Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе[уреди]
 |
Теслић на Викимедијиној остави. |
- Званична страница Општине Теслић
- Теслић онлајн
- Портал Теслић данас
- Село Чечава
- Родослов Шкребића из Теслића
| Насељена мјеста |
Бања Врућица, Бардаци, Барићи, Бијело Бучје, Блажевци, Блатница, Брезове Дане, Брић, Булетић, Витковци, Влајићи, Врела, Гомјеница, Горња Врућица, Горња Радња, Горње Липље, Горњи Очауш, Горњи Ранковић, Горњи Ружевић, Горњи Теслић, Доњи Очауш, Доњи Ранковић, Доњи Ружевић, Дубраве, Ђулићи, Жарковина, Јасенова, Језера, Калошевић, Каменица, Комушина Горња, Комушина Доња, Копице, Кузмани, Лончари, Лугови, Младиковине, Мркотић, Орашје Плање, Осивица, Папратница, Парлози, Пиљужићи, Прибинић, Радешићи, Рајшева, Растуша, Рудо Поље, Слатина, Стењак, Студенци, Теслић, Угодновићи, Укриница, Чечава, Џимилић Плање, Шњеготина Горња
|
|
|---|---|---|
| Мјесне заједнице |
У општини Теслић постоји 49. мјесних заједница
|
|
